Марко Милошевић: Од „ношења гајбица“, преко Бамбиленда до Москве - ко је син Слободана Милошевића

Мршави младић офарбане плаве косе је те 1997. године мирно, уз осмех, стајао поред мајке Мирјане Марковић, обучене у црно, у тренуцима када његов отац Слободан Милошевић, постаје председник Савезне Републике Југославије.

Две и по деценије касније, Марко Милошевић, нешто крупнији и проседе косе, појавио се после дуго година у јавности, такође у близини оца - споменик некадашњем председнику Србије и СРЈ откривен је у Москви.

„Били смо проба онога што се догодило у Русији југословенска криза и ратови су исти, ово у Украјини је само убрзана варијанта", рекао је на руском, испред заставе Србије.

„Ми смо, нажалост, битку изгубили, али рат, надам се, нисмо. На нашим грешкама и судбини су Руси научили лекцију и победићемо", додао је Милошевић, снимљен у друштву вође мото-групе Ноћни вукови Александра Залдастанова, наводно блиског пријатеља руског председника Владимира Путина.

Убрзо након 5. октобра 2000. године, када је његов отац свргнут са власти, Марко Милошевић стигао је у Русију, где је добио избеглички статус, а касније и држављанство.

„Он је био типичан производ деведесетих, син човека на коме је почивао читав режим и неко ко је искористио моћ оца да заради ужасне паре", каже Жарко Кораћ, потпредседник Владе Србије у кабинету премијера Зорана Ђинђића, за ББЦ на српском.

Био је познат као љубитељ аутомобила, власник дискотеке Мадона у Пожаревцу, тада једне од највећих и најпопуларнијих у земљи, као и по Бамбиленду, забавном парку изграђеном током НАТО бомбардовања 1999, који је данас напуштен, зарастао у коров и рђу.

„Док је Мира Марковић о њему стварала лажну слику скромног младића који носи гајбице и мучи се да преживи, он се бавио уносним шверцом цигарета, где су се, у време када су људи имали плату од две немачке марке, зарађивали милиони", додаје Кораћ.

Поступак за наводни шверц цигарета против њега никада није покренут.

Медији пишу да је Марко Милошевић на Интерполовој потерници, али ББЦ до објављивања текста није добио потврду те информације ни из Интерпола, ни из Министарства унутрашњих послова Србије.

После пада његовог оца са власти, покренута су два судска поступка - први, због инцидента из 2000. у Пожаревцу, када су пребијена двојица припадника Отпора, покрета против Милошевића, застарео је 2013. године.

Други, познат као случај „Моторна тестера", када га је отпораш Зоран Миловановић кривично гонио због пребијања и претњи да ће да га „исече моторном тестером и баци у Мораву", обустављен је када је Миловановић одустао од поступка.

„Због тих инцидената Слободан Милошевић је чак и родном Пожаревцу, који је био њихова прћија, почео да губи подршку, па је 2000. заказао превремене изборе, само да би свима показао је да народ уз њега", каже Иван Маровић, један од лидера Отпора, за ББЦ на српском.

Милошевић је те изборе изгубио, те Маровић сматра да је „Марко срушио свог оца".

„Све се то догодило због његовог бахатог понашања... Он је покренуо ланчану реакцију."

Иако је „бахат" реч којом га и Кораћ описује, Мира Марковић је у интервјуу Адаму Лебору, аутору биографије о Слободану Милошевићу, сина описивала као „рањивог" и „романтичног" човека који је „увек помагао другима".

Њега „не воле само непријатељи његовог оца", оценила је за Време 2001. године.

„Он је син Слободана Милошевића, а то му је највећа част коју је могао да доживи", наводи кратко за ББЦ Урош Шуваковић, некадашњи званичник Социјалистичке партије Србије (СПС) и сарадник бившег председника Србије, одбијајући да било шта више каже о његовом сину.

Детињство: Аутомобили и „леп као лутка, на тату"

Марко Милошевић рођен је 3. јула 1974. у Београду, неколико година пре него што је његов отац постао директор Беобанке, једне од највећих банака у тадашњој Југославији.

„Као и многа деца успешних родитеља, Марија и Марко живели су у привилегијама... Никада им ништа није недостајало", пише Адам Лебор у Милошевићевој биографији.

Милошевић је био „поносан на Марка", пише Лебор, а мајка Мира га је „на класичан балкански начин гушила мајчинском љубављу и дивљењем".

Ишао је у приватну школу, а Лебор га описује као „веома размажено" и „себично дете", која према мишљењу родитеља „никада није могло да уради ништа лоше".

