Блиски исток и Црвено море: Хоће ли Хути увући у рат коалицију предвођену Америком у рат

    • Аутор, Селин Гирит и Кејт Форбс
    • Функција, ББЦ светски сервис
  • Време читања: 6 мин

Хути су од средине новембра извршили више од тридесет напада, уз финансијску подршку Ирана, на међународне и трговачке бродове у Црвеном мору и не показују знаке посустајања.

Амерички званичници из Министарства одбране делују подједнако непоколебљиво.

„Спремни смо да предузмемо даље кораке да неутралишемо претње или одговоримо на нападе, обезбедивши стабилност и сигурност региона Црвеног мора и међународних трговачких пловних путева", гласила је порука са конференције за новинаре 23. јануара.

Напади су нарушили глобални превоз робе и продубили забринутост да последице рата Израела и Хамаса могу да дестабилизују Блиски исток.

Могу ли САД да победе групу против које се Саудијска Арабија неуспешно борила скоро читаву деценију?

Саудијско краљевство упадљиво ћути на невоље у Црвеном мору, а тренутно су у току мировни преговори Саудијаца и Хута.

Зашто САД и Велика Британија нападају Јемен?

Пред нападе, дипломатски напори усмерени ка Хутима покушали су да деескалирају ситуацију у Црвеном мору, али су били одбијени.

„Нажалост, дошло је до овога", каже амерички специјални изасланик за Јемен Тим Лендеркинг.

Хути, који контролишу најнасељеније области Јемена, рекли су да нападима исказују солидарност са Палестинцима док Израелци нападају Газу.

Међутим, стварност на терену је другачија - они нападају сваки брод који им је у домету, угрожавајући њихову посаду и товар.

Вилијам Векслер из стручне групе Атлантски савет верује да САД и Велика Британија нису имале другог избора него да одговоре силом.

„У међународној трговини, постоји осам примарних поморских уских грла, од којих је половина на Блиском истоку, који је и најважнији део света кад је у питању снабдевање енергентима.

„Хути су директно угрозили један од њих, мореуз Баб Ел Мандеб, на начин који је изузетно необичан", каже Векслер.

„Свако ко разуме улогу коју енергија игра у обезбеђивању наших средстава за живот, свако коме је стало до економског раста било где, мора да увиди важност заштите ових критичних уских грла."

Колико су отпорни Хути?

Група је демонстрирала да може да се супротстави војсци једне суверене државе: Саудијске Арабије.

Захваљујући иранској подршци, она се развила од хаотичне побуне у обучену борбену силу са савременом опремом, која обухвата и хеликоптере.

„Отпорност се састоји из два дела. Постоји воља и постоји моћ. Нико не мисли да ће сломити вољу Хута. Али ми мислимо да можемо да сломимо њихову моћ", каже Вил Векслер из Атлантског савеза.

Међутим, иако су Хути успевали да одолевају већем противнику, сучељавање са САД и међународним савезницима сасвим је друга ствар.

Њихова заједничка сила, стратегија и искуство много су већи од Саудијаца.

Питање међу аналитичарима сада је колико ће далеко САД ићи.

„Имамо толико силе да морамо да је користимо са извесном количином промишљености", рекао је на конференцији за штампу Стивен А. Кук, виши сарадник за блискоисточне и афричке студије у Савету за спољне односе.

„Не говоримо о инвазији на Јемен и смени режима и о стварима које смо радили у прошлости."

„Рећи ћу вам да сам недавно разговарао са великим бројем арапских званичника који су рекли, знате, ако ћете само да чачнете Хуте, то их неће зауставити.

„Мораћете да предузмете војну акцију која отежава, ако не и онемогућује, Хутима да нападају промет робе у Заливу".

Могу ли САД и савезници бити увучени у дуги регионални рат?

„Ово би могло да прерасте у ширу операцију против штетног иранског утицаја. И то је питање које администрација још није разрешила јавно. Сигуран сам да разговарају о томе", каже адмирал Џејмс Џ. Фого из Центра за поморску стратегију.

Он је и бивши командант америчких поморских снага у Европи и Африци.

Подсетио је публику на скорашњу конференцију за штампу о ратовима танкера од 1980. до 1988. године у Персијском заливу.

САД су напале иранску морнарицу, након што су Иранци напали трговачке танкере.

Адмирал Фого је потом то упоредио са нападом на УСС Коул.

Брод је дигнут у ваздух у Јемену у октобру 2000. године, кад је страдало 17 америчких морнара.

Иако је напад био приписан Ал Каиди, није било војног одговора против групе.

