Удовица лидера Исламске државе открива детаље о заједничком животу

У ретком интервјуу из затвора, удовица вође групе Исламска држава изнела је сведочанство о њиховом заједничком животу. Ум Худаифа је прва супруга Абу Бакр Ал Багдадија и била је удата за њега док је био задужен за бруталну владавину Исламске држава над великим областима Сирије и Ирака. Тренутно је у ирачком затвору под истрагом за злочине повезане са тероризмом.

У лето 2014. године, Ум Худаифа је живела у Раки, тадашњем упоришту Исламске државе, са мужем.

Као тражени вођа екстремистичке џихадистичке групе, Абу Бакр Ал Багдади често је проводио време на различитим локацијама, а једном од тих прилика послао је обезбеђење до куће да покупи двојицу малих синова.

„Рекао ми је да иду на излет да научи дечаке да пливају", рекла је Ум Худаифа.

У кући је био телевизор који је она имала обичај да гледа у тајности.

„Укључивала бих га кад год он није код куће", каже, објаснивши да је Ал Багдади мислио да апарат не ради.

Худаифа тврди да је била одсечена од света и да јој он није дозвољавао да гледа телевизију или чак користи другу технологију, као што су мобилни телефони, од 2007. године.

Неколико дана након што је обезбеђење одвело децу, она каже да је укључила телевизор, где ју је чекало „огромно изненађење".

Видела је мужа како се обраћа људима у Великој џамији Ал Нурија у северном ирачком граду Мосулу, представивши се први пут као шеф самопрокламованог исламског калифата.

Прошло је свега неколико недеља откако су његови борци заузели ту област.

Снимак Ал Багдадија, који се појавио у јавности први пут после много година, са дугом брадом, обучен у црну одору, тражећи верност од муслимана, виђен је широм света и обележио је кључни тренутак за Исламску државу која ја похарала Ирак и Сирију.

Ум Худаифа каже да је била шокирана кад је открила да су њени синови били у Мосулу са њим уместо да уче пливање у Еуфрату.

Описује ту сцену из претрпаног затвора у ирачкој престоници Багдаду, где борави док ирачке власти истражују њену улогу у Исламској држави и злочинима групе.

Веома је бучно док се затвореници оптужени за разне злочине, међу њима коришћење дрога и сексуални рад, премештају по затвору, а храна се доставља од споља.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Проналазимо тихо место у библиотеци и разговарамо скоро два сата.

Током нашег разговора она представља себе као жртву која је покушала да побегне од мужа и негира да је учествовала у било којој од бруталних активности Исламске државе.

То је у наглашеном контрасту са начином на који је описана у судском случају који су покренули Јазиди, мањинска заједница чији припаднике су отимали и силовали чланови Исламске државе - они је оптужују за саучесништво у сексуалном поробљавању отетих девојака и жена.

Током интервјуа, она не диже главу нити једном.

Носи црнину и открива само делић лица, до краја њеног носа.

Ум Худаифа је рођена 1976. године у конзервативној ирачкој породици, а удала се за Ибрахима Авада Ал Бадрија, касније познатог под псеудонимом Абу Бакр Ал Багдади, 1999. године.

Он је завршио студије Шеријатског закона на Универзитету у Багдаду, а она каже да је у то време био „религиозан, али не и екстремиста… конзервативан, али отвореног ума."

Потом су 2004. године, годину дана након инвазије на Ирак предвођене Сједињеним Америчким Државама, америчке снаге привеле Ал Багдадија и држале га у притворском центру у кампу Бака на југу око годину дана, заједно са многим другим мушкарцима који ће постати виши чланови Исламске државе и других џихадистичких група.

У годинама после његовог ослобађања, она тврди да се променио: „Постао је кратких живаца и склон изливима беса."

Други који познају Ал Багдадија кажу да је сарађивао са Ал Каидом још пре времена проведеног у Баки, али за њу је то обележило прекретницу након које је постао све екстремнији.

„Почео је да пати од психолошких проблема", каже она.

Кад га је питала зашто, он јој је рекао да је „био изложен нечему што 'ти никад не би разумела'"

Она верује да је он, иако то никад није експлицитно рекао, „током притвора био изложен сексуалној тортури".

На сликама из другог америчког затвора у Ираку, Абу Граиба, које су изашле на видело те године, види се да су затвореници били присиљавани да симулирају сексуалне радње и заузимају понижавајуће позе.

Изнели смо њене оптужбе америчком Министарству одбране Пентагону, али нисмо добили никакав одговор.

Она каже да је почела да се пита да ли он припада милитантној групи.

