Научници снимили животињу за коју се веровало да је изумрла - упознајте дугокљуну ехидну

Научници су први пут снимили древног сисара који полаже јаја и који је назван по сер Дејвиду Атенбороу, доказујући тако да није изумро као што се страховало.

Индонежанска експедиција предвођена истраживачима са Универзитета Оксфорд направила је четири снимка Атенбороове дугокљуне ехидне у трајању од три секунде.

Шиљасте, крзнене и са кљуном, ехидне су назване „живи фосили".

Сматра се да су се појавилe пре око 200 милиона година, када су диносауруси лутали Земљом.

До сада је једини доказ да је постојала ова врста zaglossus attenboroughiбио деценијама стар музејски примерак мртве животиње.

„Био сам еуфоричан, цео тим је био еуфоричан", рекао је дoктор Џејмс Кемптон за ББЦ.

„Не шалим се када кажем да смо га приметили на последњој СД картици коју смо погледали, са последње камере коју смо узели, последњег дана наше експедиције."

Кемптон је предводио међународни тим на једномесечној експедицији која је обилазила раније неистражене делове Киклопских планина, кршовитог станишта у прашуми на више од 2.000 метара надморске висине.

Научник Гисон Мориб, докторанд са Универзитета Чендеравасих и члан експедиције, рекао је да је „врх Киклопа је заиста јединствен."

„Желим да буде заштићен.

„Морамо да заштитимо ове свете планине. Има толико ендемских врста које не познајемо."

Поред проналаска Атенбороове „изгубљене ехидне", експедиција је открила нове врсте инсеката и жаба, и посматрала здраве популације кенгура који живе на дрвету и рајских птица.

Осим чудноватог (платипус) кљунара, ехидна је једини сисар који полаже јаја.

Од четири врсте ехидна, три имају дуге кљунове, при чему су Атенбороова ехидна и западна ехидна критично угрожене.

Претходне експедиције на Киклопске планине откриле су знакове, попут „забадања носа" у земљу, и установиле да Атенбороова ехидна још тамо живи.

Ипак нису могли да дођу до највиших делова планина и пруже пуни доказ њиховог постојања.

Последње 62 године, једини доказ да је Атенбороова ехидна постојала био је примерак који се чувао уз високе мере безбедности у ризници Натуралис, природњачког музеја у Холандији.

„Прилично је спљоштен", каже Пепин Каминга, менаџер колекције у Натуралису, док га држи да га видимо.

За оне који немају пуно искуства, не разликује се много од згњеченог јежа, јер када га је први пут узео холандски ботаничар Питер ван Роjен, није био напуњен.

Колико је важан овај примерак, постало је јасно тек 1998. године, када су рендгенски снимци открили да није реч о младунчету друге врсте ехидне, већ о потпуно одраслој и другачијој јединки.

Тада је врста добила име по сер Дејвиду Атенбороу.

„Када је откривена, људи су помислили, па, можда је врста већ изумрла јер је ово био једини представник", објашњава Каминга.

„Тако да је ово поновно откриће невероватна вест."

Киклопске планине су стрме и опасне за истраживање.

Да би дошли до највиших узвишења, где се налазе ехидне, научници су морали да се пењу уз уске гребене маховина и корена дрвећа - често под кишним условима - са стрмим литицама са обе стране. Два пута током њиховог успона планине су биле погођене земљотресима.

„Клизите свуда. Изгребани сте и посечени. Око вас су отровне животиње, смртоносне змије попут смртоносне гује", објашњава доктор Кемптон.

„Пијавица има буквално свуда. Пијавице нису само на тлу, већ се ове пијавице пењу на дрвеће, висе са дрвећа и онда се спуштају на вас да сишу крв."

Када су научници стигли до виших делова Киклопа, постало је јасно да су планине пуне врста које нису познате у науци.

„Моје колеге и ја смо се смејали све време", рекао је доктор Леонидас-Романос Давраноглу, грчки специјалиста за инсекте.

„Били смо веома узбуђени јер смо стално говорили, 'ово је ново, ово нико није видео' или 'о мој Боже, не могу да верујем да ово видим'. Била је то заиста монументална експедиција."

Доктор Давраноглу је сломио руку у првој недељи експедиције, али је остао у планинама скупљајући узорке.

Он каже да су већ потврдили „неколико десетина" нових врста инсеката и очекују да ће их бити много више. Такође су пронашли потпуно нову врсту рачића на дрвећу и досад непознати пећински систем.

Свете планине

Претходне експедиције су се бориле да стигну до делова Киклопских планина у којима живе ехидне због веровања локалних Папуанаца да су свете.

„Планине се називају газдарицама", каже Медлин Фут са Универзитета Оксфорд.

„Не желиш да узнемириш газдарицу тиме што се не бринеш добро о њеном имању."

Овај тим је блиско сарађивао са локалним становништвом, што је значило да постоје нека места на која не могу да иду, и друга кроз која се нечујно пролази.

Неухватљивост Атенбороове ехидне је, према локалној традицији, одиграла улогу у решавању сукоба.

Када је дошло до свађе између два члана заједнице, једном је наређено да пронађе ехидну, а другом марлину (рибу).

„То понекад може потрајати деценијама", објашњава Фут.

„Што значи да окончава сукоб у заједници и симболизује мир."

Доктор Кемптон каже да се нада да ће поновно откривање ехидне и других нових врста помоћи да се очувају планине Киклопа.

Упркос томе што је критично угрожена, Атенбороова дугокљуна ехидна тренутно није заштићена врста у Индонезији. Научници не знају колико је велика популација, нити да ли може опстати.

„С обзиром на то да велики део те прашуме није истражен, поставља се питање шта још постоји што нисмо открили? Дугокљуна Атенбороова ехидна је симбол онога што треба да заштитимо - да бисмо били сигурни да можемо да је откријемо."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]