Израел и Палестинци: „Рат који је другачији од других“ - како до мира усред смрти и геополитике сукоба у Гази

Да је рат у Гази као и сви други, прекид ватре би вероватно одавно био на снази.

Мртве би сахрањивали, а Израел би се расправљао са Уједињеним нацијама о томе колико цемента може да дође у Газу за обнову.

Али овај рат није такав, не само због огромних жртава, до којих је прво 7. октобра довео Хамас и то углавном израелских цивила, а затим и освете Израела, како ју је назвао премијер Бенјамин Нетанјаху, када су такође углавном страдали цивили - палестински.

Овај рат је другачији и зато што долази у незгодном тренутку када су питању границе на Блиском истоку.

У последње две деценије деценије, најозбиљнији раскол геополитичког пејзажа тог региона био је између Ирана и Сједињених Држава, праћених њиховим пријатељима и савезницима.

Језгро иранске мреже чине Хезболах у Либану, Асадов режим у Сирији, Хути у Јемену и разне ирачке парамилитарне формације које Иран наоружава и обучава.

Иранци су подржали Хамас и Исламски џихад у Гази, а блиски су Кини и Русији.

Постали су значајан фактор руских ратних напора у Украјини, док Кина купује велику количину иранске нафте.

А што дуже траје рат у Гази и што Израел убија све више палестинских цивила, уништавајући на десетине хиљада домова, то је већи ризик од ширег сукоба.

Граница између Израела и Либана загрева се полако и сигурно, иако ни Израел, ни Хезболах не желе рат пуних размера.

Међутим, услед све жешћих размена ватре, ризик од неконтролисане ескалације расте.

Хути у Јемену су за то време лансирали ракете и дронове према Израелу, али их је све срушила или израелска противваздушна одбрана, или ратни бродови америчке морнарице у Црвеном мору.

У Ираку, парамилитарне снаге које подржава Иран напале су америчке базе, док су САД узвратиле у Сирији.

На америчкој страни су Израел, заливске нафтне државе, Јордан и Египат.

САД настављају да снажно подржавају Израел, иако је јасно да је председнику Џозефу Бајдену непријатно због начина на који Израел убија толико палестинских цивила.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен јавно је рекао да је превише палестинских цивила убијено.

Сви арапски савезници Америке су осудили оно што Израел ради и позвали на прекид ватре.

'Ушетали смо у пустош': ББЦ уредник у Гази са израелским снагама

Призор стотина хиљада Палестинаца који беже из домова у северној Гази, буди духове победе Израела над Арапима из 1948. године и израелског рата за независност.

Више од 700.000 Палестинаца је тада или побегло, или су их Израелци из домова протерали претњом оружјем, што Палестинци данас називају Ал Накба - катастрофа.

Потомци избеглица из 1948. данас чине већи део становништва Појаса Газе.

Разговори екстремних јеврејских националиста, који подржавају владу Бенјамина Нетанјахуа, о још једној Накби зато алармирају арапске државе у америчком табору, посебно Јордан и Египат.

Један министар у Нетанјахуовој влади је чак, како би се обрачунао са Хамасом, размишљао о бацању нуклеарне бомбе на Газу.

Укорен је, али не и отпуштен.

Све се то може одбацити као бунцање људи са политичке маргине, иако се све озбиљно схвата у Јордану и Египту - не због нуклеарног оружја, које Израел има, већ могућности да на стотине хиљада Палестинаца буде протерано.

Што се тиче самог рата у Гази, западне дипломате кажу за ББЦ да ће његово окончање и суочавање са последицама бити „тешко и неуредно".

Једини начин за то, изјавио је један, јесте да се прође кроз „обнову политичког хоризонта за Палестинце", што је референца на независну Палестину уз Израел.

Реч је о такозваном решењу две државе, пропалој идеји која данас опстаје само као слоган.

Оживљавање те идеје, можда у контексту ширег побољшања односа Израела и Арапа, амбициозан је план, али можда и најбоља шанса која постоји за мир.

Међутим, у тренутној атмосфери бола, узбуна и мржње, биће веома тешко испунити је.

То се свакако неће догодити под тренутним руководством и Палестинаца и Израелаца.

Премијер Нетанјаху није открио план за дан након завршетка борби у Гази, али је одбацио америчку идеју о формирању владе коју ће предводити палестинских званичници.

Други део америчког плана су преговори о решењу две државе, чему се Нетанјаху противи од почетка његове политичке каријере.

Он не само да је против независности Палестинаца, већ му и опстанак на премијерској функцији зависи од подршке јеврејских екстремиста који верују да је читава територија између реке Јордана и Медитерана дата јеврејском народу од бога и да је то све Израел.

Велики број Израелаца жели и да он буде смењен, окривљујући га за безбедносне и обавештајне пропусте који су омогућили напад 7. октобра.

Палестински председник Махмуд Абас, којег је Хамас 2007. свргнуо у Гази, тако да тренутно на власти само у Западној обали, већ је зашао у осамдесете године и прилично је дискредитован у очима бирача.

Палестинске власти сарађују са Израелом по питању безбедности на Западној обали, али не могу да заштите сопствени народ од наоружаних јеврејских досељеника.

Ако овај страшни рат у Гази не примора Израелце, Палестинце и њихове моћне пријатеље да поново покушају да склопе мир, онда је једина будућност - још рата.

Дневници из Газе: „Потпуно смо сломљени"

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]