Борба против дипфејкова „претворила се у трку у наоружању“

Луиз Брудер никад не заборавља лица.

Што није само згодна вештина на журкама, већ јој је помогла и у обликовању њене каријере.

На радном месту ома има фантастичну титулу „супер-препознавача", а њен рад у британској фирми за дигитално препознавање Јоти подразумева упоређивање фотографија на личним документима са објављеним селфијима, да би одредило да ли се ради о истој особи.

Али Јоти, заједно са другим фирмама за идентификацију, суочава се са новом претњом - препознавањем такозваних дипфејкова.

То су лажне слике настале уз помоћ софтвера вештачке интелигенције.

Луиз ми каже да од ње још није затражено да процењује дипфејкове у склопу њеног свакодневног посла, али да је фирма савршено свесна ове претње.

И зато она активно ради на технологији која ће јој помоћи да их препознају.

Кад смо ставили њене вештине на пробу на ББЦ-јевом властитом Дипфејк квизу, освојила је седам од укупно осам поена.

„Постоји мртвило у очима људи које говори да они нису стварни", каже Луиз.

Бен Колман је шеф Ријалити дифендера, америчке фирме чији је циљ да обезбеђује технологију за препознавање дипфејкова и он мисли да би Луиз ускоро могла да има проблема да разлучи праве од лажних слика.

„Рекао бих да је у последњих девет месеци постало практично немогуће чак и за највеће експерте да разликују праву слику од оне генерисане вештачком интелигенцијом. Потребно нам је софтверско решења за ово", каже он.

Колман раздваја заиста софистициране дипфејкове, које је могла да изради нека земља за ширење дезинформација, и оно што назива „чипфејковима" (јефтини дипфејкови), када криминалци користе постојећи доступни софтвер вештачке интелигенције.

Забрињавајуће, али чак и ти јефтини лажњаци су „и даље довољно добри да преваре људе, нарочито на сликама и аудио снимцима", каже он.

Видео је, ипак, „још увек мало захтевнији и тражи много више компјутерске обраде".

Решење које нуди његова фирма може да скенира и обележи заступљеност вештачке интелигенције на слици, видео снимку или аудио снимку.

У њихове клијенте спадају тајванска влада, НАТО, медијске организације и велике банке.

И док су дипфејк видео снимци или фотографије оно што добија највише пажње у вестима, преваре искључиво са звуком такође су у порасту.

На пример, криминалци шаљу аудио поруке уз помоћ гласа особа који говори ствари као што су: „Мама, изгубио сам телефон, молим те одмах уплати новац на овај рачун."

Сакупљање звучних одломака са нечијег налога на друштвеним мрежама или Јутјубу је лак посао, а само неколико секунди аудио снимка довољно је да се клонира глас и искористи за стварање реченица које особа никад није изговорила.

Неки постојећи софтвер чак омогућује корисницима да „појача" ниво стреса у гласу, што је техника која коришћена да се преваре родитељи у стварним случајевима кад су родитељи веровали да им је дете отето.

Сивеи Лију је професор на Универзитету у Бафалу, у САД, који већ годинама проучава дипфејкове, са крајњим циљем да развије алгоритме који ће помоћи у њиховом аутоматском препознавању и разоткривању.

Алгоритми су обучени да примете најситнију разлику - очи које не гледају у правом правцу или, у случају вештачки створеног гласа, одсуство доказа о даху.

Професор Лију мисли да би морао да постоји одређени степен хитности у решавању овог проблема, упозоривши да би видео конференције могле бити следећа мета криминалаца.

„Не тако далеко у будућности могли бисте да се убаците у Зум позив и мислите да разговарате са мном, а да се заправо ради о виртуелној верзији мене. Неко би могао да искористи моју слику и створи је као дипфејк присуство у Зум позиву."

Дипфејкови такође имају потенцијал да изазову широко распрострањену друштвену пометњу.

Прошле године је лажна слика експлозије близу Пентагона постала вирална на друштвеним мрежама, баш као и лажне слике Доналда Трампа са лисицама на рукама.

А у јануару је њухемпширско Министарство правде било приморано да изда саопштење рекавши да је аудио снимак Џоа Бајдена који говори грађанима да не гласају на државним предизборима дипфејк.

Сигурдур Арнасон води платформу за прављење музике на Исланду.

Пре Божића га је Исландски национални емитерски сервис замолио да направи музички видео скеч уз помоћ дипфејка са омиљеним покојним исландским комичарем Хемијем Ганом за емисију емитовану на Новогодишњу ноћ.

„Мислили смо да ће то бити забаван пројекат", каже он.

„Тражили смо дозволу комичареве породице и створили смо властите моделе вештачке интелигенције у оквиру наше куће."

Скеч је, међутим, постигао више од обичне забаве.

„Потресао је читаву земљу до темеља", каже Арнасон.

„Све радијске, информативне онлајн публикације и телевизије говорили су о томе. Неки чланови породице нису били задовољни јер је било сувише стварно. Политичари су почели да говоре о регулисању вештачке интелигенције."

Важно је да политичари и најшира јавност воде такве разговоре и расправе, сматра Кристофер Дос, истраживач експертске групе Ренд корпорација.

Он је недавно спровео студију дипфејкова која је показала да је више људи изложено дипфејковима што их они мање правилно препознају.

А он је забринут да би коришћење алатки вештачке интелигенције за борбу против претње креација вештачке интелигенције могао да буде погрешан приступ.

„То ће само покренути неку врсту трке у наоружању између оних који се труде да их препознају и оних који се труде да избегну препознавање", каже он.

„Алгоритам ће препознати неки артефакт на актуелном хоризонту дипфејкова и потом ће творци груписати своје слабости и унапредити методе."

По њему, прави начин да се реши овај проблем је обучавање људи да буду критичнији према садржају који конзумирају, што подразумева посматрање свега са „здравом дозом скепсе" и двоструко проверавање извора.

То би могло да значи учење деце како да препознају дипфејкове од најмлађих дана.

„Највећи изазов и онај за који немам решење је како обучити најширу популацију одраслих", каже он.

Колман, из Ријалити дифендера, мисли да би одговорност требало да буде на компанијама да нуде решења за препознавање дипфејкова а не на конзументима.

„Моја мајка није одговорна за препознавање проблема са анти-вирусом", истиче он.

А он не мисли ни да би она требало да буде одговорна за препознавање дипфејкова.

„Приступ друштвених мрежа и платформи за дељење на интернету је да ако се то не тражи од њих да раде, онда ће радити што мање тога и пребацити штафету на конзументе и препустити њима да пријављују ствари", каже он.

„Проблем са тим је што је то као враћање пасте за зубе у тубу."

„Људи пријављују ствари тек кад су виђене већ милион пута и већ је прекасно."

За то време у Јотију, Луиз Брудер каже да без обзира на толико је добра вештачка интелигенција у борби против дипфејкова, увек ће постојати потреба да људи попут ње врше контролу.

„Омогућавање људске провере је нешто што се захтева од многих компанија… а не очекујемо да ће се то променити јер пружа пословању додатну сигурност."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]