Африка: Зашто Француска има војне базе на овом континенту

    • Аутор, Мамаду Фаје
    • Функција, ББЦ, Африка

Таласом државних удара у бившим француским колонијама у Африци, Француска открива да сопствену војну улогу на континенту више не може да узима здраво за готово.

Све су већи протести против присуства Француске у Африци, где је раније користила војну моћ.

Француске трупе недавно су протеране из Нигера и Малија, а други разматрају укидање споразума из доба независности који су довели до најмање 30 француских директних војних интервенција између 1964. и 1995. године.

Најављено је да последњи контигент француских војника данас напушта Нигер.

Француска је одлучила и да затвори амбасаду у Нигеру на неодређено време због раста напетости у односима са Нигером.

Из амбасаде кажу да „више нису у стању да нормално функционишу нити да испуњавају мисију" због ограничења која је увела војна влада Нигера.

Зашто су француске трупе у Африци?

Од стицања независности, Француска је желела да „овековечи и сачува стабилност и трајност одређених режима".

Бивша колонијална сила сматрала је западну Африку и Сахел „простором природног распоређивања и утицаја", каже доктор Бакари Самбе, директор Института Тимбукту.

Професор Бруно Шарбону, са канадског Краљевског војног колеџа Сан-Жан и стручњак за мир и интервенције у сукобима у западној Африци је сагласан.

„Француско војно присуство у Африци је такође увек омогућавало овој држави да буде у срцу решавања сукоба и механизама управљања у Африци која говори француски језик, посебно у Савету безбедности УН-а", каже он.

Пружање војне подршке пријатељским афричким режимима на овај начин значило је да Француска може да пројектује. штити интересе и да организује брзе оружане интервенције, додаје он.

Француско Министарство одбране наводи да је његова примарна мисија кроз операције у Габону обука војника у региону и јачање њихових способности за борбу против тероризма, заштиту копнених граница и поморске територије.

Ово укључује очување мира, обавештајне службе и логистику.

Додају и да су ове улоге у складу са програмом Јачање афричких мировних капацитета (Рецамп), иницијативом за обуку покренутом касних 1990-их која укључује Француску, Уједињено Краљевство и САД.

У Сенегалу ради на надгледању обуке код свих 15 чланица западноафричког регионалног блока, Ековаса, плус суседне Мауританије.

У којим још земљама француска има војне базе?

Иако је њихов број последњих година смањен, неколико хиљада француских војника и даље је распоређено у следећим земљама:

  • Чад: Близу 1.000 војника, познатих као француске снаге у Чаду (ЕФТ), имају задатак да гарантују заштиту француских интереса и држављана. Поред пружања логистичке и обавештајне подршке чадској војсци, они су и део регионалних и антитерористичких иницијатива. Имају базе у главном граду, Нџамени, Абешеу на истоку и одред у Фаји на северу.
  • Џибути: Дом највећег контингента. Тренутно је тамо 1.500 војника по уговорима од 1977. године, када је земља стекла независност, и 2014. године.
  • Габон: Француске снаге су тамо стациониране од стицања независности 1960. године, званично преименоване у Француски елементи у Габону (ЕФГ) 2014. где је 350 војника. Према француском Министарству одбране, ЕФГ укључује копнену јединицу која се налази у кампу Шарл де Гол у главном граду Либревилу и ваздушну јединицу у оближњој ваздухопловној бази Ги Пиду.
  • Обала Слоноваче: Дом француске оперативне контроле. Предња оперативна база (Фоб) је тамо успостављена 2015. у оквиру одбрамбеног партнерства између историјски блиских нација. У претходних 13 година, најмање 950 војника је било распоређено у оквиру операције Ликорн, француских мировних снага основаних након грађанског рата 2002. године.
  • Сенегал: Контингент од скоро 400 војника, познат од 2011. као Француски елементи Сенегала (ЕФС), пружа регионалну војну обуку. Са седиштем у два кампа у главном граду, Дакару, ЕФС може да користи и градски војни аеродром. Снаге имају и високофреквентну радио предајну станицу у близини Дакара у Руфиску.

