Култура и обичаји: Гледање у шољу - турска традиција популарна као Тиндер

Сваког дана, милиони људи уносе дозу кофеина да их извуче из кревета, повећа концентрацију на послу или ниво енергије.

Иако је широко распрострањено веровање да су зрна кафе први пут узгајана на висоравнима у Етиопији, најранији начин кувања кафе популаризовало је Отоманско царство.

Зрна кафе, које је управник у Јемену у 16. веку донео у палату султана Сулејмана Величанственог у Истанбулу, тадашњи Константинопољ, млевена су, пржена и мешана са водом.

Ова мешавина се кувала са шећером у бакарној посуди, званој џезва, у врелом песку.

Прва кафеџиница у историји отворена је у Истанбулу 1554. године, а до прве половине 17. века никло их је око 600 широм града.

Тада се родила култура испијања кафе какву данас познајемо.

Али, то није била кафа коју продаје Старбакс, каже Гизем Салчигил Вајт, чија компанија Turkish Coffee Lady се више од деценије бави промоцијом јединствених турских обичаја и представљањем културе испијања кафе у Сједињеним Америчким Државама (САД).

„Турска кафа није врста за понети", наглашава она.

„Ужива се у сваком тренутку испијања.

„Симболизује гостопримство и пријатељство и окупља људе".

Традиционална турска кафа је 2013. године уписана на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО).

Овде је шољица кафе неизбежна на свим друштвеним догађајима.

Испија се на веридбама, породичним окупљањима и током празника.

Међутим, један од најзачуђујућих обичаја је kahve fali, или fal, древна уметност прорицања судбине из талога од кафе.

Традиција потиче из харема султана Сулејмана, јер у то време женама није било дозвољено да иду у јавне кафеџинице.

Међутим, falcı, гатаре су могле да уђу у харем и читају шаре оцеђеног соца од кафе у шољици.

У другим културама, судбина се прорицала из листића чаја или талога од вина, али у Истанбулу соц од кафе је постао омиљено средство комуникације.

Овај ритуал је био начин да се шире вести и трачеви, па се тако говоркало и ко су биле султанове миљенице, открива Салчигил Вајт.

Више од 500 година касније, тасеографија (прорицање судбине из талога од кафе или листића чаја) и даље је распрострањена у Турској.

Гатаре гледају у шољу у појединим традиционалним кафеџиницама, али се ова вештина у међувремену прилогодила и савременом друштву.

Данас су милиони Турака претплаћени на апликације за гледање у шољу које генерише вештачка интелигенција или оне које их повезују са виртуелним гатарама.

Погледајте видео: Цените више ту шољу кафе - климатске промене би могле да је заувек закувају

Пречица у разговору

Током недавног боравка у Истанбулу са мојом мајком, посетио сам једну од традиционалних градских кафеџиница да окусим кафу и сазнам моју судбину.

Већина оних који траже видовњаке упућују се у Улицу Истиклал, у којој неонски натписи рекламирају прорицање судбине, а у замраченим просторијама чекају гатаре огрнуте сомотским шаловима и очију наглашених црним крејоном.

Уместо да одем до ове улице, договорио сам састанак са Розом Мутлу која чита судбину гостију и демистификује правила и обичаје везане за турску кафу.

Одевена у фармерке и дуксерицу са капуљачом, одвела је моју мајку и мене до класичног кафића у кварту Бејоглуу, где су други гости уживали у доручку, разговарајући о послу и ћаскајући са пријатељима.

Наручила је неколико шољица кафе без млека и других додатака, али са много симболике.

Гледање у шољу је женска вештина која се обично преноси са бака на мајке, каже Мутлу, која је постала популарна у средњој школи када је открила дар за прорицање будућности.

Кад нам је конобар донео кафе, Мутлу је одмах најпенушастију шољицу дала најстаријој за столом, мојој мајци, у знак поштовања.

Пијуцкали смо кафу смешећи се упркос јаком, горком укусу, све док није остао само соц.

Затим смо зажелели жељу, шољицу завртели три пута и окренули је на тацну да се соц оцеди.

На шољу смо ставили прстен или новчић, у зависности да ли желимо да нам се прорекне будућност везана за посао или љубав.

