Bugarska i običaji: Surva - živa tradicija paganskih korena

7 mart 2023

Surva je pokladni običaj koji se obeležava sredinom januara u oblasti Pernika, grada na zapadu Bugarske. Njime se obeležava dolazak Nove godine po julijanskom kalendaru, dok ritualne radnje koje izvode učesnici maskiranih povorki, takozvani survakari imaju za cilj da odagnaju zle sile, a meštanima donesu zdravlje i blagostanje. Ovom običaju paganskog porekla žitelji lokalnih zajednica poklanjaju veliku pažnju i povorke survakara se tih dana mogu videti u desetinama sela. Survakari se svrstavaju u običaje koji su prisutni u većem delu Bugarske kao i delovima Grčke poznatim kao kukeri. Kako je u pitanju živi običaj karakterističan samo za Perničku oblast, sa tradicionalnim tehnikama izrade maski, Surva je upisana na Listu nematerijalnog nasleđa Uneska. Autor: Konstantin Novaković, januar 2023.

Potpis ispod fotografije, Na trgu u selu Banište sve je spremno za prvi dan Surve: naslagana drva će uskoro biti zapaljena, a oko vatre će se odigrati glavni deo događaja.

aTokom popodnevnih časova meštani se okupljaju u centru sela gde oblače kostime. U kostimiranim povorkama učestvuju svi, uključujući žene i decu. Surva predstavlja najznačajniji događaj u toku godine za stanovnike ovog dela Bugarske i ima veliki značaj za identitet lokalnih zajednica. — Potpis ispod fotografije, Tokom popodnevnih časova meštani se okupljaju u centru sela gde oblače kostime. U kostimiranim povorkama učestvuju svi. Za stanovnike ovog dela Bugarske Surva predstavlja najznačajniji događaj u godini i ima veliki značaj za identitet lokalnih zajednica.

Potpis ispod fotografije, Sala doma kulture u Baništu spremna je za doček gostiju. Kako se termini početka obeležavanja Surve razlikuju od sela do sela, običaj je da grupe survakara iz jednog mesta posećuju druga kao gosti i zajedno sa domaćinima učestvuju u ceremoniji. Maske koje se ovde čuvaju tokom godine izložene su na bini.

Potpis ispod fotografije, Kada padne mrak, pripreme su u punom jeku. Svako selo u Perničkoj oblasti ima posebnu tradiciju izrade kostima i maski. U Baništu je tako u izradi kostima zastupljena upotreba konoplje dok se maske izrađuju od drveta.

Potpis ispod fotografije, Survakarski kostimi mogu da budu veoma teški, naročito ako nosite više velikih zvona, pa je prilikom oblačenja neophodna pomoć drugih učesnika.

Potpis ispod fotografije, Iako vatre još nisu upaljene, sve je spremno za početak. Povorke survakara kreću se prema seoskom trgu, usput zbijajući šale sa publikom. Kao i u okolnim selima, maske u Baništu često imaju zoomorfna obeležja i sadrže elemente poput krzna i rogova.

Potpis ispod fotografije, Nakon što se vatre upale započinje ples kostimiranih survakara uz zaglušujući zvuk stotina zvona. Maske zastrašujućeg izgleda, zvonjava i obredno igranje oko vatre ima za cilj rasterivanje zla u nastupajućoj godini.

Potpis ispod fotografije, Kulminacija događaja je igranje hora, odnosno kola oko velike vatre na seoskom trgu a u kojem pored kostimiranih survakara učestvuju i okupljeni meštani.

Potpis ispod fotografije, Iste večeri, Surva se obeležava i u susednom selu Košarevo. Očigledna je razlika u tradiciji izrade kostima: survakarski kostimi Košareva uvek su crvene boje dok maske, koje mogu biti veoma složenih oblika karakteriše upotreba perja kao i celih ptičjih krila.

Potpis ispod fotografije, Takođe, postoje i varijacije u samom obredu. U Košarevu učesnici maskirane povorke donose upaljene baklje na trg i bacaju ih na prethodno naslagana drva.

Potpis ispod fotografije, Nakon što poslednji učesnik survakarske grupe baci baklju u već razbuktalu vatru na seoskom trgu, otpočinje centralni deo događaja kada survakari zajedno sa meštanima igraju kolo.

Potpis ispod fotografije, Nekim od učesnika povorke survakara dodeljene su posebne uloge: među njima su vođa, sveštenik, mladenci i medved sa mečkarom. Nakon što se vatra ugasi, prvi dan obeležavanja Surve je gotov i prisutni se razilaze.

