Избеглице и мигранти: Тетоваже, отисци и скривени бројеви - како је идентификовано 39 жртава из камиона у Есексу

Пре четири године, тела 39 вијетнамских држављана пронађена су у херметички затвореном контејнеру на камиону.

Они који су учествовали у истрази први пут причају о томе како су тетоваже, отисци прстију и скривени телефонски бројеви помогли да се утврде идентитети жртава.

У 06:00 сати ујутро 23. октобра 2019. године, Деидре Ноуел, директорка бироа за настрадале при полицијској служби Есекса, већ је била у својим колима.

Док се возила примила је позив у ком јој је речено да је пронађен велики број тела у хлађеном контејнеру у Грејсу, у Есексу.

Контејнер је стигао у Велику Британију преко белгијске луке Зебруж и извештаји о томе шта су нашли полицајци у Грејсу били су напросто „поражавајући", каже Ноуел.

Иако је учествовала у великом броју крупних случајева током дуге каријере, ово је био њен први са огромним бројем жртава у Есексу док је радила као директорка бироа.

Док су детективи радили на откривању шта се десило и ко би могао да буде одговоран, други тим је радио дан и ноћ покушавајући да идентификује жртве, од којих нико није имао никакве легитимације код себе.

Испрва је полиција мислила да су 39 људи пронађених у контејнеру Кинези.

Али потом је вијетнамски преводилац открио да су почеле да пристижу поруке о Вијетнамцима који би могли да буду међу жртвама.

У сатима и данима који су уследили, испоставило да су сви који су умрли из Вијетнама, а не из Кине.

Биро за настрадале обједињује специјално обучено особље и полицајце на једном месту да би били истурено одељење за примање и процену информација о инцидентима са великим бројем умрлих.

Биро задужен за смрти у камиону у Есексу оформљен је у холу који се претходно користио као контролна соба полицијске службе, позната и као Јама.

Једном кад је откривено да су већина жртава, ако не и све, Вијетнамци, поред сата који показује време у Великој Британији постављен је и сат који показује време у Вијетнаму.

Ноуел је рекла: „Схватили смо, због временске разлике између Велике Британије и Вијетнама, да наш кол-центар мора да ради много дуже сваког дана."

Случај смрти у камиону - назван Операција Мелроуз у полицијским круговима - био је први пут да је полицијски информациони систем Јавни портал за крупне инциденте (МИПП) коришћен за сакупљање информација из јавности о инциденту са великим бројем смрти или кад је основан биро за настрадале.

МИПП је настао после бомбашког напада на Бостонском маратону, који је показао важност сакупљања јавних информација, видео снимака и слика што је пре могуће.

„То је постало од апсолутно кључне важности", каже Ноуел.

„Почели смо да шаљемо поруке и породице су нам слале личне карте које, у Вијетнаму, имају слику отисака прста на наличју."

Рад бироа за настрадале, међутим, није био без сосптвених проблема.

Особље је испрва открило да не може да обавља међународне позиве и да њихове тастатуре не могу да се користе за куцање на вијетнамском.

Тим, који је нарастао на више стотина обучених колега из Есекса и из других полицијских служби, такође је схватио да има проблема са људима који зову па прекину везу.

То нису биле неслане шале.

Били су то Вијетнамци који су позивали, слушали поруку добродошлице не енглеском који им ништа није значила и потом, разумљиво, прекидали везу.

Истог тренутка кад су полицајци схватили шта се дешава, снимљена је одговарајућа порука на вијетнамском док су оператери били упарени са вијетнамским преводиоцима, рекла је Мишел Мекхју, заменица директорке бироа.

„Потом смо записивали детаље о жртвама које смо имали и упоређивали их са новим детаљима", каже Ноуел.

Кључан за идентификовање жртава био је тим по имену јединица за помирење, која је била раздвојена од главне базе бироа у претходно празној привременој згради.

Унутра је била бела табла на којој су били записани бројеви са аутопсија свих 39 неидентификованих особа.

На другој белој табли била је рапидна растућа листа могућих имена жртава.

Једна од жртава идентификована је по зубима након што је упарена са насмејаном фотографијом коју је послала породица.

Други су идентификовани уз помоћ препознатљивих тетоважа, телефонских бројева записаних на унутрашње стране каишева и капа или по отисцима прстију.

„Сваки пут кад бисмо успели да идентификујемо једну од особа ми бисмо окачили њену фотографију на зид", каже Мекхју.

„Наш посао је да вратимо људима њихова имена и идентитет."

Идентификовање сваке жртве изузетно је детаљан процес који укључује увезивање два раздвојена типа доказа.

С једне стране су сви докази сакупљени за сваку од мртвих жртава, на другој су сви докази о несталој особи.

Детективи се потом упарују за оно што биро назива „компаративном анализом случаја".

Процес започиње са родом, проценом старости и одећом у којој је особа пронађена пре него што се прелази на белеге, ожиљке, тетоваже и накит.

У том стадијуму детективи покушавају да изграде сет могућих парова пре него што стигну научни докази - ДНК, отисци прстију или зубни докази.

Мелиса Дарк, која координише британски Национални биро за настрадале - рекла је: „Никад не правимо претпоставке у овим случајевима и само градимо досијее на чињеничним доказима."

„Ако немамо доказе да отворимо досије - ми га просто не отварамо и чекамо да нам наука каже ко су те особе."

Једном кад научни докази отклоне сваку сумњу у идентитет жртве, њега одобри такозвани директор за помирење и пошаље вишем директору за идентификације који доказе представља Комисији за идентификацију, којом председава иследник.

„Две недеље и један дан"

Тај зид фотографија постепено се испуњавао све док се свих 39 није нашло том месту.

Жртве су биле 28 мушкараца, осам жена и троје деце. Имали су између 15 и 44 године.

„На крају није било имена на белој табли са несталима а свака бројка је добила име и слику уз себе", каже Дарк.

Процес именовања свих 39 особа које су кренуле са другог краја света и стигле у Есекс без личних докумената био је комплетан.

Поступак је трајао две недеље и један дан.

Соба са помирење остала је у тишини. Дарк и двојица детектива остали су без речи.

„Кад смо ставили последње име на таблу и видели 39 досијеа у папиру са фотографијама несталих, остали смо без даха и били смо дирнути.

„На крају веома дуге смене, заменица вишег директора за идентификације је дошла да покупи досијее и однесе их наредног дана код Комесара за идентификације.

„Знам да је била будна читаве ноћи прегледајући досијее да би се упознала са сваком жртвом и научила да изговори њихова имена правилно како би им одала потпуну пошту и пружила достојанство на комисији за идентификацију.

„Најежим се сад само кад помислим на то.

„Биће то један од најпоноснијих дана у мојој каријери и никад нећу заборавити ниједну од тих породица и жртава - оне су заувек урезане у моју душу."

Дарк се потом окренула остатку тима да им саопшти вест да су сви успешно идентификовани.

Они који су учествовали били су саслушани, отпуштени из комисије за помирење и враћени на своје нормалне полицијске дужности.

Што се тиче Ноуел, она описује осећај огромног олакшања.

„У мом свету, то је значило да је посао обављен и да смо постигли све што смо себи зацртали", каже она.

„И јесте, плакала сам - али тек кад је посао био обављен."

Четворица мушкараца - Ронан Хјуз, Џорџ Ника, Емон Харисон и Маурис Робинсон - осуђени су због убиства из нехата 2021. године. Још седморо људи је осуђено на затворске казне због кривичних дела повезаних са смрћу 39 људи.