Русија и Украјина: Америка потврдила да Кијев већ „ефикасно" користи америчке касетне бомбе

Бела кућа је потврдила да Украјина већ користи америчке касетне бомбе против руских снага у рату који траје више од 500 дана.

Портпарол за националну безбедност Џон Кирби рекао је да прве информације сугеришу да се та муниција „ефикасно" користи у нападима на руске одбрамбене положаје.

Касетне бомбе расипају више бомби и забрањене су у више од 100 држава због опасности по цивиле.

Упркос противљењима у свету, па и савезника у НАТО-у, САД су раније одлучиле да их испоруче Кијеву како би повећале залихе украјинске муниције.

Украјина је обећала да ће бомбе бити коришћене само за разбијање концентрисаних руских војника.

„Ефикасно их користе и заправо имају утицај на руске одбрамбене формације и руско одбрамбено маневрисање", рекао је Кирби новинарима.

„Задржао бих се на овоме", додао је.

САД су одлучиле да пошаљу касетне бомбе након што је Украјина упозорила да јој понестаје муниције током летње контраофанзиве, која је спорија и скупља него што су се Кијев и његови западни савезници надали.

Амерички председник Џозеф Бајден рекао је раније да је донео „веома тешку одлуку" на коју су га, додаје, дуго наговарали.

Било је потребно „неко време да ме убеде, али сам тако поступио јер Украјинцима понестаје муниције", изјавио је Бајден о одлуци која је наишла на многе критике, па и међу високим представницима Демократске странке, из чијих је редова Бајден и изабран за председника САД.

Владимир Зеленски, председник Украјине, поздравио је амерички, како је рекао, „благовремени" потез.

Реагујући на одлуку САД да пошаљу касетне бомбе, руски председник Владимир Путин рекао је да његова земља има слично оружје и да ће оно бити употребљено „ако буде искоришћено против нас".

Александар Сирски, украјински генерал задужен за операције на истоку земље, рекао је прошле недеље за ББЦ да је његовим снагама потребно такво оружје како би „нанели максималну штету непријатељској пешадији".

„Желимо брзе резултате, али у стварности је то практично немогуће.

„Што више руских војника погине, више ће њихове породице у Русији питати своју владу 'зашто?'", рекао је Сирски.

Додао је и да касетне бомбе неће „решити све наше проблеме".

Признао је и да је њихова употреба контроверзна, али је додао: „Да их Руси не користе, можда нам савест не би дозволила да ми то урадимо".

Забрањена у више од 120 земаља широм света, касетна муниција обично ослобађа велике количине мале, експлозивне подмуниције која има разорну моћ на ширем подручју.

И Украјина и Русија су је већ употребљавале у текућем рату, наводе организације за заштиту људских права.

„У смислу ефикасности на бојном пољу, сматрамо да би ово [употреба касетне муниције] било корисно", изјавила је раније Лора Купер, рекла заменица помоћника америчког секретара за одбрану.

Противници употребе касетне муниције упозоравају да због због разорне моћи на широком подручју могу да осакате и убију цивиле, а пројектили који не експлодирају остају опасност још много година после завршетка сукоба.

Конвенцију о забрани производње, употребе и поседовања касетне муниције из 2008. године прихватиле су 123 земље, међу којима и већина чланица НАТО-а.

САД, Русија и Украјина одбиле су да се придруже споразуму.

Овакво оружје НАТО је користио у бомбардовању СР Југославије 1999. године, пише у извештају америчке агенције Асошиејтед прес приликом напада на Ниш маја те године.

Током 2004. године, Међународни суд правде водио је процес у вези са нападом на СР Југославију, писао је раније ББЦ.

НАТО чланице су тада рекле да тај суд није надлежан да води такав процес.

Организација Хјуман рајтс воч осудила је НАТО због коришћења касетних бомби током напада на СР Југославију.

Бела кућа: „Одлагали смо одлуку колико год смо могли"

Саветник за националну безбедност Џејк Саливен рекао је раније да Америка „признаје да касетна муниција ствара ризик од повреде цивила" од неексплодираних бомби.

„Због тога смо одлуку одлагали колико год смо могли", додао је на брифингу.

Саливен је рекао да Украјини понестаје муниције и да јој је потребно да „премости" док САД повећавају домаћу производњу.

„Нећемо оставити Украјину без одбране ни у једном тренутку у овом периоду сукоба", рекао је он.

Саливен је рекао новинарима и да су америчке касетне бомбе које се шаљу у Украјину „далеко безбедније" од оних за које је рекао да их Русија већ користи у сукобу.

