Ким Џонг Ун: САД желе да се супротставе Северној Кореји, само не знају како

Деценијама Запад, а Вашингтон посебно, поставља себи питање: како се решава проблем као што је Северна Кореја?

Сада он може да изгледа хитније него икад, док жестоко санкционисани режими Кима Џонга Уна и Владимира Путина улазе у наизглед нову еру пријатељства.

Али, чини се да је Сједињеним Америчким Државама понестало идеја.

Детаљи о било каквом споразуму који су Москва и Пјонгјанг могли да постигну су оскудни, али највећа забринутост влада због могућности да Русија подели технологију, посебно балистичке пројектиле или системе нуклеарних подморница.

За сада је Вашингтон одговорио заједљивим нападима - Путин је толико очајан да „преклиње" изоловану земљу за помоћ и морао је да путује са „шеширом у руци" преко читаве земље - и упозорењем на озбиљне, мада до сада неконкретизоване, последице.

Али није преостало много тога у америчком економском арсеналу што може да се употреби против Северне Кореје.

Као што се нашалио један репортер из Стејт департмента, можда постоје мини-маркет или два у Пјонгјангу који се још нису нашли на удару, али то би било отприлике то.

Како, дакле, председник Џозеф Бајден, који је заузет склапањем савезништава против Кине, може да доведе непредвидљивог лидера Северне Кореје за преговарачки сто?

'Поздрав. Тачка'

Током посете Сеулу у мају прошле године, председника Бајдена новинари су питали да ли има неку поруку за Кима.

Одговорио је овако: „Поздрав. Тачка."

„Ако је Бајден стварно био отворен за разговоре, како се чини да Стејт департмент жели да прикаже, био је то необичан начин да то и покаже", рекао је Френк Аум, стручњак за североисточну Азију са америчког Института за мир.

Он каже да је ово била још једна пропуштена прилика.

„Низ погрешних корака и пропуштених прилика с обе стране у последњих седам деценија кумулативно је довело до нерешиве ситуације какву имамо данас."

Ким можда делује незаинтересовано.

Он није одговорио на Вашингтонову актуелну понуду за разговор било где и било када.

Али је дао све од себе да докаже да је достојна претња док наставља да шири свој нуклеарни арсенал.

Од 2022. године, Пјонгјанг је извршио више од 100 ракетних тестирања, а покушао је, и није успео, да лансира шпијунски сателит - и све то док је био под најстрожим санкцијама икад.

„Мислим да су САД потцениле колико је отпорна и одлучна Северна Кореја у одолевању међународном притиску", рекао је Аум.

„Многи људи из разних администрација вероватно су окарактерисали проблем са Северном Корејом као трећеразредно безбедносно питање и нису јој посветили пажњу коју заслужује, или зато што је мала земља или зато што је константно деловала као да је на ивици колапса."

Стручњаци верују да је то спустило Кима Џонга Уна ниже на листи приоритета него што би он волео.

Доживљена претња од Пекинга „надмашила је ризик од Пјонгјанга", према Кристоферу Грину, аналитичару Кореје из Кризне групе.

„Мислим да су САД одлучиле да је стратегија одвраћања и заустављања најбоље што могу да учине. И могу да схватим зашто.

„У ситуацији смо у којој Северна Кореја може да се ослони на Русију и Кину више него што је то био случај деценијама.

„Шта тачно САД имају на шта би Северна Кореја могла да одговори?"

Он каже да би „креативна дипломатија била добродошла", али додаје: „Мислим да тренутно за то не постоји пут напред".

Ватра, бес и пријатељство

Пјонгјанг је 2017. године тврдио да је успешно направио минијатурну хидрогенску бомбу осмишљену тако да стане у њене пројектиле, што је огроман корак у нуклеарним амбицијама.

Потом је амерички председник Доналд Трамп запретио Северној Кореји „ватром и бесом какве свет није видео", појачавши напетости.

