„Треба нам чудо“: Израелска и палестинска привреда тешко погођене ратом

Више од шест месеци од почетка катастрофалног рата у Гази, његов утицај на израелску и палестинску привреду је огроман.

Скоро сва економска активност у Гази је избрисана, а Светска банка каже да је рат тешко погодио и палестинске фирме на окупираној Западној обали.

Нашироко хваљена „нација старт-апова" истовремено покушава да остане привлачна за инвеститоре.

Калдрмисане улице јерусалимског Старог града сабласно су тихе.

Нема дугих редова за посете светим местима - макар онима која су остала отворена.

Непосредно после католичког Ускрса и Рамазана, а усред Пасхе, све четири четврти Старог града требало би да врве од посетилаца.

У фебруару је у Израел стигло свега 68.000 туриста, према Централном заводу за статистику ове земље.

То је огроман пад у односу на 319.100 посетилаца истог месеца прошле године.

И док је можда изненађујуће да у време оволиких напетости уопште има било каквих посетилаца у Јерусалиму, многи од њих су верски ходочасници из читавог света који су своја путовања уплатили много унапред.

Закови јерусалимски поклони била је једна од свега шачице продавницa у Улици хришћанског кварта у Старом граду, која се налази у окупираном Источном Јерусалиму, а која се уопште потрудила да отвори онога дана кад сам ја пролазио.

„Заправо нам ради само продаја преко интернета.

„Нема правих људи. Прошле недеље, после ескалације између Ирана и Израела, пословање је поново опало. И зато нам после празника треба неко велико чудо", каже Зак, чија је радња специјализована за антиквитете и библијске новчиће.

Чудо није потребно само у Старом граду у Јерусалиму.

Неких 250 километара даље на север, на нестабилној израелској граници са Либаном, скоро свакодневна размена ватре са Хезболахом од избијања рата у Гази приморала је израелску војску да затвори већи део ове области, а 80.000 становника евакуисано је даље на југ.

Сличан број Либанаца био је присиљен да напусти властите домове са друге стране границе.

Пољопривреда у овом делу Израела још је једна привредна грана која је претрпела тежак ударац.

Офер „Пошко" Московиц нема заправо дозволу да уђе у властити воћњак са авокадом у кибуцу Мисгав Ам због близине са границом.

Али он повремено ипак залази у њега, ходајући сетно међу дрвећем, док гледа како „сав његов новац пада на земљу".

„Морам да одлазим да бих брао у воћњаку, јер је то веома важно за следећу сезону.

„Ако не будем брао ово воће, следећа сезона ће бити веома слаба", каже Пошко.

Он каже да губи много новца зато што не може да бере авокадо - ове сезоне око 2 милиона шекела (530.000 долара), тврди он.

Иако пружају средстава за живот хиљадама људи, пољопривреда и туризам чине укупно врло мали део и израелске и палестинске привреде.

Шта, дакле, показује шира слика?

Прошле недеље је агенција за рејтинг С ендП Глобал смањила израелске дугорочне рејтинге (са A-плус на AA-минус) одражавајући губитак поверења у тржиште после појачаних напетости између Израела и Ирана и забринутости да би рат у Гази могао да се прошири на остатак Блиског истока.

Тај губитак поверења огледа се и у опадању израелског БДП-а - укупне вредности робе и услуга произведених у привреди - који се смањио за 5,7 одсто у последњем кварталу 2023. године.

Многи Израелци, међутим, тврде да се веома поштовани високотехнолошки и старт-ап сектор ове земље показао „отпорнијим на рат" него што се мислило.

Обалски град Тел Авив налази се свега 54 километра од Јерусалима.

Можда још важније, он је и на мање од 70 километара од Газе.

Повремено би вам било опроштено ако бисте заборавили - макар накратко - да Израел учествује у најдужем рату од независности из 1948. године.

Породице извлаче највише што могу из раног летњег сунца да би се играли на таласима, парови ручају у многобројним баштама на отвореном ресторана на плажи, а млади пребирају по гитарама на зеленим површинама између обалске магистрале и Медитерана.

