Технологија: Вештачка интелигенција пронашла нову супстанцу - замену за литијум

Потпуно нова супстанца, која би могла да смањи употребу литијума у батеријама, откривена је коришћењем вештачке интелигенције и суперкомпјутера.

До открића су дошли компанија Мајкрософт и Пацифик нортвест национална лабораторија (ПННЛ), која ради под окриљем америчког Министарства здравља.

Научници кажу да би супстанца могла да смањи употребу литијума до чак 70 одсто.

Нова супстанца тренутно се користи за напајање сијалице.

За мање од недељу дана, истраживачи Мајкрософта су, уз помоћ вештачке интелигенције и суперкомпјутера, пронашли 18 обећавајућих кандидата међу 32 милиона неорганских супстанци.

Овакво истраживање трајало би више од две деценије када би се користиле традиционалне лабораторијске методе.

Осим тога, вештачка интелигенција и суперкомпјутер су развили прототип радне батерије за мање од девет месеци.

Џејсон Зандер, извршни потпредседник Мајкрософта, рекао је за ББЦ да је једна од мисија технолошког гиганта да „сабије 250 година научних открића у наредних 25".

„Сматрамо да ће нам оваква технологија помоћи да то и постигнемо - то је нова врста науке за будућност", каже Зандер.

Проблем коришћења литијума

Литијум се често назива „белим златом" због његове тржишне вредности и сребрнасте боје.

То је једна од кључних компоненти пуњивих, односно литијум-јонских батерија које напајају све, од електричних возила до паметних телефона.

Како се потреба за металом повећава, а потражња за електричним возилима расте, свет би се могао суочити са несташицом литијума већ 2025. године, показују подаци Међународне агенције за енергију.

Такође се очекује да ће потражња за литијум-јонским батеријама порасти десет пута до 2030. године, па се у Америци стално граде нова постројења за производњу.

Ископавање литијума распирује контроверзе, зато што може да има значајан утицај на животну средину.

Захтева велике количине воде и енергије, а рударење може значајно промени животну средину, а ствара се и токсични отпад.

Докторка Нурија Тапија-Руиз, која предводи тим истраживача на Одељењу за хемију Империјал колеџа у Лондону, каже да су супстанце које доприносе мањој потрошњи литијума „свети грал" у индустрији литијум-јонских батерија.

„Вештачка интелигенција и суперкомпјутери биће од суштинске важности за развој батерија", оцењује.

Али, коришћење ове технологије захтева и „опрез", каже доктор Едвард Брајтман, професор хемијског инжењерства на Универзитету Стратклајд.

„Могу да покажу лажне резултате, или резултате који у почетку делују обећавајуће, а затим се испостави да је материјал већ познат или да се не може синтетизовати у лабораторији", истиче.

Недавно пронађена супстанца добила је назив Н2116 и то је електролит у чврстом стању.

Чврсте литијумске батерије имале би брже пуњење и више радних сати.

По чему је ова вештачка интелигенција другачија?

Вештачка интелигенција, коју је развила компанија Мајкрософт, тренирана је на подацима о хемијским молекулима.

„Користи научне базе података, које су веома поуздане", истиче Зандер.

Након што је софтвер направио ужи избор од 18 супстанци, стручњаци за батерије у ПННЛ-у су одабрали једну, коју су испитали у лабораторији.

Карл Милер из ПННЛ-а каже да су тестирали хемијски састав новог материјала и његову истрајност, а да је вештачка интелигенција знатно скратила трајање целог поступка.

„Напредна вештачка интелигенција ће убрзати циклус иновација", оценио је Милер.

Погледајте видео: Шта је вештачка интелигенција

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]