Русија и Украјина: Зашто се употребљавају гранате са осиромашеним уранијумом и колико су штетне

Сједињене Америчке Државе ће Украјини испоручити тенкове Абрамс, али и гранате са осиромашеним уранијумом које ће се користити уз ова оклопна возила.

Ове гранате могу да пробију уобичајени тенковски оклоп, али влада забринутост у вези са тим да ли је осиромашени уранијум штетан.

Шта је осиромашени уранијум?

Осиромашени уранијум је уранијум који може да се нађе у природи, али из кога је уклоњен највећи део радиоактивне материје, међутим, не сав.

Добија се од остатака у процесу припреме уранијума за употребу у нуклеарним електранама и за прављење нуклеарног наоружања.

Зашто се у неким оружјима користи осиромашени уранијум?

Уранијум је веома густ метал.

Осиромашени уранијум може да се стави на врхове тенковских граната, метака и минобацачких граната да би се повећала њихова способност да пробију мете.

Гранате са осиромашеним уранијумом се изоштре приликом удара, што додатно повећава њихову шансу да пробију оклоп, а после контакта са метом одмах се запале.

Може да се користи и за ојачање тенковског оклопа.

Британско Министарство одбране каже да су пројектиле са осиромашеним уранијумом направиле САД и Велика Британија 1970-их.

Први пут су употребљене у Заливском рату 1991. године, потом за време НАТО бомбардовања СР Југославије 1999, и током рата у Ираку 2003. године.

Колико је опасан осиромашени уранијум?

Из Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) кажу да осиромашени уранијум „има хемијски и радиоактивни отров", али је много мање радиоактиван од природног уранијума.

„Влада бојазан да гранате са осиромашеним уранијумом могу да контаминирају земљу ако падну на тло.

„Зато су САД и савезници НАТО изазвали велику контроверзу кад су га користили на Косову", каже докторка Марина Мирон, са Краљевског колеџа у Лондону.

Генерална скупштина Уједињених нација је 2007. године наложила да се уради анализа здравствених последица оружја са осиромашеним уранијумом, а међународна тела су у међувремену спровела још неколико додатних истраживања.

Научни одбор о последицама атомског зрачења Уједињених нација (УНСЦЕАР) је 2016. године закључио да не може доћи до значајног тровања од изложености осиромашеном уранијуму.

Међутим, ИАЕА упозорава да би опасност могла да постоји по појединце који рукују деловима муниције са осиромашеним уранијумом.

Студија објављена у часопису Енвајронментал полушн (Environmental Pollution) 2019. године показује да можда постоји повезаност између употребе оружја са осиромашеним уранијумом и децом која су се родила са поремећајима у Насиријаху, у Ираку.

У извештају Еколошког програма Уједињених нација (УНЕП) из 2022. године наводи се да постоји забринутост због могуће употребе осиромашеног уранијума у Украјини, уз упозорење да може да изазове „иритацију коже, отказивање бубрега и да повећа ризик од канцера."

„Хемијска токсичност осиромашеног уранијума је озбиљнији проблем од могућих последица радиоактивности", истиче се у извештају.

Да ли је муниција са осиромашеним уранијумом легална?

Оружја са осиромашеним уранијумом се не сматрају нуклеарним оружјем и не постоје конкретне забране за њихову употребу.

Међутим, група под именом Међународна коалиција за забрану уранијумског оружја жели да она постану илегална због тврдњи да „продужавају рат на неодређено".

Разлог томе су дугорочне последице на животну средину и здравље.

Гранате са осиромашеним уранијумом „смеју законски да се користе у међународном оружаном сукобу", навело је британско Министарство одбране ослањајући се на Женевску конвенцију из 1949, односно њен додатак из 1977, Први протокол и Члан 36.

Каква оружја се шаљу у Украјину?

САД ће до краја године Украјини послати тенковске гранате са осиромашеним уранијумом од 120 милиметара да би се користиле са тенковима М1 Абрамс.

Британско Министарство одбране саопштило је у марту да ће украјинским оружаним снагама послати гранате са осиромашеним уранијумом да би се користиле са већ испорученим тенковима Челенџер 2.

Додаје се да ће то омогућити украјинским тенковским посадама да пуцају на непријатељске мете са већих удаљености, смањивши њихову изложеност противнападу.

Русија је осудила САД и Велику Британију због одлуке да пошаљу оружје са осиромашеним уранијумом у Украјину.

Руски председник Владимир Путин је рекао да оно садржи „нуклеарну компоненту" и да ће бити „присиљен да реагује" на њихову употребу.

Американци доставили Кијеву и касетну муницију

Вашингтон је раније доставио Кијеву и касетну муницију забрањену у више од 120 земаља због њене нехуманости.

Касетна муниција обично ослобађа велике количине мале, експлозивне подмуниције која има разорну моћ на ширем подручју.

И Украјина и Русија су је већ употребљавале у текућем рату, наводе организације за заштиту људских права.

„У смислу ефикасности на бојном пољу, сматрамо да би ово [употреба касетне муниције] било корисно", изјавила је раније Лора Купер, рекла заменица помоћника америчког секретара за одбрану.

Противници употребе касетне муниције упозоравају да због због разорне моћи на широком подручју могу да осакате и убију цивиле, а пројектили који не експлодирају остају опасност још много година после завршетка сукоба.

Конвенцију о забрани производње, употребе и поседовања касетне муниције из 2008. године прихватиле су 123 земље, међу којима и већина чланица НАТО-а.

САД, Русија и Украјина одбиле су да се придруже споразуму.

Овакво оружје НАТО је користио у бомбардовању СР Југославије 1999. године, пише у извештају америчке агенције Асошиејтед прес приликом напада на Ниш маја те године.

Током 2004. године, Међународни суд правде водио је процес у вези са нападом на СР Југославију, писао је раније ББЦ.

НАТО чланице су тада рекле да тај суд није надлежан да води такав процес.

Организација Хјуман рајтс воч осудила је НАТО због коришћења касетних бомби током напада на СР Југославију.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]