Каже да америчке имају стопу неексплодирања (неуспеха приликом испаљивања) мању од 2,5 одсто, док руске имају између 30-40 одсто, тврди амерички званичник.

Бајденов потез значи заобилажење америчког закона који забрањује производњу, употребу или трансфер касетне муниције.

На почетку рата, када су Белу кућу питали о наводима да Русија користи касетне и вакуумске бомбе, тадашњи секретар за штампу је рекао да би то био потенцијални „ратни злочин" ако је то истина.

Марта Уртадо, из канцеларије УН за људска права, рекла је раније: „Употреба такве муниције треба одмах да престане и да се не користи ни на једном месту".

Руски амбасадор у САД критиковао је Бајденову одлуку.

„Окрутност и цинизам са којима је Вашингтон приступио питању слања смртоносног оружја Кијеву су више него очигледни", рекао је Анатолиј Антонов, а преноси агенција Тасс.

„Сада ће, грешком САД, годинама постојати ризик да недужни цивили буду разнесени неексплодираном муницијом", додао је.

Према проценама аналитичара, украјинска контраофанзива, која је почела у јуну, није донела никакве опипљиве резултате, па се потез америчке администрације може посматрати и у том светлу.

Главнокомандујући украјинске војске Валериј Залужњи рекао је раније да је ограничавајући фактор контраофанзиве недостатком одговарајуће муниције и изразио је фрустрацију због споре испоруке оружја које је обећао Запад.

Многе организације за људска права критиковале су одлуку Бајденове администрације, а Амнести интернешенел је саопштио да касетна муниција представља „озбиљну претњу животима цивила, чак и годинама по окончању сукоба".

Реакције америчких посланика на Капитол Хилу на одлуку о слању касетне муниције у Украјину су помешане, а неке демократе су ту одлуку означиле као „ужасну грешку".

Немачка, која је потписала споразум о забрани, саопштила је раније да неће слати такве бомбе Украјини, али је изразила разумевање за амерички став.

„Сигурни смо да наши амерички пријатељи нису олако донели одлуку о снабдевању таквом муницијом", рекао је портпарол немачке владе Штефен Хебестрајт новинарима у Берлину.

„Морамо још једном да подсетимо да је Русија већ користила касетну муницију у великим размерама у агресорском рату против Украјине", додао је.

Хјуман рајтс воч је саопштио да су обе стране већ користиле овакво оружје у рату, узрокујући „бројне смртне случајеве и тешке повреде цивила".

Зашто је ова муниција забрањена?

Више од 100 земаља, међу којима Велика Британија, Француска и Немачку, потписало је међународни споразум - Конвенцију о касетној муницији - који забрањује употребу или складиштење овог оружја због њиховог неселективног дејства на цивилно становништво.

Деца су посебно у ризику јер бомбице могу да личе на малу играчку остављену у стамбеној или пољопривредној области и често их узимају из радозналости.

Групе за људска права описали су касетну муницију као „одвратну", па и као ратни злочин.

Ко још користи ову муницију?

И Русија и Украјина користе касетну муницију од почетка руске инвазије у фебруару 2022.

Ни Русија ни Украјина нису потписнице међународне Конвенције о забрани овог оружја.

Нису ни САД, али су раније критиковале, како су наводили њени званичници, „руску екстензивну употребу оружја".

Зашто је Украјина тражила ово оружје?

Украјинским снагама очајнички недостаје артиљеријских граната, углавном зато што их, као и Руси, троше изузетно великом брзином, а западни савезници Украјине не могу да их их праве и доставе толико брзо колико је Кијеву потребно.

На углавном статичним линијама фронта у јужној и источној Украјини, артиљерија је постала кључно оружје.

Украјинци се сада суочавају са застрашујућим задатком у покушају да истерају Русе који су направили изузетно јаке одбрамбене позиције које се протежу дуж фронта од најмање 1.000 километара.

У недостатку артиљеријских граната, Украјина је затражила од САД да попуни залихе касетне муниције за гађање руске пешадије која је ушанчена у одбрамбеним рововима.

Какав ће ефекат имати ова одлука САД?

У Вашингтону се о овој одлуци расправљало шест месеци и дубоко је непопуларна код многих демократа и организација за заштиту људских права.

Америка и њени савезници оптужују Русију за ратне злочине у Украјини, али ће овај потез вероватно изазвати оптужбе за лицемерје САД.

Касетна муниција је ужасавајуће, неселективно оружје које је забрањено у великом делу света са добрим разлогом.

Погледајте видео: Шта је ратни злочин

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]