Руси у Србији: Да ли су руски антиратни активисти „претња по националну безбедност"

У Београду се од почетка рата у Украјини несметано одржавају антиратни догађаји, али руски активисти сада страхују да више нису добродошли.

Најмање тројица руских држављана који живе у Србији и јавно се противе руској агресији, недавно су проглашени „претњом по националну безбедност", наводи се у документима Министарства унутрашњих послова (МУП), у које је ББЦ имао увид.

Пјотр Никитин и Владимир Волокхонски из Руског демократског друштва, удружења које окупља руску дијаспору, као и маркетинг стручњак Јевгениј Иржански, у претходних годину дана организовали су протесте, концерте и књижевне вечери, чији су учесници изразили или подржали антиратни став.

У три засебна случаја, између јула и августа 2023. године, проглашени су „претњом", а Министарство унутрашњих послова „ни у једном није дало адекватно образложење одлуке", оцењује Петар Видосављевић, правник Београдског центра за људска права, за ББЦ.

„Сва тројица имају јасан антиратни став о учешћу Русије у оружаном сукобу у Украјини, што може да указује да овакве одлуке имају политичку позадину", сматра Видосављевић.

Уложили су жалбе на решења МУП-а, а појашњење министарства затражио је и ББЦ, али одговор није стигао до објављивања текста.

Иако су поједине европске земље од почетка инвазије додатно ограничиле путовања руским држављанима, порука ЕУ да су дисиденти добродошли остала је непромењена.

„Мере које је Србија предузела помажу спровођењу стратегије Владимира Путина да ућутка антиратне гласове", оцењује Сара Ганти, истраживачица на Универзитету у Генту и правном факултету универзитета Јејл, за ББЦ.

„Ситуација је веома разочаравајућа - Руси су суочени са избором да или остану у Русији и ћуте, или да емигрирају и опет ћуте у страху да ће бити депортовани", додаје.

Иако је подржала УН резолуцију којом се тражи повлачење руских снага из Украјине, Србија, кандидат за чланство у Европској унији (ЕУ) од 2012. године, није се придружила санкцијама које су западне земље од почетка рата увеле против Русије.

Отказ боравка и задржавање на аеродрому

Пре него што се преселио у Србију, Јевгениј Иржански је живео у Шпанији и радио за руско-украјинску компанију.

По избијању рата у Украјини фебруара 2022. године, фирма је одлучила да пресели послове у Београд.

Иржанском је понуђена једна од руководећих позиција, али је после неколико месеци одлучио да напусти посао и покрене сопствени бизнис.

У Србији је отворио консултанску фирму за продају и маркетинг, која сарађује са европским компанијама.

Као самостални предузетник, добио је право на привремени боравак у трајању од годину дана.

Како странци у Србији могу да регулишу боравак?

Привремени боравак је дозвола странцу да живи и ради у земљи на одређени период, а најчешће се издаје на годину дана.

Стално настањење је дозвола странцу да борави у Србији на неограничен период, на пример по основу склапања брака или ванбрачне заједнице са српским држављанима.

Извор: Министарство унутрашњих послова Србије

Србија је од почетка рата постала нови дом за хиљаде Руса - према подацима МУП-а, између фебруара 2022. и априла 2023. године у земљу је ушло више од 370.000 руских држављана.

Једна је од земаља у које Руси лако могу да емигрирају: не треба им виза, туристички могу да бораве до 30 дана, визаран се толерише, а многи се региструју као предузетници, како би остварили право на боравак.

У мају 2023, близу 30.000 Руса имало је одобрен привремени боравак у Србији, речено је тада из МУП-а за ББЦ.

У броју Руса који су се доселили, Иржански је видео још један правац развоја фирме - почео је да се бави организацијом културних догађаја.

На његов позив, у неколико градова Србије наступали су руски музичари и уметници који су јавно изразили антиратни став.

Међу њима су познате руске музичке групе Анакондаз и Каста, као и песници и писци Виктор Шендерович, Дмитриј Биков и Вера Полозкова.

Пред почетак концерата или књижевних вечери, Руско демократско друштво, непрофитна организација руске дијаспоре у Србији која постоји октобра 2022. године, а основали су је Никитин и Волокхонски, често је промовисало властите активности.

Формалног чланства у овој организацији нема, а Иржански каже да је симпатизер друштва.

Делили су летке, сакупљали новац за помоћ украјинским избеглицама и шири информације о антиратним протестима, које су од почетка руске инвазије редовно организовали у Београду.

Активисти Руског демократског друштва на протестима су окупљали и до 1.000 људи.

На једном од најмасовнијих догађаја, антиратној шетњи крајем децембра 2022. године, прикупљено је више од шест хиљада евра, које је удружење донирало за куповину агрегата за струју у Украјини.

„Нисмо имали бриге око учешћа на протестима - и говорили смо људима да не треба да брину, Србија није Русија, полиција нас овде штити", каже Никитин за ББЦ.

Бавећи се организацијом културних догађаја Иржански је био опрезнији, па је за гостовање Дмитрија Бикова у јануару 2023, ангажовао обезбеђење.

Биков је писац, критичар Владимира Путина и професор књижевности на Универзитету Корнел у Америци, а у Русији је проглашен за страног агента.

„Нисмо били сигурни ко је купио карте - антиратни активисти, Срби који подржавају Путина, или руски чиновници, па смо хтели да се осигурамо, за сваки случај", прича Иржански.

У априлу, на књижевној вечери Виктора Шендеровича, Иржански је приметио неколико људи у сали, који су снимали догађај телефонима.

Шендерович је сатиричар и члан Антиратног комитета Русије, организације антиратних активиста у емиграцији који се противе руској инвазији на Украјину, и такође је проглашен за страног агента у Русији.

