Бугарска и обичаји: Сурва - жива традиција паганских корена

Сурва је покладни обичај који се обележава средином јануара у области Перника, града на западу Бугарске. Њиме се обележава долазак Нове године по јулијанском календару, док ритуалне радње које изводе учесници маскираних поворки, такозвани сурвакари имају за циљ да одагнају зле силе, а мештанима донесу здравље и благостање. Овом обичају паганског порекла житељи локалних заједница поклањају велику пажњу и поворке сурвакара се тих дана могу видети у десетинама села. Сурвакари се сврставају у обичаје који су присутни у већем делу Бугарске као и деловима Грчке познатим као кукери. Како је у питању живи обичај карактеристичан само за Перничку област, са традиционалним техникама израде маски, Сурва је уписана на Листу нематеријалног наслеђа Унеска. Аутор: Константин Новаковић, јануар 2023.

На тргу у селу Баниште све је спремно за први дан Сурве: наслагана дрва ће ускоро бити запаљена, а око ватре ће се одиграти главни део догађаја.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, На тргу у селу Баниште све је спремно за први дан Сурве: наслагана дрва ће ускоро бити запаљена, а око ватре ће се одиграти главни део догађаја.
аТоком поподневних часова мештани се окупљају у центру села где облаче костиме. У костимираним поворкама учествују сви, укључујући жене и децу. Сурва представља најзначајнији догађај у току године за становнике овог дела Бугарске и има велики значај за идентитет локалних заједница.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Током поподневних часова мештани се окупљају у центру села где облаче костиме. У костимираним поворкама учествују сви. За становнике овог дела Бугарске Сурва представља најзначајнији догађај у години и има велики значај за идентитет локалних заједница.
Сала дома културе у Баништу спремна је за дочек гостију. Како се термини почетка обележавања Сурве разликују од села до села, обичај је да групе сурвакара из једног места посећују друга као гости и заједно са домаћинима учествују у церемонији. Маске које се овде чувају током године изложене су на бини.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Сала дома културе у Баништу спремна је за дочек гостију. Како се термини почетка обележавања Сурве разликују од села до села, обичај је да групе сурвакара из једног места посећују друга као гости и заједно са домаћинима учествују у церемонији. Маске које се овде чувају током године изложене су на бини.
Када падне мрак, припреме су у пуном јеку. Свако село у Перничкој области има посебну традицију израде костима и маски. У Баништу је тако у изради костима заступљена употреба конопље док се маске израђују од дрвета.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Када падне мрак, припреме су у пуном јеку. Свако село у Перничкој области има посебну традицију израде костима и маски. У Баништу је тако у изради костима заступљена употреба конопље док се маске израђују од дрвета.
Сурвакарски костими могу да буду веома тешки, нарочито ако носите више великих звона, па је приликом облачења неопходна помоћ других учесника.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Сурвакарски костими могу да буду веома тешки, нарочито ако носите више великих звона, па је приликом облачења неопходна помоћ других учесника.
Иако ватре још нису упаљене, све је спремно за почетак. Поворке сурвакара крећу се према сеоском тргу, успут збијајући шале са публиком. Као и у околним селима, маске у Баништу често имају зооморфна обележја и садрже елементе попут крзна и рогова.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Иако ватре још нису упаљене, све је спремно за почетак. Поворке сурвакара крећу се према сеоском тргу, успут збијајући шале са публиком. Као и у околним селима, маске у Баништу често имају зооморфна обележја и садрже елементе попут крзна и рогова.
Након што се ватре упале започиње плес костимираних сурвакара уз заглушујући звук стотина звона. Маске застрашујућег изгледа, звоњава и обредно играње око ватре има за циљ растеривање зла у наступајућој години.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Након што се ватре упале започиње плес костимираних сурвакара уз заглушујући звук стотина звона. Маске застрашујућег изгледа, звоњава и обредно играње око ватре има за циљ растеривање зла у наступајућој години.
Кулминација догађаја је играње хора, односно кола око велике ватре на сеоском тргу а у којем поред костимираних сурвакара учествују и окупљени мештани.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Кулминација догађаја је играње хора, односно кола око велике ватре на сеоском тргу а у којем поред костимираних сурвакара учествују и окупљени мештани.
Исте вечери, Сурва се обележава и у суседном селу Кошарево. Очигледна је разлика у традицији израде костима: сурвакарски костими Кошарева увек су црвене боје док маске, које могу бити веома сложених облика карактерише употреба перја као и целих птичјих крила.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Исте вечери, Сурва се обележава и у суседном селу Кошарево. Очигледна је разлика у традицији израде костима: сурвакарски костими Кошарева увек су црвене боје док маске, које могу бити веома сложених облика карактерише употреба перја као и целих птичјих крила.
Такође, постоје и варијације у самом обреду. У Кошареву учесници маскиране поворке доносе упаљене бакље на трг и бацају их на претходно наслагана дрва.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Такође, постоје и варијације у самом обреду. У Кошареву учесници маскиране поворке доносе упаљене бакље на трг и бацају их на претходно наслагана дрва.
Након што последњи учесник сурвакарске групе баци бакљу у већ разбукталу ватру на сеоском тргу, отпочиње централни део догађаја када сурвакари заједно са мештанима играју коло.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Након што последњи учесник сурвакарске групе баци бакљу у већ разбукталу ватру на сеоском тргу, отпочиње централни део догађаја када сурвакари заједно са мештанима играју коло.
