Гашења и цензура: Да ли интернет умире

На врелој песковитој плажи у Лагосу, огромно морско чудовиште гамиже из плаве воде ка град.

Њен јегуљасти облик је танак - отприлике величине баштенског црева - али по дужини јој нема равне.

Од једног краја до другог, дугачка је 45.000 километара.

Могла би да се обмота око читаве планете.

2Africa је највећи подморски интернет кабл свих времена.

Правио се четири године и коштао најмање милијарду долара, а повезиваће Европу, Азију и Африку.

Побољшаће интернет капацитет и виталну отпорност како би се заштитио слободан проток саобраћаја за 33 земље са 46 засебна одморишта.

Делови кабла су већ оперативни, али читава ствар неће бити завршена до следеће године.

Овај високотехнолошки кабл омогућаваће више од укупног интернет капацитета свих подморских каблова који тренутно опслужују Африку.

То је најамбициознији интернет пројекат свих времена са новцем и експертизом из разних земаља и од интернет гиганата као што су Мета, Чајна мобајл и Водафон.

Амбициозни пројекти као што је 2Africa допринели су томе да се 70 одсто светског становништва нађе онлајн.

Од слања мејлова до гледања онлајн видеа - сви ми свакога дана зависимо од подморских каблова.

Понекад конекција читаве једне земље зависи од малог броја каблова који некад могу и да се прекину.

Рибарски инциденти, земљотреси, клизишта а понекад чак и сумња на саботажу - постоје многи начини на које наша интернет конекција може бити угрожена.

Али највећа претња у највећем порасту потиче од самих влада.

Годишњи подаци сакупљени од истраживача конективности са ТОП10ВПН-а показују да је тренд гашења - када се интернет намерно искључује у земљи или региону - у порасту.

Погледајте видео: Како се искључује интернет

Индија је предводник са сталном тактиком гашења интернета за све, од спречавања варања на испитима до контролисања побуне.

Ова мапа показује како су се гашења интернета појачала у последњих пет година, од 2019. до 2023. године.

Што је земља црвенија, то је више гашења доживела.

Светложуте земље су имале између једног и пет гашења.

Најцрвеније земље су имале најмање 20 гашења.

2019. година, мапа намерних гашења интернета према ТОП10ВПН

2023. година, мапа намерних гашења интернета према ТОП10ВПН

Према истраживачима, број намерних гашења појачао се у последњих пет година, а 2023. је до сада била најгора.

Индија има убедљиво највише гашења од било које земље, а лидери све више доживљавају интернет не као право грађана већ као инструмент владавине.

Ствари су постале толико озбиљне да су Уједињене нације прошле године саопштиле да је „можда дошло време да се појача приступ интернету као људском праву, а не само привилегији."

Погледајте видео: Шта се деси кад се искњучи интернет

И не ради се само о гашењима.

Цензура интернет страница и услуга такође је у порасту.

Ова наредна мапа прати опадање интернет слобода у последњих пет година на основу оцене додељене од истраживача - што земља црвенија, то су ствари горе према Фридом хаусу, који анализира земље на основу цензуре, надзора и колико се интернет странице блокирају.

Интернет слободе 2019. године. према индекс табели Фридом хауса

Интернет слободе 2023. године. према индекс табели Фридом хауса

Истраживачи кажу да су интернет слободе у опадању 13 година заредом.

Иран и Мјанмар су најскорије доживели пад, док је Кина и даље убедљиво најгоре онлајн окружење.

Нису само песимисти они који тврде: умире интернет какав познајемо.

Али зашто?

Стручњаци кажу да је овај тренд искључиво једносмеран зато што су се алати за контролу интернета умножили, а владе се мења снебивају да их користе.

„Постојао је рани екстатични дискурс о интернету као глобалном простору који ће бити ван домашаја контроле власти и исти за све, али то је одувек била помало фантазија", каже Џеки Кер, виша научна сарадница при Универзитету за националну одбрану.

Кер каже да је фантазија делом проистекла из погрешног схватања како технологија заправо функционише.

Бивши амерички председник Бил Клинтон, на пример, описао је покушај да се контролише како људи људи користе интернет као „покушај да се закуца пудинг за зид".

„Било је само питање времена пре него што власти стекну већу контролу и науче како да оркестрирају ствари тако да могу да спроводи владавину права онлајн", каже Кер.

Кина је била пионир у интернет контроли, а то је постигла тако што је изградила скупоцена хардверска и софтверска решења да би подигла свој Велики фајервол.

Такође је ангажовала армију интернет чувара да прате шта људи деле и о чему расправљају како би уживо цензурисала интернет.

Алати су постали јефтинији и другим земљама је постало лакше да пођу њеним стопама.

Русија, на пример, годинама ради на много јефтинијој алтернативи градећи властити Систем имена домена често описиван као телефонски именик интернета који ће га практично одсећи од главног међународног интернета.

Русија је пала на индексу интернет слобода за два поена од потпуне инвазије на Украјину.

А остали пажљиво прате шта се дешава.

„Дигитални ауторитаризам је у порасту", каже Марва Фатафта из групе за интернет права Ексес нау.

На пример, Саудијска Арабија - једна од корисница 2Africa који је стигао у њен главни град Ријад у фебруару - води ограничену и цензурисану верзију интернета где се гласови побуне могу казнити, што им се неретко и дешава.

Земља је такође усвојила закон који обавезује компаније да закључују уговоре са владом да би имали регионално присуство у земљи.

Слична правила уведена су у Турској, Јордану, Индији и Немачкој.

Последица је да су интернет компаније много склоније да се повинују цензури из правних или политичких разлога.

„Дефинитивно то доживљавам као нарастајућу претњу", каже Марва Фатафта из Ексес Нау.

Она каже да сада бележе много разних облика контроле у порасту широм света.

Следећи пример Кине, земље покушавају да у потпуности замене утицај западног интернета.

Годинама је Русија охрабривала раст својих ривалских апликација.

Јандекс је угрозио Гугл и Убер.

ВК је растао док је Фејсбук опадао.

РуТјуб је одговор на Јутјуб.

Али од потпуне инвазије и доживљене пристрасности против Русије, Кремљ агресивно ради на блокирању и истискивању ових америчких фирми.

Индија је такође забранила многе кинеске апликације у својим продавницама апликација током раста геополитичких тензија.

Са својим огромним становништвом, Индија ће утицати на то какав ће облик да попримити следећа ера интернета.

Али неке западне земље такође доживљавају тренд заокрета ка мање отвореном и мање слободном интернету.

Амерички план да забрани ТикТок из разлога сајбер безбедности уследио је након што је апликација у кинеском власништву угрозила доминацију америчких друштвених мрежа.

Уз експлозију других кинеских платформи као што су сајтови за шопинг Тему и Шеин, да ли би САД, бастион интернет идеала, могле да блокирају грађанима чак и те странице?

И тако, иако невероватни подвизи инжењеринга помажу да се нас боље повежу, интернет је распарчанији и разломљенији него икада пре.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]