Ким Џонг Ун је после тога саопштио да има комплетан нуклеарни арсенал и дугме на радном столу, што је смртоносна претња коју се надао да ће искористити у будућности за попуштање санкција.

Трамп му је на крају понудио преговоре и њих двојица су се први пут руковали у Сингапуру, у јуну 2018. године.

И док то може да прође као „креативна дипломатија", оба лидера су деловала као да су стигла на три састанка која су одржала - у Сингапуру, Ханоју и на корејској граници - неприпремљена за преговоре.

Али ти сусрети су трансформисали дипломатију Северне Кореје и САД.

Они су подигли очекивања у Пјонгјангу да је за постизање споразума довољан пуки разговор лицем у лице.

И то је пружило Киму Џонгу Уну дипломатски спектакл само годину дана након што је демонстрирао војну силу.

Кључни тренутак уследио је током сусрета у Ханоју у фебруару 2019. године.

Трамп је наводно понудио Киму Џонгу Уну делимично попуштање санкција - у замену за одустајање Северне Кореје од великог нуклеарног постројења у Јонгбјону.

Ким Џонг Ун је игнорисао ту понуду, према Џону Болтону, Трамповом тадашњем саветнику за националну безбедност.

Потом је пошао на дуго путовање возом кући празних руку, немајући шта да покаже свом народу.

Одржан је и трећи састанак касније исте године у Демилитаризованој зони (ДМЗ), области која раздваја две Кореје.

То није био ништа мањи спектакл, али је донео врло мало тога.

Штета је већ била начињена.

„Након болног неуспеха преговора у Ханоју, верујем да је Ким постао још одлучнији да доспе у јачу позицију - са већим, још опаснијим арсеналом", каже Џин Ли, стручњакиња за Северну Кореју која је отворила први медијски биро Асошиејтед преса у Пјонгјангу.

„Био је изненађен што његов арсенал није био довољан 2018. и 2019. године да примора САД да пристану на споразум.

„Искористио је време током три године изолације због ковида да рекалибрира и изгради арсенал за који верује да ће га довести у бољи положај и дати му јачу преговарачку моћ.

„И он можда чека да види шта ће се десити са следећим америчким изборима у случају да се председник Трамп - са којим се добро разуме - врати у Белу кућу."

Фактор Пекинг

Од сусрета између Трампа и Ким Џонг Уна, Кина се несумњиво наметнула као неугоднији разлог за забринутост Вашингтона.

Бајден и његова администрација покренули су огромну дипломатску иницијативу у Азији - од поновног покретања дијалога са Кином на високом нивоу, до ојачавања савезништава и појачавања утицаја у региону.

Али чини се да је то урађено по цену предугог игнорисања Северне Кореје - и то до тачке у којој више не постоје дипломатски канали.

За то време је Пекинг, који још гаји односе и са Москвом и са Пјонгјангом, постао такође кључан играч у америчкој рачуници у вези са Северном Корејом.

Под један, он воли стабилност у региону.

Јача сарадња између Русије и Северне Кореје може да доведе до већег америчког војног присуства у Источној Азији, што Пекинг никако не жели.

Председник Си Ђинпинг је такође покушао да се постави као глобални миротворац и изложио је кинеско решење за рат у Украјини.

Он не жели да буде виђен као неко ко подржава Пјонгјанг или Москву у било каквим напорима који би могли да продуже рат.

Са друге стране, Кина би такође могла да доживи савез Русије и Северне Кореје као начин да заустави ширење америчког утицаја у Азији.

„Могу да замислим да се велики део извештавања о могућем односу Северне Кореје, Кине и Русије врти око наратива о 'новом Хладном рату'", каже Грин, али то одбацује као „сувише велико поједностављивање ствари".

„Подозревам да би Ким Џонг Ун волео да разграна односе и сучели Кину и Русију да би добио оно што му треба", додаје он.

„Оно што САД морају да ураде сада је да проуче какве би све прилике то могло њима да донесе."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]