Редонда: Трансформација малог карипског острва у уточиште за дивље животиње

Невероватна еколошка обнова једног малог карипског острва - трансформисаног за свега неколико година из голог камена у бујно уточиште за дивље животиње - узбудило је машту еколога из читавог света.

Истрајни Антигванци и Барбуданци, који су предводили метаморфозу мало познатог трећег острва ове земље Редонде, данас славе још један импресиван подвиг.

Локацију дугу километар и по влада земље званично је прогласила заштићеном облашћу, осигуравши да је њен статус кључне локације за гнеждење птица и дома за врсте које се не могу наћи нигде другде на Земљи очуван за будућа покољења.

Резерват екосистема Редонде, који обухвата и оближња поља морске траве и корални гребен, простире се на колосалних 30.000 хектара простора.

Његова пука величина значи да је земља већ постигла тзв. „30x30", глобални циљ да се заштити 30 одсто планете за природу до 2030. године.

Данас Редонда сва пуца од биодиверзитета, укључујући десетине угрожених врста, светски важних колонија морских птица и ендемских гуштера.

Није увек изгледало овако.

После инвазивних црних пацова који су нападали рептиле и јели јаја птица, заједно са козама које су довели рани колонијалисти, а које су девастирале вегетацију Редонде, острво је изгледало као гола месечева површина.

Амбициозни пројекат покренут 2016. године за премештање коза и искорењивање пацова довело је до тога да се зеленило врати у живот, довевши са собом и експоненцијални раст домаћих врста.

Радове је предводила локална невладина организација, Група за свест о животној средину (ЕАГ), у сарадњи са владом и прекоморским партнерима, укључујући Флору и фауну интернешенел (ФФИ).

Извршна директорка ЕАГ-а Арика Хил описује нови заштићени статус као „огромну победу за Антигванце и Барбуданце".

„Ово је највећа заштићена поморска област на Источним Карибима; она демонстрира фантастичан посао који конзервационисти и еколози могу да обаве код куће", каже она за ББЦ.

„Још је значајније то што нам је влада поверила да се законски тиме бавимо."

Група већ спроводи студије одрживости у нади да ће поново довести врсте које су могле да се нађу на Редонди пре много година, као што је подземна кукумавка, мала сова боје песка која се гнезди испод земље.

ЕАГ такође успоставља масовни систем управљања да би осигурао да острво остане безбедно од инвазивних створова.

То укључује камере за надзор које траже залутале пацове и надгледају локалне рибарске активности које морају да се држе веома строгих смерница.

Џени Далтри из ФФИ-ја каже да се карипска острва суочавају са највишом стопом изумирања у савременој историји, што значи да је обнављање и заштита области као што је Редонда „од кључне важности".

Откако су започели ове акције, на острво се вратило 15 врста копнених птица, док су се ендемски гуштери као што је критично угрожени „копнени змај" са Редонда практично винули у небеса.

Мештани који су некада звали Редонду „каменом" сада су њени најватренији чувари, каже Шана Челенџер из ЕАГ-а.

„Наше мало сестринско острво које многи људи никад не виде успело је да побудио огроман национални понос", смешка се она.

„За мене као Антигванку и Барбуданку, овај посао је био монументалан. Заувек смо уписани у ткање историје Редонде; јако сам поносна што смо били важан део овога и једва чекам да видим шта ће бити Редондино наслеђе у будућности."

За мала острва у развоју која егзистирају на граници климатских промена, Редондин успех представља ретку искру усред мора суморних еколошких наслова у вестима.

„Постизање нашег циља '30x30' говори остатку света да је ово заправо могуће. Чак и ако не производимо највише емисија, ми смо они на које то највише утиче, а опет смо ти који су постигли тај циљ међу првима", додаје Шана.

„Ми смо прешли са речи на дела. Надам се да ће то послужити као надахнуће за друге земље да, ако мала Антигва и Барбуда то може, онда можете и ви."

За Џонелу Бредшо, координаторку резервата, ова достигнућа су још личније природе.

„Одрастајући, док сам похађала школу и ишла на студије, каријера у екологији била је практично нечувена. Нагласак је био на томе да постанете доктор, зубар или адвокат", каже она.

„Кад помислите на конзервацију, помислите на оно што се дешава у Америци и Европи, а не на једном карипском острвцету."

„Ми смо сада постали предводници међународне конзервације, ми може да променимо тај наратив и да покажемо млађим генерацијама да људи који изгледају попут мене то могу да остваре."

Џонела је жељна да докаже да заштићени статус неће постојати само „на папиру", већ „и у реалности".

Попут њених земљака, она је савршено свесна до сада невиђених климатских прилика са којима се суочава земља.

Пре шест година, Барбуду је похарао ураган Ирма а море које се загрева представља егзистенцијалну претњу острвима широм региона.

„Стално слушате о климатским променама, температурама које расту и снажним олујама, али ми то и осећамо на својој кожи. Ово је лето је било грозно, било је претопло", додаје Џонела.

„Али ако сви будемо одиграли своју улогу, заједно можемо да направимо разлику."

Погледајте видео - Ала је леп овај свет - срећан нам Дан биодиверзитета

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]