Израел и Палестинци: „Понекад само стојим иза камере и плачем“, каже новинар из Газе

Зове кад год може да ухвати сигнал. Или кад год нађе довољно струје да напуни телефон.

Једе кад успе да нађе храну.

Путује од једног места разарања до другог.

Док год може да нађе бензин.

А Махмуд Басам се истовремено брине за жену и једанаестомесечно дете зато што морају стално да се крећу да би избегли бомбардовање.

И тако, кад год оде од куће ујутро, никад није сигуран да ће их затећи на истом месту кад се врати увече.

И то ако се врати. Ако пут није блокиран или бомбардовање није сувише жестоко да може да путује.

У Гази ових дана, Махмуд је препуштен милости и немилости рата.

Ономе што он наноси. Што може да одузме.

Махмуд је посвећени хроничар агоније људи.

Откако је избио сукоб пре више од три недеље, он се сели између болница и избегличких кампова и - са исцрпљујућом учесталошћу - попришта експлозија.

Уз рад ББЦ-јевог дописника из Газе Рушдија Абалуфа, рад слободњака као што је Махмуд, помогао је ББЦ-ју да дочара агонију цивила затечених под немилосрдним ваздушним нападима.

Кад успем да га добијем после више сати покушавања, Махмуд описује емоционалну цену свог рада.

„Колико год да је тешко оно што видим, и колико год се трудио да пренесем поруку", каже он.

„Понекад само стојим иза камере и плачем. И једино што могу је да ћутим."

Многи од новинара које познајем и који раде у ратним зонама осећају крајњу беспомоћност као људска бића која се суочавају са неизрецивом људском патњом.

Како помоћи кад треба помоћи толикима?

Како обављати свој посао ако застајете да дате храну или укажете прву помоћ?

Нисмо хуманитарни радници нити болничари. Али јесмо људска бића.

То је за Махмуда појачано његовим локалним везама.

Страни дописници попут мене имају привилегију да могу да седну на авион и одлете кући.

Сећања на рат могу да уследе, али макар имамо физичку безбедност, баш као и људи које волимо.

Погледајте видео: Порођај у Гази под бомбама

Појас Газе је веома мало место - укупно 366 квадратних километара површине.

Махмуд има велике шансе да ће у ратној ситуацији затећи некога кога познаје.

„Ја сам новинар и моја мисија је да пренесем оно што видим", каже ми он, „али понекад морам да застанем и поседнем са том децом, да покушам да им дам воде, да видим шта им треба, да покушам да им дам то што им треба."

Док гледамо његове сирове снимке кад стигну на наше компјутере, тим са којим радим запањен је његовом смиреношћу.

Он ниједног тренутка не заборавља да су људи које снима и интервјуише вероватно први пут у животу пред камерама, у најгорим могућим околностима.

Овај рат се показао као један од најопаснијих за новинаре у скорија времена.

До сада је погинуло више од 30 њих.

Одбор за заштиту новинара (ЦПЈ) саопштио је да су они који раде у Гази платили до сада невиђену цену.

„Ово је смртоносно време за новинаре у Гази", каже Шериф Мансур, стручњак за Блиски исток из ЦПЈ-а.

„Видели смо више смрти новинара у последње три недеље него што је погинуло за последњих 21 годину извештавања о овом сукобу. Многи новинари су изгубили колеге, породични дом и били присиљени да побегну тамо где нема склоништа или излаза."

У блиској заједници новинара на местима као што је Газа неизбежно је да вас лично погоди губитак колеге.

Јара Еид је палестинска новинарка која је одрасла у Гази.

Она сада живи у Великој Британији и жали за смрћу пријатеља Ибрахима Лафија који је погинуо на почетку рата.

„Изгубила сам најбољег пријатеља Ибрахима. Он је био палестински новинар, али он није био само новинар. Имао је 21 годину. Био је брат. Био је најбољи пријатељ. Био је сањар", каже она.

„Био је фотограф и јако је волео живот. Био је особа која се највише смешила.

„Никад у животу нисам видела Ибрахима да се не смешка. Имао је највећи осмех кад год бих га видела.

„Он ми је пружио највећу подршку од свих пријатеља које сам имала.

„Имао је заиста много снова и заиста је желео да буде фотограф који је одабрао да покаже читавом свету лепоту Газе."

Новинари одлазе да раде у Газу знајући не само да су они у опасности, већ и њихове породице.

Шеф бироа Ал Џазире Ваел Ал Дадух је у ваздушном нападу изгубио жену, сина, ћерку и унука бебу.

Дан касније вратио се на посао рекавши да је то његова дужност.

За нас који посматрамо шта се дешава из Јерусалима, таква посвећеност је у најмању руку изузетна.

Додатно извештавање: Ханин Абдин, Елис Дојард, Морган Гишолт Мајнард и Џон Ленди у Јерусалиму

Погледајте видео из Газе:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]