„Претраживала бих његову одећу кад је долазио кући, кад је одлазио да се тушира или кад је ишао да спава.

„Чак сам прегледала и његово тело у потрази за модрицама или повредама… била сам збуњена", каже она, али није пронашла ништа.

„Рекла сам му тада: 'Застранио си'… што је код њега изазвало огроман излив беса."

Она описује како су се често селили, имали лажне идентитете и како се њен муж оженио другом женом.

Ум Худаифа каже да је тада затражила развод од њега, али није пристала на његов услов да се одрекне њихове деце, па је остала с њим.

Када је Ирак захватио крвави секташки рат који је трајао од 2006. до 2008. године, она више није имала никаквих сумњи да је уплетен у рад сунитских џихадистичких група.

Године 2010. постао је лидер Исламске државе Ирака - формиране 2006. године као кишобранска група ирачке џихадистичке организације.

„Преселили смо се у сеоску област Идлиб у Сирији у јануару 2012. године, а тамо ми је постало апсолутно јасно да је он емир [вођа]", каже Ум Худаифа.

Исламска држава Ирака била је једна од група касније удружених у формирање шире Исламске државе која се након две године прогласила калифатом - исламском државом којом преко Шеријатског закона влада неко ко се сматра божјим изаслаником на Земљи.

Погледајте видео: Смарт Ел Багдадија

У то време, она каже да је почео да облачи авганистанску хаљину, пушта браду и носи пиштољ са собом.

Како се безбедносна ситуација на североистоку Сирије погоршала током грађанског рата у земљи, преселили су се на исток у град Раку, који је касније постао де факто главни град „калифата" Исламске државе.

Ту је живела кад је угледала мужа на телевизији.

Бруталност групе која се удружила да би оформила Исламску државу већ је била добро позната, али 2014. и 2015. године су зверства постала још распрострањенија и стравичнија.

Истраживачки тим Уједињених нација известио је да пронашао доказе да је Исламска држава починила геноцид над ирачком јазидском мањином и да је група чинила злочине против човечности, међу којима су убиство, тортура, отмица и поробљавање.

Исламска држава је на друштвеним мрежама емитовала своја зверства, међу којима су била обезглављивања талаца и спаљивање јорданског пилота.

У другом озлоглашеном инциденту, масакрирала је око 1.700 превасходно шиитских ирачких војника на обуци док су се враћали из војне базе Спајчер северно од Багдада у родне градове.

Неке жене које су отишле да живе са Исламском државом сада тврде да нису знале у шта се упуштају, тако да сам притиснуо Ум Худаифу поводом њених ставова из тога времена - она каже да чак ни тада није могла да гледа слике са зверствима јер су биле „огроман шок и нехуманост" и да је „пролити крв ужасна ствар и да су они у том погледу прешли границу човечности".

Ум Худаифа каже да је спочитала мужу што има „крв тих невиних људи" на рукама и рекла му да „према исламском закону постоји низ других ствари које су могле бити учињене, као што је њихово усмеравање ка покајању".

Описује како је њен муж некада комуницирао са другим вођама Исламске државе преко лаптопа.

Лаптоп је држао закључан у актовки.

„Покушала сам да провалим у њега да бих сазнала шта се дешава", каже она, „али сам била технолошки неписмена и увек ми је тражио лозинку".

Она каже да је покушала да побегне, али су наоружани људи на контролном пункту одбили да је пропусте и послали су је назад кући.

Што се тиче борби, она за мужа каже да, колико зна, „није учествовао ни у једној бици или борби", додавши да је био у Раки кад је Исламска држава заузела Мосул - путовао је у Мосул касније да би одржао онај говор.

Убрзо после те проповеди, Ал Багдади је удао дванаестогодишњу ћерку Умаиму за пријатеља Мансура, који је добио задужење да води породичне послове.

Ум Худаифа каже да је покушала то да спречи, али да је била игнорисана.

Ирачки извор из снага безбедности нам је рекао да је Умаима већ била удата једном пре, са осам година, за сиријског портпарола Исламске државе.

Међутим, он је рекао да је први брак био уговорен да би човек могао да улази у кућу кад је Ал Багдади био одсутан и да веза није била сексуалне природе.

Потом је у августу 2014. године, Ум Худаифа родила још једну ћерку Насибу, која је имала урођену срчану ману.

То се поклопило са Мансуровим довођењем девет јазидских девојака и жена у кућу.

Њихова старост је варирала од девет до око 30 година.

Оне су биле само шачица од хиљаде јазидских жена и деце које је поробила Исламска држава - још хиљаде њих су убијене.