„Цео догађај је снимљен, ситуација је била веома чудна", каже Иржански.

Почетком јуна, Иржански је позван на саслушање у Министарство унутрашњих послова Србије.

Каже да је трајало неколико сати, а Иржански је уз помоћ преводиоца одговарао на „бројна питања".

Полицију су занимали подаци о његовим родитељима, местима студирања и рада, као и његова политичка позиција и живот у Србији.

Иржански каже да му је постављено и питање о контактима са запосленима у амбасади Русије у Србији и Руском дому у Београду, односу према председнику Русије Владимиру Путину и његовом главном опоненту, Алексеју Наваљном.

Неколико недеља након саслушања, Иржански је добио обавештење да му је боравишна дозвола продужена на годину дана.

Међутим, само два месеца после првог саслушања, Иржанског су позвали на још један разговор - у Управу за странце Полицијске управе за Град Београд.

Речено му је да се ради о стандардној процедури провере делатности, која важи за све самосталне предузетнике са одобреним боравком.

„Сва питања која су ми поставили тицала су се фирме.

„Онда је службеник са којим сам разговарао изашао, а када се вратио, рекао је да ми је привремени боравак укинут и затражио да потпишем папир о протеривању из Србије", каже Иржански.

Привремени боравак укинут је и његовој супрузи. Добили су рок од седам дана да напусте Србију, под претњом депортације, као и забрану уласка у земљу током годину дана.

Иржански су 31. августа 2023. године уложили жалбу МУП-у, а док чекају одлуку, што би могло да потраје и неколико месеци, имају право да остану у Србији.

Погледајте видео: Браћа по крви - унутар српског проруског покрета

Неколико недеља раније, у сличној ситуацији нашао се Владимир Волокхонски, ИТ стручњак и бивши посланик у градском парламенту Санкт Петербурга, који се у Београд доселио 2022, када је његов послодавац пребацио фирму у Србију.

Волокхонски је већ провео годину дана у Србији на одобреном привременом боравку, али је почетком августа добио обавештење да неће бити продужен.

И он је уложио жалбу Министарству унутрашњих послова, али док чека решење, нема право да ради.

„Да бих избегао проблеме, био сам принуђен да прекинем сарадњу са послодавцем", каже за ББЦ.

Средином јула, Никитину је одбијен улазак у Србију, где са породицом живи од 2016. године и има право на стално настањење.

Никитин, који је и држављанин Холандије, задржан је на београдском аеродрому „Никола Тесла" и спречен да уђе у земљу.

У решењу које му је тада уручено, као и у случају Иржанског и Волокхонског, писало је да представља „претњу по националну безбедност".

После скоро 48 сати у транзитној зони аеродрома, ипак му је дозвољен улазак у Србију, и то „без икаквог објашњења", каже Видосављевић.

„Није објашњено због чега је одлучено другачије нити да ли је одлука која је донета стављена ван снаге, што додатно продубљује сумњу у разлоге због којих је њему првобитно одбијен улазак у Србију, јер је цео поступак био нетранспарентан", додаје.

Никитин се жалио на забрану уласка, али је МУП одбио његову жалбу, и сада планира да покрене поступак пред судом.

'Србија шаље лошу поруку ЕУ'

Никитин је забрану уласка у Србију добио неколико дана након што је Америка увела санкције против Александра Вулина, директора Безбедносно-информативне агенције (БИА).

Као разлог је наведена Вулинова наводна умешаност у корупцију и трговину дрогом, као и његове везе са Русијом.

Вулин, који је претходно био министар одбране, па министар полиције у српској влади, наставио је да одржава контакте са Русијом након избијања рата у Украјини.

Крајем маја 2023. године, учествовао на Међународној безбедносној конференцији у Москви.

Српске институције тада нису најавиле његову посету, али је о њој известио руски државни медији.

У августу 2022, шест месеци после почетка руске инвазије на Украјину, Вулин се у Москви састао са Сергејем Лавровом, руским министром спољних послова.

Два месеца пре тога, Лавров је покушао да посети Србију, али су суседне земље затвориле ваздушни простор за руски авион.

Србија је чланица Савета Европе од 2003. године и потписница Европске конвенције о људским правима и Женевске конвенције о избеглицама.

Ганти сматра да активисте из Русије правно треба посматрати као избеглице, јер су у страху од прогона због политичких ставова.

Одлуке власти у Србији могле би да доведу поједине стране држављане до ризика од депортације и прогона, оцењује истраживачица Сара Ганти.

„Међу Русима то ствара страх да ће бити изложени политичком прогону због тога што су изразили мишљење.

„Србија тиме дефинитивно шаље лошу поруку Европској унији", додаје.

Подсећа да су, од почетка руске инвазије на Украјину, поједине европске земље увеле ограничења кретања за руске држављане.

„Балтичке земље, као и Пољска, увеле су рестриктивне мере које онемогућавају Русе да путују, чак и ако имају визу, под изговором да ће то спречити учеснике у рату и оне који га подржавају", каже Ганти.

Иако су европски званичници више пута поновили да су врата ЕУ отворена за дисиденте, ове мере понекад погађају и представнике опозиције.

„Мислим да сви ти потези само дају ветар у леђа Путиновом тоталитаризму, јер потхрањују страх код Руса који су одлучили да напусте сопствену земљу", наглашава она.

Ни европски званичници, ни представници власти у Србији, за сада нису коментарисали ове случајеве.

Никитин сматра да су недавни догађаји довели све странце који легално живе у Србији, а не само Русе, „у стање правне неизвесности".

„Ови примери показују да било ко, у било ком тренутку, може бити протеран или да му се забрани улазак у земљу", упозорава он.

Погледајте видео: „Србија је за мене сада дом" - нови живот Руса на Балкану

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]