Од малена је био мршав, о чему је у марту 1997. причао са оцем, када га је звао из Италије са идејом да оде на естетску операцију ушију, што је снимила хрватска обавештајна служба, прислушкујући Милошевићев телефон.

Слободан: Чекај мало да ти објасним нешто. Знаш зашто теби то сад изгледа тако? Теби то тако изгледа јер си ти ужасно мршав и сваки магарац у твојим годинама изгледа тако и чим се мало попуниш и што се каже стабилизујеш то ће све да легне како треба. И ја сам изгледао још горе кад сам био мршав.

Марко: Па види, слажем се, али ја немам намеру да се пролепшам за 15 година.

Слободан: Марко, 'оћу да ти кажем то ти се само чини зато што си страшно мршав. И пиле има иза ушију мало да се скине оног мишића да се поједе. А ти имаш само кост, разумеш, према томе свако насиље над природом је глупо, а друго леп си ко лутка, на тату. Немој да се зај****ш, ето!

Извор: Време

Са 16 година преселио се у Пожаревац, где је и као дете проводио доста времена.

„Имам другачији, динамичнији темперамент... Нисам навикао да живим са породицом и људи мојих година би вероватно учинили исто - не могу да комбинујем лепе ствари у животу, попут излазака, са тиме да будем добар ученик", рекао је у једном интервјуу из 1993, наводи Лебор.

Тамо је имао потпуну слободу, а једино што му је сметало било је стално присуство телохранитеља, страже и полиције испред куће.

Отац га је терао да учи - мајка је била доста блажа - плашећи се да се Марко у Пожаревцу не ухвати лошег друштва, пише Лебор.

Међутим, како наводи, председников син ће убрзо „израсти у проблематичног младића".

„У једном тренутку су приче о њему постале много мрачније", каже и Кораћ.

Пунолетство је потврдило два главна интересовања Марка Милошевића - аутомобили и оружје.

Омиљени пиштољ му је био магнум 357, а аутомобил „пежо 205".

„То је аутомобил мог живота. Опходим се према њему као други људи према псу, љубимцу", говорио је тада.

Оружје је називао хобијем.

„Знате како деца воле оружје и како време пролази, неки људи губе тај осећај, неки не... Имам страст према томе", изјавио је Милошевић за Време.

„Идем свуда без обезбеђења. Нисам изолован, никада нисам имао проблема."

Младост: Рат и топла вода у базену

Крајем осамдесетих почиње политички успон његовог оца, који прво преузима Савез комуниста Србије, а потом постаје и први човек Србије.

Распад земље у крвавом рату - прво у Словенији и Хрватској, а потом и у мултиетничкој Босни и Херцеговини, где ће добити најстрашније замахе - убрзо је почео.

У то време Марко Милошевић почео је да се бави тркама и то код Владимира Ковачевића, познатог као Влада Треф, тада једног од најпознатијих београдских возача.

На 20 рођендан, 4. јула 1994. године, возећи БМВ М3, освојио је прво место на трци у Краљеву, па организовао слављеничку журку у једном пожаревачком кафићу.

„Рано овог јутра, веома рано, са првим зрацима сунца, мој син је упао у собу са великим осмехом: 'Мама, имам 20 година и један дан сада', рекао је", писала је Мира Марковић о том дану.

За Марка пише и да је „непоправљиво ведар", да „хода на облацима" и да „никада неће одрасти".

„Биће млад заувек, као Петар Пан."

Исте године Марко у Пожаревцу отвара и дискотеку Мадона, у којој су наступале главне фолк звезде тог доба, као и пекару, а хтео је да отвори и луксузно породилиште, од чега га је отац одговорио.

Његова мајка је 2001. године рекла да је новац за дискотеку зарадио „бавећи се аутомобилизмом".

Исто су 2000. питали и Слободана Милошевића, који је одговорио да је његов син све у животу „урадио сопственим рукама".

Његов одговор да је Марко „носио гајбе с празним и пуним флашама за једну кафану за 5.000 динара месечно јер је такав човек, јер је желео увек да буде самосталан", често су цитирали Милошевићеви противници.

Лебор, као и други новинари, наводи да је Марко средином 1990-их почео је да се бави шверцом цигарета, уз помоћ Михаља Кертеса, тадашњег директора Управе царина и човека од поверења његових родитеља.

„Марко је контролисао увоз Филип Морис бренда цигарета... Сваки камион је доносио око 250.000 долара - није све ишло њему, али је остајало довољно", пише Лебор.

