Израел и Палестинци: Зашто неке земље не признају Палестину као државу

Савет безбедности Уједињених нација (УН) прошле недеље одржао је гласање о палестинском захтеву за пуноправно чланство у организацији.

САД су ставиле вето на ту резолуцију, али је 12 чланица Савета гласало за, међу њима три савезника Сједињених Америчких Држава - Француска, Јапан и Јужна Кореја.

Велика Британија и Швајцарска су били уздржани.

Махмуд Абас, председник Палестинске управе, рекао је да је вето Сједињених Држава био „неморалан", али је Израел поздравио потез, описавши резолуцију као срамну.

О чему се гласало у УН?

Савет безбедности гласао је о палестинском захтеву за пуноправно чланство у УН.

Петнаесточлани Савет замољен је да гласа о предлогу резолуције, који је поднео Алжир, а према којем се предлаже 193-чланој Генералној скупштини УН-а да „Држава Палестина буде примљена у чланство Уједињених нација".

Пет земаља су трајно заступљене у Савету безбедности, а свака од њих има право вета.

Оне раде уз 10 несталних земаља чланица.

Да је Савет безбедности усвојио резолуцију, Генерална скупштина би тад морала да гласа о њој, а за примање Палестине у чланство била би потребна двотрећинска већина.

Сједињене Државе, дугогодишњи савезник Израела, ставиле су вето на овај потез у Савету безбедности.

Резолуције Савета безбедности могу бити усвојене само ако нико од пет сталних чланица - САД, Велика Британија, Француска, Русија или Кина - на ставе на њих вето.

„Сједињене Државе настављају снажно да подржавају решење о две државе.

Овај глас не одражава противљење палестинској државности, већ је уместо тога израз да ће она потећи само из директних преговора две стране", рекао је после гласања, заменик америчког амбасадора у УН Роберт Вуд.

Погледајте видео: Шта је Западна обала

Какав статус Палестинске територије имају у УН?

Палестина има статус посматрача који није члан, баш као и Света столица.

Палестина је 2011. године поднела захтев за пријем у пуноправно чланство у УН, али је та иницијатива пропала због одсуства подршке у Савету безбедности и никад није стигла на гласање.

Али 2012. године, Генерална скупштина УН-а гласала је да унапреди статус Палестине у „нечланицу посматрача", што јој омогућује да учествују у скупштинским расправама, мада не може да гласа о резолуцијама.

Одлука из 2012. године, коју су поздравиле Западна обала и Појас Газе, али су критиковали САД и Израел, омогућила је Палестинцима да се придруже другим међународним организацијама, као што су највиши суд УН-а Међународни кривични суд, што је она и учинила 2015. године.

„Кад би постали пуноправни члан УН-а, то би Палестинцима пружило већу дипломатску моћ, у коју спада и способност да подржава резолуције директно, гласа у Генералној скупштини (што, као 'земља нечланица' тренутно не може да ради) и, на крају, чак и могуће место/глас у Савету безбедности", каже Халид Елгинди, директор програма о Палестини и палестинско-израелским односима при вашингтонској експертској групи Институт за Блиски исток.

„Али ништа од овога неће довести до решења о две државе - што може да се догоди само ако Израел оконча окупацију", додаје он.

Чак и да се у четвртак гласало у њихову корист, „Палестинска управа не би постигла много више", каже Жилбер Ашкар, професор развојних студија и међународних односа у Школи за оријенталне и афричке студије у Лондону.

„То би остала углавном симболична победа: признавање фиктивне 'Државе Палестине' напрема реалности немоћне 'Палестинке управе' на мањем делу територије окупиране 1967. године и у потпуности зависне од Израела", каже он.

Додао је да је то „светлосним годинама удаљено од 'независне и суверене палестинске државе'".

Ко све признаје Палестину као државу?

Неких 140 земаља признаје палестинску државност, међу њима чланице Арапске групе у Уједињеним нацијама, Организације за исламску сарадњу и чланови Покрета несврстаних.

Али многе друге земље је не признају, међу којима САД, Велика Британија, Француска, Немачка и Аустралија.

Прошле недеље, међутим, Аустралија је саопштила да би могла да призна палестинску државност да би „покренула замајац ка решењу о две државе" који би био постигнут са Израелом.

На ободима самита лидера ЕУ, Шпанија, Ирска, Малта и Словенија објавили су саопштење да ће радити на признавању палестинске државе „кад околности за то буду праве".

„Међутим, то остаје питање", према Хјуу Ловету, вишем сараднику за политику при блискоисточном и северноафричком програму у Европском савету за иностране односе.

„Ако су пут у УН сада блокирале САД, хоће ли неке чланице, нарочите европске чланице, прећи на признавање Палестине на билатералној основи?", пита се он.

Зашто неке државе не признају Палестину као државу?

Земље које не признају Палестину као државу углавном то нису чиниле зато што не постоји споразум постигнут са Израелом.

„Иако се формално позивају на потребу да се формира палестинска држава, САД инсистирају на директним преговорима између Израела и Палестине, што практично значи давање Израелу права вета над палестинским тежњама за самоопредељењем", каже Фаваз Џерџис, професор међународних односа и блискоисточне политике у Лондонској школи за економију.

Мировни преговори започели су 199-их, а касније су зацртали себи циљ решења о две државе, где би Израелци и Палестинци живели једни крај других у одвојеним земљама.

Међутим, мировни процес почео је лагано да стагнира раних 2000-тих, чак и пре 2014. године, кад су преговори дефинитивно пропали између Израелаца и Палестинаца у Вашингтону.

Најтрновитија питања остају и даље неразрешена, међу њима граница и природа будуће палестинске државе, статус Јерусалима, као и судбина палестинских избеглица из рата 1948-49. који је уследио после проглашења државе Израел.

Израел се снажно противи захтеву за чланство Палестине у УН.

Израелски амбасадор у УН Гилад Ердан је, према извештавању АФП-а, почетком априла изјавио да чињеница да се уопште о томе разговара „већ победа геноцидног терора", додавши да би се успех ове иницијативе свео на награду за терор после напада Хамаса од 7. октобра.

Земље које желе да одрже срдачне односе са Израелом биће свесне да ће признавање палестинске државе разљутити њиховог савезника.

Неке, међу њима и савезнице Израела, тврде да Палестинци не испуњавају кључне критеријуме за државност дефинисан у конвенцији из Монтевидеа1993. године - стално становништво, дефинисану територију, владу и способност стварања односа са другим државама.

Али неке друге земље прихватају флексибилнију дефиницију, са већим нагласком на признавању од других држава.

Погледајте видео: Како је кефија постала национални симбол Палестинаца

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]