Поплаве: Шта изазива плављење и шта радити кад се догоди

Поплаве су од почетка године донеле велика пустошења и раселиле хиљаде људи у земљама широм света.

Студије показују да обилне падавине постају чешће и озбиљније у многим деловима света због климатских промена, а стручњаци упозоравају да ће се тај тренд највероватније само наставити.

Авганистан, Бразил, Индонезија, Кенија, Оман и Уједињени Арапски Емирати само су неке од земаља које су погодиле тешке поплаве до овог тренутка у 2024. години.

У сваком од ових случајева, раст нивоа воде изазвао је широко распрострањено разарање и оставило хиљаде људи без крова над главом.

Овде ћемо се бавити узроцима поплава, зашто постају интензивније и шта можете да урадите да помогне себи и другима у случају плављења.

Шта је поплава?

Поплаве, које су најчешћи тип природне катастрофе, дешавају се кад се вода излије и потопи суво земљиште.

Плављење може да се деси током читаве године, али климатске промене појачавају падавине, повећавајући тако и ризик од поплава.

Поплаве после периода топлотних таласа и дугог врелог, сувог времена могу бити посебно штетне.

„То значи да је земља веома тврда и да се осушила и испуцала. Кад обилни пљускови ударе печену земљу, она упија кишницу много споријим темпом.

„Вода може да остане само на површини. То, опет, може да доведе до површинских отицања, која изазивају поплаву", објашњава британски Црвени крст.

Поплаве могу да изазову масивна разарања, доводећи до губитка живота као и штете по личну имовину и критичну инфраструктуру јавног здравља.

Према Уједињеним нацијама (УН), између 1998. и 2017. године поплаве су погодиле више од две милијарде људи широм света.

Они најугроженији од поплава укључују људе који живе на поплавним равницама и оне који живе у приручним или лоше изграђеним објектима.

Те заједнице које немају системе упозорења или у којима постоји ограничена свест о опасности од поплава такође могу бити врло угрожене, додаје УН.

Хуманитарне организације пружају виталну услугу спасавања кад велике поплаве ударе, нарочито у руралним областима где има мало инфраструктуре.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Шта изазива поплаве?

Поплаве могу да изазове тешке кише, брзо отапање снега или налети олуја из тропских циклона или цунамији у обалским областима.

Постоје три обична типа поплава:

Према УН-у, од 80 до 90 одсто свих документованих природних катастрофа у протеклих 10 година изазвале су поплаве, суше, тропски циклони, топлотни таласи и жестоке олује.

Зашто су поплаве опасне?

Поплаве уништавају домове, ометају саобраћај и банкротирају компаније.

Људима чије су домове, компаније или заједнице задесиле поплаве може да буде потребна помоћ данима, месецима, па чак и годинама, каже британски Црвени крст.

„Само 15 центиметара воде која брзо тече може да обори особу, а 60 центиметара воде може да однесе аутомобил."

Штавише, поплаве могу да преоптерете одводе и контаминирају воду, ширећи заразе.

„Поплаве могу да доведу до тога да људима буде потребна храна, склониште, лекови, одећа и новац.

„Некима ће можда бити потребна помоћ да се врате на посао и саобраћај да би до њега стигли."

Чак и онима који су довољно срећни да имају осигурање, његова наплата након свега уме да буде мучна, а осигурања често одбијају да осигурају дом након низа поплава или ће премије бити много више.

Користећи Велику Британију као пример, за повратак кући после поплаве може да буде потребно „годину дана или више", према Удружењу британских осигуравача (АБИ).

Извештај ББЦ-ја из маја показао је да скоро 100 компанија погођених поплавом још чека исплату одштете више од шест месеци након што су велике поплаве захватиле Северну Ирску.

У многим деловима света, погођени немају никакво осигурање.

Како обилне падавине изазивају изненадне поплаве

Многе реке нежно меандрирају док се постепено спуштају ка мору.

И зато, кад рекао поплави, то се обично дешава споро зато што је потребно много времена да киша натопи земљу и отече у реке па све до мора, што даје времена за припрему.

Међутим, у случају изненадних поплава, често остаје минимално времена између почетка падавине и првог јављања поплаве.

Изненадне поплаве обично се дешавају чешће тамо где су реке уске и стрме, па теку брже.

„Она може да се јави и од малих река у изграђеним урбаним областима, где тврде површине као што су путеви и бетон не дозвољавају води да отече у земљу", каже Метеоролошка канцеларија, британска национална метеоролошка служба.

„То доводи до преливања и може често да преоптерети локалне систем одвода, што доводи до изненадних поплава."

Дрвеће, области зелених површина и биљака су корисне за упијање воде и ублажавање ефеката поплава у градовима.

Како се заштитити од поплаве

Према стручњацима, ево шта би требало да урадите током поплаве:

Зашто поплаве постају чешће и озбиљније?

Према УН-у, „очекује се да учесталост и интензитет екстремних падавина настави да расте због климатских промена".

Како се свет загрева, ваздух може да прими више влаге - око 7 одсто више на сваких 1 степен Целзијуса раста.

То за резултат може да има више капљица и обилније пљускове, понекад за кратко време и над малом облашћу.

„Врелији ваздух може да задржи више влаге. Ако ваздух има неограничено снабдевање водом, као што је океан, онда топлији ваздух привуче више влаге. То за последицу има облаке који садрже већи број крупнијих кишних капи, што би могао да буде разлог зашто су летњи пљускови често обилнији од зимских", каже Метеоролошка канцеларија.

„Како клима наставља да се загрева, последице ће се појачавати, а очекује се да обилне падавине постану све чешће."

Научници оцењују да појединачни случајеви екстремних временских услова могу да се припишу климатским променама узимајући у обзир природне и људске узроке.

У случају жестоких падавине које су задесиле Дубаи, Уједињене Арапске Емирате и Оман у априлу 2024. године, било је тешко закључити колику су тачно улогу одиграле климатске промене.

То је зато што су обилне кише у овом региону ретке, што научницима даје мање прилика за историјско поређење.

Али случајеви јаких киша овог типа постали су од 10 до 40 одсто обилнији, а највероватније објашњење су климатске промене, према групи Светска иницијатива за приписавање временских услова (ВВA).

„Ако људи буду наставили да сагоревају нафту, гас и угаљ, клима ће наставити да се загрева, кише ће наставити да буду обилније, а људи ће наставити да губе животе у поплавама", каже докторка Фридерике Ото, виша предавачица климатских наука са Империјалног колеџа у Лондону.

У априлу су екстремне поплаве такође погодиле делове Источне Африке.

Научници се утркују да истраже тачну улогу климатских промена.

У септембру 2023. године, северна Либија је била погођена смртоносним поплавама.

Сугерисано је да је утицај климатских промена учинио јаке кише 50 пута вероватнијим, према ВВA.

Уз то, године политичке нестабилности оставиле су земље у региону неспремне за такве драматичне догађаје.

Глобално гледано, јаке кише су постале чешће и интензивније над већином копнених маса због људских активности, према климатском телу Уједињених нација ИПЦЦ.

Овај образац ће се наставити са додатним загревањем, упозорава ИПЦЦ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]