Неким од учесника поворке сурвакара додељене су посебне улоге: међу њима су вођа, свештеник, младенци и медвед са мечкаром. Након што се ватра угаси, први дан обележавања Сурве је готов и присутни се разилазе.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Неким од учесника поворке сурвакара додељене су посебне улоге: међу њима су вођа, свештеник, младенци и медвед са мечкаром. Након што се ватра угаси, први дан обележавања Сурве је готов и присутни се разилазе.
Село Садовик познато је по богато декорисаним маскама са елементима од перја, рогова, лишћа, кукуруза и конопље. Након славља претходне ноћи, маске су остављене испред локалне продавнице. Услед дужине трајања обреда другог дана Сурве, као и тежине самих маски, одлучено је да се оне тог дана неће користити.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Село Садовик познато је по богато декорисаним маскама са елементима од перја, рогова, лишћа, кукуруза и конопље. Након славља претходне ноћи, маске су остављене испред локалне продавнице. Услед дужине трајања обреда другог дана Сурве, као и тежине самих маски, одлучено је да се оне тог дана неће користити.
Неизоставни део поворке су сватови, који заједно са вођом односно „буљубашом” предводе поворку маскираних мештана. Поред „младе” и „младожење”, ту је и „старојко” који прикупља ракију од сеоских домаћина. У прошлости је на Васиљевдан овакав обичај, познат као сировари практикован и на подручју јужне и југоисточне Србије.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Неизоставни део поворке су сватови, који заједно са вођом односно „буљубашом” предводе поворку маскираних мештана. Поред „младе” и „младожење”, ту је и „старојко” који прикупља ракију од сеоских домаћина. У прошлости је на Васиљевдан овакав обичај, познат као сировари практикован и на подручју јужне и југоисточне Србије.
Сурвакари ће током дана посетити више десетина домаћинстава односно сваку настањену кућу у селу. Домаћини очекију њихов долазак уз послужење и даривају младенце који се ритуално венчавају приликом сваке посете. Обичај је да се након гозбе поклони, као и прикупљени новац донирају најугорженијима.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Сурвакари ће током дана посетити више десетина домаћинстава односно сваку настањену кућу у селу. Домаћини очекију њихов долазак уз послужење и даривају младенце који се ритуално венчавају приликом сваке посете. Обичај је да се након гозбе поклони, као и да се прикупљени новац донира најугорженијима.
Током опхода по селу, сурвакари који носе ниске великих звона играју производећи карактеристичан звук, а у циљу растеривања злих сила. Садовик је поред елаборарираних маски познат и по карактеристичним црвено-зеленим костимима. Осим крављих и овчијих звона, користе се и велика звона која се посебно израђују за ову намену.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Током опхода по селу, сурвакари који носе ниске великих звона играју, производећи карактеристичан звук у циљу растеривања злих сила. Садовик је поред маски познат и по карактеристичним црвено-зеленим костимима. Осим крављих и овчијих звона, користе се и велика звона која се посебно израђују за ову намену.
Младић у улози свештеника благосиља домаћине “светом” водицом како би имали здравља и среће током године.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Младић у улози свештеника благосиља домаћине “светом” водицом како би имали здравља и среће током године.
Медвед представља неизоставну фигуру сурвакарске поворке. Њега, који “напада” домаћине како би им донео срећу на ланцу доводи мечкар коју заузврат добија дарове и новац. Маска медведа, која има дугу традицију на простору Балкана према неким мишљењима вуче корене из старобалканских и античких култова.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Медвед представља неизоставну фигуру сурвакарске поворке. Њега, који “напада” домаћине како би им донео срећу, на ланцу доводи мечкар коју заузврат добија дарове и новац. Маска медведа, која има дугу традицију на простору Балкана према неким мишљењима вуче корене из старобалканских и античких култова.
Уз звуке тупана и звоњаву звона, сурвакари улазе у дворишта сеоских кућа. Након обреднног плеса, венчавања младенаца и благосиљања укућана, следи кратак одмор уз окрепљење. Опход траје до поподневних часова, односно док се не обиђу сва домаћинства.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Уз звуке тупана и звоњаву звона, сурвакари улазе у дворишта сеоских кућа. Након обреднног плеса, венчавања младенаца и благосиљања укућана, следи кратак одмор уз окрепљење. Опход траје до поподневних часова, односно док се не обиђу сва домаћинства.
Дечак позира са маском коју карактерише комбинација амтропорфних и зооморфних мотива. Док је антропоморфна основа маске начињена од дрвета, маску карактерише присуство мноштва рогова, а на врху налази препарирани вук. Мештани Садовика поклањају велику пажњу изради сурвакарских маски које се истичу пре свега својом величином, али и присуством необичних комбинација које укључују елементе животињског порекла.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Дечак позира са маском коју карактерише комбинација амтропорфних и зооморфних мотива. Док је антропоморфна основа маске начињена од дрвета, маску карактерише мноштва рогова, а на врху се налази препарирани вук. Мештани Садовика поклањају велику пажњу изради сурвакарских маски које се истичу пре свега својом величином, али и присуством необичних комбинација које укључују елементе животињског порекла.