Прошлог месеца, 1.300-1.500 војника распоређених у Нигеру, заједно са борбеним авионима и дроновима који су учествовали у противтерористичким операцијама, почели су да се повлаче из три базе на захтев вођа јулског пуча.

Зашто Француска држи до сопственог „дворишта"?

Африка даје Француској моћ на светској сцени коју иначе не би имала као „сила средње величине", тврди професор Тони Чефер са Универзитета Портсмут у Великој Британији.

„У све више мултиполарном и конкурентнијем глобалном окружењу, Француска има примарни геополитички интерес да задржи војно присуство у региону", каже он.

Бити у Африци у војном смислу „игра кључну улогу у оправдавању сталног места Француске у Савету безбедности Уједињених нација (УН).

Француска је 'суштински актер' када се о безбедносним питањима у западној и централној Африци расправља у УН-у или међународној заједници", додаје он.

Она је и пажљиво чувала економске и дипломатске везе са Африком.

Афричке државе и даље опстају са валутама франака ЦФА, које су везане за француску благајну и кроз неговање блиских веза са владајућим елитама.

Професор Чефер каже да ако Француска и даље сматра афрички континент сопственим „двориштем", то је производ њене колонијалне историје и начина на који је преговарала о властитом изласку: „'Претварајући се да одлазе да би могли да копају дубље', као што су неки рекли.

Зашто демонстранти желе да избаце француске трупе?

„Француске војске, одлазите", певала је реге звезда из Слоноваче Алфа Блонди касних 1990-их.

Та химна означила је почетак нове ере суверенитета.

Ипак, са порастом исламистичког екстремизма у западној Африци, Француска је прихватила захтев да пошаље још трупа.

Прва је била Операција Сервал, операција у Малију која је покренута пошто су џихадисти заузели север земље 2012. године.

Замењена је операцијом Бархане, регионалнијом мисијом против побуњеника која је завршена у новембру 2022. године.

Доктор Самбе тврди да су обе пропале јер су се терористичке групе у региону умножавале за то време.

„Земље су почеле да сумњају у важност стратешког присуства Француске - развиле су се идеје и теорије завере које сугеришу да на неки начин привлаче или погоршавају терористичку претњу", каже он.

Заједно са позивима на „суверенитет" који долазе од млађе генерације значи да многи људи желе да виде леђа француских трупа.

Недавни војни удари у Малију, Буркини Фасо и Нигеру, где су лидери хунте одлучили да избаце француске војнике и у том процесу добили јавну похвалу, сведоче о томе.

Какве су последице?

Француски војници повукли су се из Малија прошле године по наређењу Бамака, а мировним снагама УН-а је недавно речено да учине исто.

Како они одлазе, тако постаје и важан фактор одвраћања, чак и ако се безбедносна ситуација погоршала у последњој деценији, тврди професор Чефер.

Од повлачења, кршења људских права су се погоршала и Малијци су сада још мање безбедни, каже он.

Војска Малија се у међувремену окренула руској плаћеничкој групи Вагнер као новом савезнику.

Обе стране су оптужене за злочине против човечности.

Професор Чафер верује да Вагнерова главна улога у земљи „није да унапреди безбедност становништва, већ да подржи малијски војни режим".

Чини се и да је то нарушило мировни споразум са етничким побуњеничким савезом Туарега, који је такође почео да заузима територију на северу како се стране снаге повлаче.

Има ли друге сигурносне алтернативе?

Подизвођачи, милиције за самоодбрану и паравојне групе, попут Вагнера, нису одговор, каже доктор Самбе, такође указујући на Мали као пример.

Он жели да види удруживање снага Ековаса, Афричке уније и других резервних снага на континенту.

„Време је да се крене ка африканизацији ових снага", тврди он.

Погледајте и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]