Исто наводи и Радомир Марковић, бивши шеф Државне безбедности.

„Опште позната ствар је била у полицијско безбедносним круговима да је Марко Милошевић био у блиским везама са одређеним криминогеним структурама из земље и иностранства и да је уз помоћ шверца цигарета који је водио постао један од највећих дилера те робе, остварујући милионске девизне приходе", навео је Марковић.

У 22. години се уселио у нову кућу, са базеном, у Пожаревцу, када је позвао оца телефоном.

Марко: Да ли знаш да ми је вода у базену 38 степени?

Слободан: Ти си будала, бре. То је нездраво.

Марко: Па да без везе. Треба да буде 18. То је права ствар.

Слободан: Па не сме преко 30, бре, што се бре зезаш.

Марко: Што да се не сме? Купам се на 40!

Слободан Милошевић ту телефон додаје супрузи Мири.

Мира: Мили, куцо моја слатка…

Марко: Загреј'о сам, цицко, воду у базену на 38 степени. Знаш како је дивно.

Мира: Кажи мами шта радиш?

Марко: Мама, 72 сата нисам изаш'о из куће.

Мира: Јао, мили дивно. Је л' да је чаробно ту?

Марко: И знаш шта? Закључио сам да у оваквим условима не може да немаш апетит или да имаш несаницу, а то су моји бивши проблеми. Прво, овде ћу да се угојим, јер једем као провалија. Могу да једем кад 'оћеш.

Друга ствар, не могу да имам несаницу нити може да ми буде досадно јер имам толико облика анимација да је то дивно. Уопште не излазим из куће. Цицо, знаш каква је милина ово подно грејање у купатилима и свуда около. Нема оно станеш бос ногом па се залепи стопало. Не дува, не бије хладно, ма лепота…

Мира: (смеје се) Уживај душо!

Демонстрације и „случај моторна тестера"

Убрзо по завршетку рата у БиХ и Хрватској, ситуација на Косову почела је да се заоштрава - 1998. и 1999. долази до рата српских безбедносних снага и Ослободилачке војске Косова, када НАТО бомбардује Југославију.

Лебор пише да је Марко Милошевић бомбардовање провео у Пожаревцу, носећи униформу.

„Када је најављено да ће бити бомбардовања, Марко је одмах рекао да ће ићи на Косово", каже Мира Марковић у интервјуу за књигу, називајући сина „патриотом".

„Рекла сам му зашто би ишао тамо, погинућеш... Волонтирај, али ако треба да погинеш, уради то овде, не на Косову."

Половину новца који је стекао у Пожаревцу вратио је граду и уложио у болницу, тврдила је.

У јулу 1999. на отварање Бамбиленда, забавног парка подигнутог током бомбардовања, дошло је читаво државно руководство, партијски врх Социјалистичке партије Србије (СПС) и Југословенске левице (ЈУЛ), али и естрадне звезде.

„У почетку је то била фама, људи у целој Србији су мислили да је то као Дизниленд - а заправо је то мало већи забавни парк", навео је раније за ББЦ на српском Момчило Вељковић из Пожаревца.

Вељковић је био члан Отпора, студентске организације основане 1998. која је прерасла у грађански покрет против режима Слободана Милошевића.

„Био нам је гушт да излепимо Бамбиленд песницом Отпора, шаблонима.

„Они би се одмах ангажовали да се све то прекречи - била је то својеврсна игра", рекао је Вељковић.

Крајем деведесетих режим Слободана Милошевића напукао и то пре свега у градовима у унутрашњости, где се све више ширио бес грађана.

Тако је било у Пожаревцу, граду који је „Марко водио као лични феуд", пише Лебор.

„Било је веома опасно за младе људе - мало је место и сви све знају, тако да је било великих претњи", рекао је у интервјуу за Леборову књигу Славољуб Матић, градоначелник Пожаревца после пада Милошевића.

„Марко није имао политичку позицију, али је био син председника и могао је да ради шта хоће... Његови сарадници пребијали су и заплашивали активисте Отпора."

Вељковић је, са још двојицом отпораша, претучен у центру Пожаревца 2. маја 2000. године.

Тај случај никада није добио судски епилог.

Најпре је Тужилаштво двапут одбијало да покрене поступак против Марка Милошевића и његових сарадника, да би приватна тужба завршила застаревањем и то уз обавезу претучених да измире судске трошкове.

Иван Маровић се добро сећа тог 2. маја.

