Избори у Мексику 2024: Научница Клаудија Шајнбаум постала прва председница у историји земље

Јануар је 1987. године и студенти УНАМ-а, највећег државног универзитета у Мексику, штрајкују због планова за наплату школарине.

Лидери протеста питају окупљене: „Ко ће да окачи штрајкачку заставу у деканату?".

Студенткиња физике, 24-годишња девојка, одлучно иступа из масе и каже: „Ја!".

Скоро 40 година касније та студенткиња - Клаудија Шајнбаум Пардо - изабрана је за председницу Мексика, прву жену на том месту у историји земље.

На изборима је учествовала испред левичарске партије Морена, добивши између 58 и 60 одсто гласова, много више од главне ривалке, пословне жене Сочитл Галвез.

Нову председницу, Мексиканци једноставно зову „Клаудија".

Мајка двоје деце, ова 61-годишњакиња има докторат из еколошког инжењерства и бивша је градоначелница главног града Мексико Ситија, који има више од девет милиона становника.

„Увек сам била таква, веома авантуристички настројена", рекла је Шајнбаум о студентском протесту пре 37 година.

„Сада више нисам толико, имам више обавеза."

Шајнбаум преузима најважнију улогу у земљи са 130 милиона становника у тешком тренутку.

Стопа сиромаштва је 36 одсто, стопа убистава жена је алармантна, расте насиље организованих криминалних банди, а Мексико води и спор са северним суседом, Сједињеним Америчким Државама, које покушавају да обуздају прилив мексичких миграната.

Шајнбаум ће на месту председнице наследити њеног ментора - Андреса Мануела Лопеза Обрадора 1. октобра.

Нова председница је рекла да ће наставити путем Лопеза Обрадора.

„Нећу вас изневерити", поручила је она у првом обраћању после избора.

Њене присталице су славиле на главном тргу у Мексико Ситију носећи транспаренте „Клаудија Шајнбаум, председница", а Марио Делгадо, председник Морене, рекао је да је ово „звездани тренутак у историји земље".

Ови избори, на којима су две главне председничке кандидаткиње биле Шајнбаум и Галвез, описани су као велика промена за жене у Мексику.

Еделмира Монтиел (87) рекла је да је захвална што је доживела да жена буде изабрана за председницу.

„Раније чак нисмо могле ни да гласамо.

„А и када смо могле, гласале смо за онога за коју би нам рекли мужеви.

„Хвала Богу да се то променила и да сам ово доживела", рекла за Ројтерс, подсетивши да је женама дозвољено да гласају на председничким изборима тек 1953. године.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Иако је чињеница што су жене били главни кандидати на председничким изборима, предизборну кампању је обележило насиље.

Поред новог председника, грађани су бирали чланове мексичког Конгреса и гувернере у осам држава, премијера и хиљаде локалних званичника.

На мети су посебно били кандидати за локалне власти.

Према званичним подацима, више од 20 кандидата је убијено широм Мексика, док други извори наводе да је тај број 37.

Мексички устав дозвољава некоме само један председнички мандат од шест година, тако да Лопез Обрадор, који је на власти од 2018, није могао поново да се кандидује.

Лопез Обрадор је био врло популаран међу гласачима, а његова подршка била је значајан замајац победи Клаудије Шајнбаум.

Многи који су гласали за Шајнбаум рекли су да подржавају програм странке Морена за ублажавање сиромаштва и да желе да се настави.

Странка се хвалила како су се милиони Мексиканца извукли из сиромаштва током последњих шест година, али економисти истичу да су и други фактори утицали на то, попут чињенице да Мексиканци који живе у иностранству шаљу новац породицама.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]