Политика: Француска добила новог, најмлађег премијера у историји - Габријела Атала

Габријел Атал је именован за наредног премијера Француске, јер је Емануел Макрон решен да оживи властито председниковање новом владом.

Са 34 године, он је најмлађи премијер у модерној француској историји, чиме је престигао и социјалисту Лорана Фабијуса који је имао 37 када га је 1984. именовао Франсоа Митеран.

Уједно, Атал је и први отворени геј станар палате Матињон, седишту премијера.

Атал долази на место Елизабет Борн, која је поднела оставку после 20 месеци на овој функцији.

Одлазећа премијерка се све време борила са недостатком већине у парламенту.

Њен млађи колега, који је тренутно министар образовања, свакако представља упадљив избор.

Он ће имати задатак да води француски парламент ка важним изборима за Европски парламент у јуну.

Атал је брзо напредовао.

Пре десет година био је опскурни саветник у министарству здравља и члан социјалиста.

Атал живи у грађанској заједници са још једним Макроновим вундеркиндом, европским послаником Стефаном Сежурнеом.

Али с обзиром на потешкоће председниковог другог мандата, и све већи изазов растуће националистичке деснице, да ли ће само „упадљивост" то умањити?

Згодан, млад, шармантан, популаран, убедљив, Атал улази у канцеларију председника владе вукући за собом облаке славе, рекло би се, попут његовог ментора и узора - председника Француске.

Међутим, као и многи људи из његове генерације, он је био инспирисан идејом Емануела Макрона о разбијању старе поделе на лево и десно и поновном исписивању кодова француске политике.

Након Макроновог избора 2017. године, Атал је постао члан парламента и управо је тамо бриљирао као дебитант, с лакоћом најбољи новајлија, скренувши тако пажњу председника на себе.

Са 29 година постао је најмлађи министар, односно заменик, у Петој републици, у образовању, а од 2020. је био портпарол владе и његово лице је постало препознатљиво код бирача.

После поновног избора Макрона за председника, Атал је накратко био министар задужен за буџет, а затим је преузео образовање у јулу прошле године.

На овом месту Атал је потврдио председнику да има оно што је потребно, делујући одлучно поводом септембарске полемике око муслиманских абаја хаљина, једноставно их забранивши у школама.

И, све време, успевао је да сузбије трендове тако што је заправо постао популаран у јавности.

Анкете показују да је он убедљиво најцењенији члан Макронове владе, хватајући се у коштац са главном председниковом противницом, националисткињом Марин Ле Пен и њеним млађи колега Жорданом Барделом.

И то је суштина.

Извлачећи Габријела Атала из групе министара, Макрон вади кеца из рукава како би надиграо даму и њеног играча.

Али да ли ће успети?

Дуготрајан процес његовог именовања - сви су знали да долази реконструкција, али је трајала читаву вечност - показује да, иако је Макрон врло свестан властите слабости тренутне позиције, он је такође био у дубокој неизвесности око тога како да се позабави тиме.

Више од једног политичког коментатора је јасно ставило до знања да оно што јавност сада пре свега жели није толико размештај лица на врху, већ нови осећај сврхе председниковања Макрона.

Али како ствари стоје, Атал ће се суочити са потпуно истим проблемима као и његова претходница Елизабет Борн.

А то су јака десничарска опозиција којој расте популарност и изгледа да ће лако победити на европским изборима у јуну, скупштина без обезбеђене већине за подршку влади, што доношење сваког новог закона чини борбом, и председник који изгледа као да није способан да дефинише шта жели да постигне властитим другим мандатом.

Поврх тога, нови премијер ће имати и сопствени проблем - а то је успостављање властитог ауторитета над тешкашима из његових редова као што су Жерал Дарманен и Бруно Ле Мер.

Какав је план, питају се многи, ако ће, како се чини вероватним, Макронова странка убедљиво изгубити на европским изборима?

Обично би то био повод за смену премијера, да би се дао нови елан за другу половину мандата.

Али, како ствари стоје, на ту карту је већ одиграно, а у случају пораза у јуну Габријел Атал ризикује да постане дискредитовани губитник.

Чак и опозиционе личности признају да је он добар потез.

У Народној скупштини га поштују и воле.

Али постоје и питања за шта се он заправо залаже.

Многи сумњају да је сав у осмеху и говорима, баш као човек коме дугује каријеру.

Као председников кандидат, он је вундеркинд вундеркинда, али ако је он само Макроноа умањена верзија, чудо би се могло показати као фатаморгана.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]