У позадини се крије град који је економски активан, а физички расте веома брзо.

„Они се шале да би национална птица Израела требало да је ждрал - и то њен механички синоним, кран!", каже Јон Медвед, оснивач и извршни директор онлајн глобалне платформе за венчер инвестиције Our Crowd.

Живописан лик са изразито оптимистичним погледом на свет, Медвед ми каже да је „у првом кварталу ове године, у израелске старт-апове било уложено скоро 2 милијарде долара… Имамо једну од најбољих година које смо до сада имали. Људи који послују са Израелом се не повлаче."

Медвед инсистира да је, упркос свему, Израел и даље „нација старт-апова" и добра опција за будуће инвеститоре.

„Има 400 мултинационалних корпорација које послују овде. Ниједна мултинационална компанија није угасила пословање у Израелу од почетка рата", додаје он.

До извесне мере, Елизе Брезис се слаже са Медведовом проценом.

Професорка економије на Универзитету Бар-Илан код Тел Авива признаје да упркос цифрама БДП-а из последњег квартала, израелска привреда остаје „невероватно отпорна".

„Кад је у питању туризам, да, имамо смањење извоза. Али имали смо смањен увоз.

„Тако да је, заправо, равнотежа плаћања и даље добра. То је оно што је и толико проблематично - на основу података, не стичете утисак да је толико страшна ситуација у Израелу", каже Брезис.

Али професорка Брезис осећа општу слабост у израелском друштву која се не огледа у економским подацима.

„Израелска привреда је можда издржљива, али израелско друштво у овом тренутку није. То је као да погледате неку особу и кажете: 'Види ти то, његова плата је висока, а он је заправо депресиван. Док он истовремено мисли: 'Шта ћу са својим животом?' - Е, то вам је тачно Израел данас."

Ако је перспектива у Израелу помешана, онда је преко баријере сепарације која раздваја Јерусалим и Витлејем поглед са палестинске стране изразито суморан.

Туризам је посебно важан за привреду градова као што је Витлејем на окупираној Западној обали.

И док неки људи још одлазе на локацију у Јерусалиму, на место на којем хришћани верују да је Исус рођен, туризам је „моментално стао" после 7. октобра прошле године, каже доктор Сами Хазбун, председник Витлејемске трговачке и индустријске коморе.

Тада је Хамас напао израелске заједнице близу Газе, убивши 1.200 људи, углавном цивила, узевши око 250 талаца и покренувши рат који се још води.

Овде влада велика зависност и ослањање на израелску привреду - али Израел је буквално затворио Западну обалу окружену копном после 7. октобра, што је имало катастрофалне последице по живот и рад многих Палестинаца, каже доктор Хазбун.

„Витлејемска управа је у овом тренутку затворена.

„Постоје око 43 капије на израелској безбедносној баријери, али су тренутно само три отворене. Дакле, 16.000 до 20.000 палестинских радника из нашег краја који раде у Израелу су моментално изгубили сва средства за живот", каже он.

Трговачка комора каже да су приходи локалних Палестинаца који раде у Израелу износили око 22 милијарди шекела (5,8 милијарди долара) годишње.

Хазбун, који је посебно забринут за изгледе младих Палестинаца што дуже рат буде трајао и више се привреде Израела и Западне обале буду раздвајале.

„Млађе генерације су сада без посла, не раде. Многи од њих су веома талентовани људи.

„У јуну очекујем око 30.000 нових дипломаца са палестинских универзитета. Шта ће они радити?", каже он са жаљењем.

У самој Гази, привреда је потпуно уништена током шест месеци рата.

У немилосрдним израелским бомбардовањима из ваздуха и копненим операцијама погинуло је 34.183 људи, углавном жена и деце, према Министарству здравља које води Хамас.

За разлику од неких делова Израела, где влада оптимизам да ће успети да се преживи ова олуја и настави са привлачењем инвеститора, на Западној обали и у Гази има врло мало наде да ће се ствари вратити у било какву нормалу.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]