„Шта се десило годину дана касније? Напади 11. септембра на САД", истакао је он, потцртавши властити став да је војна акција неопходна.

Стивен А. Кук је сагласан.

„Слобода пловидбе је кључни интерес САД, а дозволити таквој групи да има моћ над овом облашћу превелик је ризик."

Како је Иран уплетен у акције Хута у Црвеном мору?

Иран снабдева Хуте оружјем и пружа им финансијску подршку.

Али Техеран не контролише директно Хуте.

„Они су стигли до антиамеричке и антиизраелске политике сами од себе. Нису их усмерили у том правцу Иранци.

„Дакле, у том смислу, они нису иранска творевина. То је нека врста сродне везе…

„Она се реализује као опортунистички покушај наношења штете Саудијцима", каже Реј Такејх, виши сарадник за Блискоисточне студије у Савету за спољне односе.

Хути су важни за Иран зато што му омогућују да појача притисак на Израел преко САД.

Иран се нада да ће се међународна заједница и Сједињене Државе довољно уплашити ширења сукоба да наметну неку врсту споразума Израелцима, према Такејху.

„Главна претпоставка овде је да међународна заједница и Сједињене Државе могу да наметну ограничења Израелу.

„Израел је суверена земља која се носи са веома компликованом ситуацијом. То је једна истраумирана земља."

Да ли је ово „рат који не може да се добије"?

Нова стратегија америчког председника Џозефа Бајдена за Јемен је да ослаби Хуте, али да не порази ову екстремистичку групу или да се директно сукоби са Ираном, главним спонзором Хута, према тврдњама стручњака.

Стратегија - мешавина сведених војних напада и санкција - чини се да жели да казни Хуте, истовремено покушавши да ограничи опасност од ширења сукоба на Блиском истоку.

„Не мислим да је ова мисија нужно осмишљена да уништи Хуте или да врати јеменску владу на власт", каже Брајан Картер из Америчког института за предузетништво.

„Мислим да је уместо тога осмишљена да ослаби поморску и војну моћ Хута да не могу да угрожавају светски поморски промет роба у Црвеном мору.

„Слабљење војних система није немогућ задатак. То је веома остварив војни циљ."

Амерички специјални изасланик за Јемен Тим Лендеркинг такође истиче да ово није „шира конфронтација отвореног краја".

„Бајден напросто жели да онеспособи могућност Хута да нападају бродове", каже он.

Пентагон каже да је уништио или онеспособио више од 25 положаја за лансирање пројектила и ангажовање оружане силе, и више од 20 ракета откако су Сједињене Америчке Државе почеле да нападају војне положаје Хута у Јемену 11. јануара.

Кажу и да су обарали дронове, погодили обалски радар и центар за ваздухопловни надзор Хута, баш као и области за складиштење оружја.

Да ли овај сукоб даје подстрек Хутима?

Тим Лендеркинг каже да Хути можда желе да буду увучени у овај рат.

Он је за ББЦ рекао да они ово доживљавају као начин да покажу јеменској јавности да су се дигли не само за палестински народ, већ и против Запада уопште.

ББЦ-јев дописник за безбедност Френк Гарднер каже да су Хути сада популарни међу многим људима широм арапског света, зато што кажу да подржавају Хамас у склопу „Осовине отпора" против Израела.

Под новоименованом Операцијом Посејдон-стрелац, напади предвођени Америком су сада погодили нове мете, након што су претходно извршили низ превентивних напада на лансирне положаје Хута.

Они су, тврди Пентагон, уништили ракете управо у тренутку док су оне биле припремане за лансирање.

Западне обавештајне службе недавно су процениле да је уништено или онеспособљено најмање 30 одсто залиха оружја Хута.

Међутим, Хути ће највероватније наставити са нападима на бродове за које сумњају да су повезани са Израелом, Америком или Великом Британијом.

То им је донело велику популарност код куће, где се многи Јеменци пате под њиховом бруталном влашћу, каже Гарднер.

Хишам Ал Омеиси, виши јеменски саветник за Европски институт за мир, објавио је на Иксу да многи људи нису ни свесни да Хути имају властите циљеве, мимо подршке Гази.

Скорашња сукобљавања им такође пружају прилику за легитимизацију њихове деценијама дуге декларисане борбе против САД.

Он каже да Хути „не само да освајају срца људи", већ су и успешно покренули масовну иницијативу за регрутацију за „борбу Обећаног освајања и Светог џихада."

„Било би изузетно кратковидо то сагледавати искључиво кроз војну призму и не уважавати социо-политички утицај/последице и реакције у локалу, где су антиамерички и антибритански сентименти сада на стероидима."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]