Ум Худаифа каже да је била шокирана и да је „осећала срамоту".

У групи су биле две младе девојке, Самар и Зена - то им нису права имена.

Ум Худаифа тврди да су оне остале у њиховој кући у Раки само неколико дана пре него што су послате даље.

Али читава породица се касније преселила у Мосул и Самар се поново појавила, оставши са њима око два месеца.

Пронашао сам Самариног оца Хамида, који ми је у сузама испричао како је она отета.

Рекао је да је имао две жене и да су оне, заједно са 26 његове деце, два брата и њиховим породицама отети из града Кансура у Синџару.

Он је побегао у оближње планине.

Шесторо његове деце, међу њима и Самар, још се води као нестало.

Нека су се вратила након што су плаћене откупнине за њих, а друга су се вратила кући након што су области у којима су држана ослобођене.

Друга девојка, Зена, његова је нећака и за њу се верује да је остала заглављена у северној Сирији.

Зенина сестра Соад лично се није срела са Ум Худаифом, али је била поробљена, силована и продата седам пута.

Хамид и Соад су поднели приватну тужбу против Ум Худаифе због саучесништва у отмици и поробљавању јазидских девојака.

Они не верују да је она била беспомоћна жртва и траже смртну казну за њу.

„Она је била одговорна за све. Правила је одабир - ова да је служи, ова да служи њеног мужа… а моја сестра је била једна од тих девојака", каже Соад.

Она је то засновала на сведочанствима других жртава које су се вратиле кући.

„Она је супруга криминалца Абуа Бакр Ал Багдадија и криминалка је баш као и он."

Пустили смо Ум Худаифи снимак овог интервјуа са Соад, на шта је она рекла: „Не негирам да је мој муж био криминалац", али додаје да јој је „веома жао због свега што им се десило" и негира оптужбе на властити рачун.

Ум Худаифа каже да је мало касније, у јануару 2015. године, накратко срела отету америчку хуманитарну радницу Кејлу Милер, која је држана као талац 18 месеци и умрла у заточеништву.

Ум Худаифа је била одведена у сигурну кућу у Раки и чула је глас са спрата па је отишла да погледа ко је то.

У спаваћој соби је затекла Кејлу.

„Деловала је срећно… рекла ми је да је шеикова жена… а ја сам схватила да мисли на мог мужа."

Она каже да је Кејла о њему говорила „с љубављу", због чега је била љубоморна и бесна у време кад је имала проблема да спасе болесну ћерку Насибу, која је касније умрла.

Ово сведочанство се значајно разликује од сведочанстава људи који су држани у заточеништву заједно са Кејлом.

После Кејлине смрти, њена мајка Марша рекла је да су искази људи са којима је била заточена показали да се она „није удала за тог човека, већ да ју је Ал Багдади отео силом, силовао и злостављао, и да би се враћала уплакана из његове собе."

А експерт који је радио са полицијским тимовима задуженим за киднаповања објаснио је да ако се Кејла понашала тако као што Ум Худаифа описује, то је могла да буде стратегија преживљавања.

Околности Кејлине смрти још нису познате - у оно време је Исламска држава тврдила да је погинула у јорданском ваздушном нападу, али су САД то одувек оспоравале, а извор из ирачких снага безбедности нам је сада рекао да ју је убила Исламска држава.

Америчке снаге су 2019. године упале у место на ком се Ал Багдади крио у северозападној Сирији са неким члановима породице.

Багдади је детонирао експлозивни прслук кад је био сатеран у ћошак у тунелу, убивши себе и двоје деце, док су две од четири његове жене погинуле у размени ватре.

Погледајте и овај видео

Ум Худаифа, међутим, није била тамо - она је под лажним именом живела у Турској, где је и ухапшена 2018. године.

Послата је у фебруару ове године назад у Ирак, где од тада борави у затвору у ком власти истражују њену улогу у Исламској држави.

Њена најстарија ћерка Умаима је у затвору заједно са њом, док је Фатима, која има око 12 година, у омладинском притворском центру.

Један од њених синова погинуо је у руском ваздушном удару у Сирији код Хомса, а други је умро са оцем у тунелу, док је најмлађи син у сиротишту.

Кад завршавамо разговор, она диже главу и накратко ми се указује поглед на њено читаво лице, али њен израз ништа не одаје.

Док је обавештајни официр одводи, она моли за још информација о најмлађој деци.

А сада, поново у ћелији, мора да чека да сазна да ли ће се суочити са кривичним оптужбама.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]