Животиње: Аустралијски научници открили праисторијског кљунара „ехиднапуса”

Научници су открили необично створење, коме су дали надимак „ехиднапус", и верују да је лутало Аустралијом у праисторији.

Фосилни остаци виличне кости ове животиње пронађени су у пољима опала у северном делу Новог Јужног Велса, заједно са доказима о постојању других древних, сада изумрлих кљунара.

Званично названа Opalios splendens, нова врста је добила надимак по платипусу (огромном кљунару) и ехидни (мравињем јежу) на које личи. То су једини сисари који полажу јаја и који и даље постоје.

Тим који је спровео истраживање казао је да ово откриће говори у прилог томе да је у Аустралији некада постојало „доба кљунара".

Доста ових веома ретких животиња је живело у том периоду и биле су доминантне.

„Ово је као откриће једне потпуно нове цивилизације", казао је професор Тим Фланери, водећи истраживач.

Палеонтолошкиња Елизабет Смит и њена ћерка Клајти откриле су ове фосиле пре 25 година док су прегледале остатке из рудника опала.

Поклониле су остатке Музеју Аустралије, где су лежали заборављени у једној фиоци до пре две године.

Верује се да су стари 100 милиона година,

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Професор Фланери, који проучава сисаре, каже да је случајно наишао на њих и да је одмах знао да припадају праисторијским кљунарима.

Неке од костију припадале су већ познатом кљунару Steropodon galmani, претку платипуса, који је краћи и здепастији, и има већи број зуба.

Други остаци су били непознати.

Доктор Фланери и његов тим открили су да ти остаци припадају трима врстама које су до сада биле непознате, а њихово откриће објављено је у понедељак у Аустралијском часопису палеонтологије Alcheringa.

Ова створења имала су особине које никада раније нису виђене код живих кљунара, казао је професор Крис Хелген, директор Истраживачког института Музеја Аустралије, који је такође један од аутора рада.

„Целокупна анатомија кљунара Opalios splendens је вероватно слична платипусу, али вилица и њушка мало више личе на ехидну", казао је Хелген.

Опални остаци су ретки, а још су ређи остаци кљунара, а ове врсте су „откриће", рекла је Елизабет Смит.

Заједно са њима, укупан број врста кљунара за које се зна да су живели у овом подручју, јесте шест.

„Ово показује да је много пре него што је постала земља кенгура, Аустралија била земља крзнених кљунара који полажу јаја", рекла је Смит.

„Изгледа да је пре 100 милиона година, овде било више кљунара него било где у свету у прошлости или садашњости", додала је.

Други стручњаци наводе да је сувише рано да се каже да ли је некада Аустралија била дом великом броју кљунара и да су потребна додатна истраживања.

„Могуће је да су кљунари били разноврсни колико и кенгури касније... али потребно ми је више доказа", казао је Род Велс, палеонтолог са Универзитета Флиндерс, за АБЦ.

Аутори студије се надају да ће њихов рад подстаћи издвајање новца за циљана ископавања у региону како би добили додатне доказе за њихово откриће.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]