Potpis ispod fotografije, Selo Sadovik poznato je po bogato dekorisanim maskama sa elementima od perja, rogova, lišća, kukuruza i konoplje. Nakon slavlja prethodne noći, maske su ostavljene ispred lokalne prodavnice. Usled dužine trajanja obreda drugog dana Surve, kao i težine samih maski, odlučeno je da se one tog dana neće koristiti.

Potpis ispod fotografije, Neizostavni deo povorke su svatovi, koji zajedno sa vođom odnosno „buljubašom” predvode povorku maskiranih meštana. Pored „mlade” i „mladoženje”, tu je i „starojko” koji prikuplja rakiju od seoskih domaćina. U prošlosti je na Vasiljevdan ovakav običaj, poznat kao sirovari praktikovan i na području južne i jugoistočne Srbije.

Survakari će tokom dana posetiti više desetina domaćinstava odnosno svaku nastanjenu kuću u selu. Domaćini očekiju njihov dolazak uz posluženje i darivaju mladence koji se ritualno venčavaju prilikom svake posete. Običaj je da se nakon gozbe pokloni, kao i prikupljeni novac doniraju najugorženijima. — Potpis ispod fotografije, Survakari će tokom dana posetiti više desetina domaćinstava odnosno svaku nastanjenu kuću u selu. Domaćini očekiju njihov dolazak uz posluženje i darivaju mladence koji se ritualno venčavaju prilikom svake posete. Običaj je da se nakon gozbe pokloni, kao i da se prikupljeni novac donira najugorženijima.

Tokom ophoda po selu, survakari koji nose niske velikih zvona igraju proizvodeći karakterističan zvuk, a u cilju rasterivanja zlih sila. Sadovik je pored elaborariranih maski poznat i po karakterističnim crveno-zelenim kostimima. Osim kravljih i ovčijih zvona, koriste se i velika zvona koja se posebno izrađuju za ovu namenu. — Potpis ispod fotografije, Tokom ophoda po selu, survakari koji nose niske velikih zvona igraju, proizvodeći karakterističan zvuk u cilju rasterivanja zlih sila. Sadovik je pored maski poznat i po karakterističnim crveno-zelenim kostimima. Osim kravljih i ovčijih zvona, koriste se i velika zvona koja se posebno izrađuju za ovu namenu.

Potpis ispod fotografije, Mladić u ulozi sveštenika blagosilja domaćine “svetom” vodicom kako bi imali zdravlja i sreće tokom godine.

Medved predstavlja neizostavnu figuru survakarske povorke. Njega, koji “napada” domaćine kako bi im doneo sreću na lancu dovodi mečkar koju zauzvrat dobija darove i novac. Maska medveda, koja ima dugu tradiciju na prostoru Balkana prema nekim mišljenjima vuče korene iz starobalkanskih i antičkih kultova. — Potpis ispod fotografije, Medved predstavlja neizostavnu figuru survakarske povorke. Njega, koji “napada” domaćine kako bi im doneo sreću, na lancu dovodi mečkar koju zauzvrat dobija darove i novac. Maska medveda, koja ima dugu tradiciju na prostoru Balkana prema nekim mišljenjima vuče korene iz starobalkanskih i antičkih kultova.

Potpis ispod fotografije, Uz zvuke tupana i zvonjavu zvona, survakari ulaze u dvorišta seoskih kuća. Nakon obrednnog plesa, venčavanja mladenaca i blagosiljanja ukućana, sledi kratak odmor uz okrepljenje. Ophod traje do popodnevnih časova, odnosno dok se ne obiđu sva domaćinstva.

Dečak pozira sa maskom koju karakteriše kombinacija amtroporfnih i zoomorfnih motiva. Dok je antropomorfna osnova maske načinjena od drveta, masku karakteriše prisustvo mnoštva rogova, a na vrhu nalazi preparirani vuk. Meštani Sadovika poklanjaju veliku pažnju izradi survakarskih maski koje se ističu pre svega svojom veličinom, ali i prisustvom neobičnih kombinacija koje uključuju elemente životinjskog porekla. — Potpis ispod fotografije, Dečak pozira sa maskom koju karakteriše kombinacija amtroporfnih i zoomorfnih motiva. Dok je antropomorfna osnova maske načinjena od drveta, masku karakteriše mnoštva rogova, a na vrhu se nalazi preparirani vuk. Meštani Sadovika poklanjaju veliku pažnju izradi survakarskih maski koje se ističu pre svega svojom veličinom, ali i prisustvom neobičnih kombinacija koje uključuju elemente životinjskog porekla.

Bugarska i običaji: Surva - živa tradicija paganskih korena

Povezano

Drevni plamen petrovdanskih lila - u fotografijama