Дуготрајни ковид: Хоће ли нова студија помоћи у утврђивању дијагнозе и лечењу

Научници са британског Универзитета у Кембриџу открили су да је упорно висок ниво имуног молекула интерферон-гама повезан са подгрупом пацијената са дуготрајним ковидом.

Научници из Велике Британије верују да су открили драгоцени нови доказ који би могао да помогне у дијагнози и лечењу оболелих од дуготрајног ковида.

Широм света најмање 65 милиона људи још живи са дуготрајним ковидом - то је отприлике свака десета особа која је имала ковид-19, према Светској здравственој организацији (СЗО).

СЗО описује дуготрајни ковид као наставак или појаву нових симптома три месеца после првобитне инфекције ковидом, а да ти симптоми трају најмање два месеца без другог објашњења.

Научници истражују многе различите аспекте дуготрајног ковида, али једна од најважнијих ствари које траже је мерљиви биомаркер - биолошки молекул у крви, другим телесним течностима или ткивима који може бити поуздано схваћен као знак стања или болести.

Откривање биомаркера за дуготрајни ковид представљало би значајан напредак у дијагнози и праћењу лечења оболелих и обарању теорије да је дуготрајни ковид психолошка болест.

Идентификација дуготрајног ковида

Доктор Нјари Ситхол, клинички научник за заразне болести на Универзитету у Кембриџу, отворио је једну од првих клиника за дуготрајни ковид још у мају 2020. године.

Клиника у болници Аденбрук на Кембриџу покушала је да открије потенцијалне биомаркере код људи који пате од дуготрајног ковида - или неку њихову подгрупу.

У раду објављеном у часопису Сајенс адвансиз (Science Advances), клиника је ове недеље саопштила да је у њиховим студијама дошло до важног развоја.

Сарађујући са колегама доктором Марком Вилисом и доктором Бенџамином Кришном, доктор Ситхол је поделио студије на подгрупе зато што се верује да је дуготрајни ковид болест са разноврсним синдромима.

То значи да то није процес јединствене болести, већ бројних стања која се групишу заједно под истим кишобранским именом, што чини мало вероватним да може да се пронађе јединствени биомаркер који ће обухватити све пацијенте са дуготрајним ковидом.

У једној подгрупи пацијената, научници су открили протеин познат као интерферон-гама (IFN-γ), који производи један тип белих крвних зрнаца да би помогао у борби против бацила и заштитио вас од болести.

Овај протеин испрва производи имуне реакције кад се пацијент први пут зарази ковидом.

Скоро сви пацијенти заражени ковидом-19 производе интерферон-гаму, као и друге имуне молекуле или цитокине.

Истраживачи су открили да се код пацијената који се опорављају од ковида у року од неколико недеља њихов интерферон-гама враћа на ниво од пре инфекције.

Међутим, код пацијената са дуготрајним ковидом, ниво интерферон-гаме остаје изнад нормалног дуже од 12 недеља, а код неких пацијената чак и две године касније.

У просеку, пацијенти са дуготрајном ковидом су имали ниво интерферон-гаме најмање 10 пута виши од неизложене контролне групе.

„Код пацијената са дуготрајним ковидом постоји дисрегулација имуног система", објашњава доктор Ситхол.

„Имуни систем се не 'подешава' на нормалне нивое или нормалан функционални статус после ковида и остаје у повишеном стању узбуне - као да је још угрожен."

Ови повећани нивои протеина такође могу да изазову инфламацију а зато што се испуштају у крвоток то може да се прошири и на разне органе.

Једна хипотеза за повишене нивое интерферон-гаме, сугерише доктор Ситхол, јесте да би у телу пацијената са дуготрајним ковидом могли да постоје вирални фрагменти или вирални протеини.

„Неке истраживачке групе проучавају биопсије дебелог црева и других области тела да би видели да ли могу да открију вирус на тим локацијама", каже он.

„Могао би да постоји веома мали ниво вируса који се и даље размножава или ти протеини и даље циркулишу и наводе имуни систем да непрестано мисли да је у телу присутан патоген."

Друга хипотеза је да резултате изазивају аутоантитела.

Уобичајено, људски имуни системи стварају антитела за борбу против болести.

Али понекад се тело окрене против само себе, стварајући аутоантитела која нападају здраве ћелије.

Да ли је повишени ниво интерферон-гаме биомаркер за дуготрајни ковид?

Постоје докази да до упорног испуштања интерферон-гаме долази после других болести као што је инфективна мононуклеоза, а зна се да код других болести интерферон-гама изазива симптоме у које спадају замор, бол у зглобовима и мишићима, и температура.

Доктор Ситхол и његове колеге успели су да анализирају разне цитокине (имуне молекуле) у крви пацијената пре него што је почела вакцинација у Великој Британији, и упореде их са њиховом крвљу после вакцинације.

Неки пацијенти са повећаним нивоом интерферон-гаме вратили су се на нормалне основне нивое после вакцинације (међутим, не и сви).

Уз то, значајан број пацијената са дуготрајним ковидом приметио је да су им симптоми ослабили после вакцинације.

Потребна су даља истраживања на већим групама, али ова студија показује постојање везе између смањења интерферон-гаме и побољшања симптома, и стога улива наду да би интерферон-гама могла да се искористи за дијагнозу и праћење неких пацијената са дуготрајним ковидом.

Погледајте и видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]