Нобелова награда за хемију за изучавање сићушних кристала на ТВ екранима, добитници објављени раније грешком

Нобелова награда за хемију додељена је тројици научника за њихов рад на развоју такозваних квантних тачака.

Овакве сићушне кристале можда сте запазили на вашим ЛЕД телевизорима где наночестице стварају боју.

Користе се, између осталог, и за медицинска снимања, за усмеравања хирурга приликом операција уклањања ткива рака.

„Нобелова награда за хемију 2023. награђује откриће и развој квантних тачака, наночестица које су толико мале да њихова величина одређује њихова својства", наводи се у саопштењу Шведске краљевске академије.

Награду од близу милион евра поделиће двојица америчких научника Мунги Г. Бавенда и Луис Брус, као и руски научник Алексеј И. Јекимов.

Нобеловој фондацији се поткрала неуобичајена грешка уочи објављивања добитника.

Саопштење о овогодишњим лауреатима објављено је неколико сати пре званичне одлуке Шведске Краљевске академије наука.

То се ретко дешавало у историји додељивања Нобелових награда.

Академија је саопштила да покушава да разуме зашто су имена раније објављена.

„Дубоко жалимо због онога што се догодило", рекао је председник Академије.

Он тврди да се коначна одлука о победницима не доноси док се Академија нее састане непосредно пре званичног проглашења.

У сваком случају, добитници су пресрећни.

„Ово је велика част", рекао је један од добитника Бавенди у телефонском разговору неколико минута након што су имена саопштена.

Рекао је да је „веома изненађен, шокиран, веома почаствован, али и поспан због временске разлике", додајући да није чуо вест пре него што га је позвала Академија.

Квантне тачке су изузетно сићушне - само неколико милионитих делова милиметра у пречнику.

Њихова тачна величина одређује боју светлости коју емитују када им дају енергију.

Мање квантне тачке су плаве, а веће жуте и црвене.

„Дуго нико није веровао да тако мале честице могу да буду направљене", али овогодишњим победницима је то пошло за руком, саопштила је Академија приликом доделе награде.

Тројица научника живе у САД.

Руски физичар Јекимов је заслужан за прво откривање квантних тачака 1980-их, а амерички хемичар Луис Брус је тада схватио да кристали могу да се развијају плутајући у течности.

Бавенди, рођен у Паризу, изумео је методу за прављење честица на много контролисанији начин, што значи да би мофгу лакше да се стварају.

„Квантне тачке тако доносе највећу корист човечанству", рекла је Краљевска шведска академија наука.

„Истраживачи верују да би у будућности могли да допринесу флексибилној електроници, сићушним сензорима, тањим соларним ћелијама и шифрованој квантној комуникацији - тако да смо управо почели да истражујемо потенцијал ових сићушних честица", додаје се.

Претходни добитници Нобелове награде за хемију

2022 - Керолин Бертоци и Бери Шарплес, као и Данац Мортон Мелдал награђени су за рад о спајању молекула - у области познатој као клик хемија.

2021 - Бенјамин Лист и Дејвид Мекмилен, добили су награду за хемију за развој новог начина за конструкцију молекула.

2020 - Емануела Шарпентје и Џенифер Доудна освојиле су награду јер су изумеле алате за модификацију ДНК.

2019 - Џон Б. Гуденаф, М. Стенли Витингем и Акира Јошино поделили су награду за рад о литијум-јонским батеријама.

2018 - Френсис Арнолд, Џорџ П. Смит и Грегори Винтер награђени су за откриће ензима.

2017 - Жак Дубоше, Јоаким Франк и Ричард Хендерсон награђени су за унапређивање слике о биолошким молекулима.

2016 - Жан Пјер-Соваж, Фрејзер Стодарт и Бернард Феринга награду су добили за машину направљену од молекула.

2015 - Томас Линдал, Пол Модрич и Азиз Санкар награђени су за рад о обнављању ДНК.

Погледајте видео о месту које науку претвара у забаву

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]