На крају смо поновљали речи neyse halim çiksin falim, што у преводу значи шта год да ме чека, нека се покаже у мојој шољи, и подигли смо шољицу да сазнамо одговоре.

Одахнуо сам када сам видео да у мојој шољици нема грудвице, за коју је Мутлу претходно рекла да представља урокљиво око.

Али нажалост, моја шољица се није залепила за тацну што је знак да ће вам се све жеље испунити.

Мутлу прстом показује страну шољице која је прошлост, и другу на којој се чита будућност.

Укратко нам је објаснила значење шара и облика и прочитала симболику животиња, бројева, слика, и слова.

Птица је, на пример, предзнак добрих вести, коњ је принц или принцеза, риба је срећа, а змија непријатељ.

Објашњава да се не читају само симболи, већ и осенченост и величине облика, а најважнија је енергија особе која пије кафу.

„Не преувеличавамо важност онога што видимо у шољи, али нам то даје смернице", каже Мутлу.

Другим речима, људи не би требало да узимају здраво за готово ако им шоља покаже развод, трудноћу или промене на пословном плану, иако Мутлу каже да су јој многи којима је читала судбину касније потврдили тачност њеног гледања у шољу.

Гатање је начин и за стварање дубљих и бржих веза, каже она.

На пример, када се после неколико година поново види са блиским пријатељима може да прескочи уобичајена, формална питања и одмах пређе на она важна, додаје она.

„Захваљујући соцу од кафе, остварујем ближе везе са људима.

„Можемо да причамо о свему, од односа са очевима до наших брига.

„То је пречица у разговору".

И ја сам такође схватио да одједном отворено причам о мојим проблемима и разлозима напетости, животним искуствима, и жељама за будућност.

Виртуелне гатаре

Касније истога дана, охрабрен, вероватно спознајом да турска кафа може да буде повод за разговор, у кафићу сан непознату жену упитао да ли јој је неко икада читао судбину.

Јонча Огуз, девојка у раним двадесетим годинама, потврђује да је гледање у шољу и данас веома популарно међу Туркињама.

„Када неко од пријатеља има проблеме, потражимо гатару", каже она.

Али њена генерација се такође окреће виртуелним видовњацима.

Модел и инфлуенсер Сертач Тасделен, чија мајка је знала да гледа у шољу, је 2017. године направио апликацију Фаладин.

Његови пријатељи су 2010. године почели да шаљу фотографије њихових шољица кафе његовој мајци, која би им одговоре о будућности слала електронском поштом.

Из овога се изродила апликација која аутоматски чита шољицу кафе.

Сада Фаладин има више од пет милиона активних корисника широм света и у Турској је популаран као Тиндер, најпознатија апликација за упознавање људи на свету, каже Огуз.

У САД-у, видовњаштво такође цвета међу припадницима генерације З, где постоје астролошке апликације као што је Co-Star која пингује кориснике дневним хороскопима.

Према истраживању из 2021. године, број млађих Американаца који траже предвиђање будућности се удвостручио.

Од узетог узорка, 51 одсто испитаника старости између 13 и 25 година рекло је да одговре о њиховој судбини тражи од „тарот карата или гатара".

„Многима су потребне смернице, а понекад је лакше разговарати са странцем", напомиње Салчигил Вајт.

Видео из 2023. године у којем стална гатара у кафетерији Салчигил Вајт у Александрији, у држави Вирџинији, тачно чита судбину инфлуенсерке, добио је на ТикТоку више од 30.000 лајкова.

Сада су термини код те гатаре попуњени месецима унапред, а заказују их људи свих узраста и националности, каже Салчигил Вајт.

Иако су се кулисе можда промениле, од харема преко кафеџиница до екрана мобилних телефона, жеља за сазнањем шта доноси сутра и даље постоји.

„Гледање у шољу је вековима стар обичај који је био популаран пре 500 година и остао је популаран до данас", каже Салчигил Вајт.

„Можда смо у другачијој фази технолошке комуникације, али основна логика је остала непромењена - сви желе да знају шта будућности крије".

Погледајте видео: Сто година Турске

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]