Аустралија: На историјском референдуму одбијен предлог да се урођеници нађу у Уставу

Аустралија је одлучно одбила да Уставом буду признати домородачки народи, показују резултати историјског референдума.

Предлогом, познат и као Глас (Voice), затражено је да се формира тело Првих нација које би се бавило питањима ових заједница.

Заговорници идеје нису означавали гласање као прилику за поделе у друштву, али су о томе говорили као о историјској шанси за промене.

Резултати су означили крај горких вишемесечних полемика за које су неки страховали да би могле да оставе трајне поделе и ожиљке.

Извештаји о расистичким испадима према Абориџинима и становницима Торесовог мореуза нагло су порасли током кампање, наводе званичници задужени за ментално здравље.

А све више полуинформација и дезинформација подстакле су коментаре да би Аустралија могла да уђе у нову политичку еру „постистине".

Скоро 18 милиона људи одазвало се позиву на гласање, од чега је више од шест милиона изашло рано, а многи су први пут гласали на референдуму.

Да је победила НЕ опција саопштено је за мање од сат времена после затварања биралишта на источној обали Аустралије, а у остатку земље је настављено бројање гласова.

Али, коначни резултати су показали да је предлог одбијен у свакој држави и у укупним бројевима.

Обраћајући се нацији, премијер Ентони Албанезе, који је позвао на референдум почетком године, рекао је да поштује вољу бирача и да ће „демократски процес то спровести у дело".

„Овај тренутак неслагања не дефинише нас и неће нас поделити, ми нисмо За и Против гласачи, ми смо сви Аустралијанци.

„И као Аустралијанци заједно, треба да водимо нашу државу и после ове дебате, не заборављајући зашто је започела.

„Пречесто у животу наше нације, проблеми са којима се суочавају Абориџини и људи са острва Торесовог мореуза били су потиснути на маргину, а овај референдум и моја влада су га ставили у центар".

Али за неке који су били ЗА, та пустош је била видљива.

„Наше домородачко руководство се изјаснило поводом овога... видели смо одвратну кампању 'Против' која је била непоштена и лагала аустралијски народ", рекао је заговорник опције ДА Томас Мејо за АБЦ.

„Уопште не кривим аустралијски народ, али кривим оне који су их лагали", додао је човек из групе Абориџина и људи са острва Торесовог мореуза.

Упркос неколико спорних тврдњи о заговорницима промена, противници су током кампање одбацили оптужбе да су свесно ширили лажне информације о предлогу измена Устава.

Они су славили после референдума.

„Ово је референдум који никада није требало да имамо јер се базира на лажи да Абориџини немају право гласа", рекао је водећи активиста опције Против и припадник Банђаланг заједнице Ворен Мандин.

„Чуо сам широм Аустралије да [људи] желе практичне резултате за домородачке народе, мука им је и уморни су од влада које прљају ствари, желе да се то поправи. И желе да се признају Абориџини и становници острва Торес Страит у уставу".

Референдум је био 45. пут да је Аустралија покушала да промени Устав, али је досад прихваћено само осам предлога.

Ово је био други пут да је питање признања староседелаца стављено на национално гласање - последњи покушај је био 1999. године.

Током дебате, две стране су нудиле супротстављене визије за будућност земље.

Аргумент присталица била је идеја да би Глас, који је настојао да створи тело Абориџина и становника Торесовог мореуза које би саветовало владе о питањима важним за њихове заједнице, могао да се позабави и „укорењеном неједнакошћу" са којом се њихов народ и даље суочава.

Стопа самоубистава међу староседеоцима Аустралије, на пример, скоро је двоструко већа од оних који нису аутохтони народи.

И упркос томе што представљају мање од четири одсто становништва Аустралије, Абориџини и становници острва Торесовог мореуза чине 32 одсто свих затвореника.

Међутим, друга страна је то видела другачије.

Активисти који су против предлога рекли су да ће Глас изазвати поделе, упозоравајући на „различите класе држављанства" и посебна права ако кампања прође.

„Имаће орвеловски ефекат где су сви Аустралијанци једнаки, али су неки Аустралијанци једнакији од других".

„Уместо да будемо 'једно', ми ћемо бити подељени - духом и законом", рекао је опозициони лидер Питер Датон на почетку кампање Противга.

Многи од најбољих познавалаца националног уставног права оспорили су те тврдње, тврдећи да Глас никоме не би доделио посебна права.

Али слоган „Глас поделе" који је покривао НЕ банере и постере, на крају је одјекнуо код гласача.

„Јасно је да референдум није био успешан и мислим да је то добро за нашу земљу", рекао је Датон на конференцији за новинаре.

„Ово је референдум који Аустралија није морала да има... оно што смо сада видели је да милиони Аустралијанаца одбацују премијеров референдум о подели", додао је он.

„Прогресивнији" покрет противника, на чијем челу су били сенаторка из редова Абориџина Лидија Торп и покрет Блек Суверен којим управљају староседеоци, супротставио се Гласу из различитих разлога.

Они су позвали да се приоритет да правно обавезујућем споразуму доморадичких народа такозваних Првих нација и аустралијске владе.

„Ово није наш устав, њега је 1901. писала гомила старих белаца, а сада да тражимо да нас тамо ставе - не хвала", рекла је Торп, реагујући на суботњи резултат.

Док су сцене суза и тишине на скуповима присталица преплавиле медије, све стране дебате позвале су на период националног јединства и промишљања док се прашина слегне.

Али за прве становнике Аустралије, који су показали снажну подршку Гласу у раним анкетама, овај референдум би могао бити схваћен као још једно одбијање, страхују активисти.

„Постоји толико много људи који су желели да се наша земља види другачије, и то ће се дубоко осетити", рекао је помоћник министра за староседеоце Аустралије, сенатор Маларндири Меккарти.

„Имали смо много разочарања током деценија и векова заиста, али ми смо отпорни људи", додала је припадница народа Јанува.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]