„У то време имали смо озбиљну мобилизацију грађана, били су протести, свашта се дешавало, али смо сви били преморени", присећа се.

„Тог дана сам се пробудио и кажем себи 'брате, не могу више, појешће ми ову младост политика', размишљао сам да напустим све, доста ми је било и Отпора и свега."

У том тренутку зову га из Пожаревца и кажу му да су пребијени отпораши и да је „Марко Милошевић на Зорана Миловановића вадио моторну тестеру".

„Марко је дошао са моторном тестером. Рекао је 'шта је, издајице?' Олошу. Нећеш бити ни први ни последњи ког сам исекао и бацио у Мораву", навео је Милановић у интервјуу за америчке медије, пише Лебор.

„Ставио је тестеру поред моје главе и укључио је, што је трајало неколико секунди, онда је искључио, ставио на шанк и његовим људима рекао да ме одведу... Почео сам да плачем."

Међутим, његова мајка је касније говорила да њен син „никоме није учинио зло - напротив, помагао је свакоме коме је могао", истичући „Марков допринос у подизању културних стандарда у Пожаревцу".

Полиција и судство у граду, који су до тада, били на страни режима, после тога више нису хтели да сарађују са њима, каже Маровић.

„Једноставно нису желели да буду део тога, да учествују у тој свињарији и напустили су га због Маркове бахатости.

„Тај пожаревачки инцидент је све огољено приказао - јасно се видело како све заиста изгледа, како та породица функционише и како је Пожаревац заправо њихова прћија."

Све то је, истиче, њему и другим отпорашима у тренутку засићења „дало нову енергију".

„Марко Милошевић је сопственом бахатошћу покренуо серију догађаја који су заправо осудили његовог оца на пропаст - син га је уништио."

На изборима у септембру, Милошевића је поразио Војислав Коштуница, кандидат Демократске опозиције Србије (ДОС), широког савеза странака.

Oдлазак из земље

Марко Милошевић се у међувремену венчао са Милицом Гајић и добио сина, који носи његово име.

Они су остали у Србији после Марковог одласка у Москву, где је Борислав Милошевић, брат његовог оца, био амбасадор.

„По изјави Кертеса, тада су му дали неке паре - у решењу о отварању истраге се наводило да је реч о 1,5 милиона марака", каже за ББЦ Тома Фила, који је Слободана Милошевића бранио пред Хашким трибуналом, где му се судило за ратне злочине током 1990-их.

„То је била највећа оптужница и против њега и Мире Марковић - злоупотреба службеног положаја или одговорног лица", додаје Фила.

Слободан Милошевић ухапшен је у марту 2001. године и убрзо изручен Хагу, где је преминуо 2006, пре доношења пресуде.

Чиме се Марко Милошевић данас бави, није познато - нико није дуго знао ни како изгледа, док се није појавио на откривању споменика његовом оцу.

Супруга Милица, од које се, према писању медија, развео, рекла је у интервјуу 2001. да Марко Милошевић „није милионер".

„Ја не знам шта су критеријуми богатства, верујте ми. Не могу на то питање да вам одговорим, не знам шта за вас значи бити богат човек", навела је.

Шуваковић каже да је Марка Милошевића видео „једном или два пута у животу".

„Уместо да ме питате о отварању споменика Милошевићу о Москви и зашто он није отворен у Београду и Подгорици, ви ме питате о сину Слободана Милошевића, који је жив, у пуној форми и може сам да говори о себи", рекао је кратко за ББЦ.

Кораћ каже да о Милошевићу дуго ништа није чуо, али да је „сигурно богат, где год да је".

Адвокат Фила сећа се само једног телефонског разговора са њим, када је Слободан Милошевић ухапшен.

„Питао ме је 'да ли мој отац излази сутра'. Рекох му да не излази, а он ми каже - 'па који ће му онда адвокат'."

Лебор пише да је Милошевић неко време провео у Алматију, граду у Казахстану.

„Многи му нису опростили успех зато што је био председников син и оптуживали су га за много ситних и крупних ружних ствари, од којих ни једну није учинио", понављала је Мира Марковић неколико пута у интервјуу за Време из 2001. године.

У једном тренутку тог разговора зазвонио јој је телефон.

Када се јавила глас јој одмах постао нежан, тепајући.

„Здраво мили, здраво душо... Татица ти је добро, попили смо кафу, шетао је данас", рекла је Марку који се јавља из „једне азијске републике бившег Совјетског Савеза".

Брзо га је опоменула да не зове сваког дана.

Скупо је, каже.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]