Војни пуч у Габону: Ко је свргнути председник Али Бонго - плејбој, фанк певач и масон

Али Бонго, председник Габона свргнут у војном пучу, човек је са много лица.

За неке је он размажени принц плејбој који је владање нафтом богатим Габоном сматрао природним правом стеченим рођењем; некадашњи фанк певач који је закорачио у очеве ципеле како би наставио породичну (сада већ скоро 56-годишњу) владавину.

За друге, он је реформатор - човек који настоји да опорави привреду и унапреди међународни статус Габона са амбициозним еколошким планом.

Али очигледан војни удар избацио је на површину напетости у овој земљи у којој живи тек нешто више од два милиона људи.

Војни официри су саопштили да преузимају власт и да поништавају резултате суботњих избора на којима је Али Бонго победио, али опозиција каже да су избори намештени.

Војска каже да је Бонга ставила у кућни притвор.

Аутсајдер

Али Бонго је рођен као Ален Бернар Бонго у суседном Конгу-Бразавилу у фебруару 1959. године.

Чак је и његово рођење било контроверзно - годинама колају гласине, које је он увек порицао, да је усвојен са југоистока Нигерије у време рата у Бијафрану.

Млади Ален Бернар је још био у основној школи када је његов отац Омар Бонго преузео власт у Габону 1967. године.

Међутим, већ тада су постављени темељи за критике које ће га прогањати касније у животу.

„Није рођен у председничкој палати. Имао је око осам година када је његов отац постао председник", рекао је Франсоа Голм, француски историчар и познавалац габонске политике, за ББЦ.

„Због тога што није похађао најбоље школе у ​​Либрвилу и што није учио локалне језике били су извор потоњих критика".

Са девет година, Али Бонго је послат у приватну школу у луксузном париском предграђу, а касније на Сорбону где је студирао право.

Ово међународно образовање навело је многе у Габону да га виде као аутсајдера.

Ален Бернар је потом постао Али, а са оцем Омаром 1973. године прешао је у ислам.

Њих двојица су једини чланови њихове породице који су то учинили.

Ова одлука је у Габону доживљена као начин за привлачење инвестиција из муслиманских земаља.

Али старији Бонго, који је раније био анимиста и није примио хришћанску веру, наводио је духовне разлоге за преобраћење.

Фанк музика и масонерија

За младог Алија Бонга политика није била све.

У раној доби је показао страст према фудбалу и музици, што је наследио од мајке, габонске певачице Пејшнс Дабани.

Репутација плејбоја у младости зацементирана је објављивањем његовог албума A Brand New Man (Потпуно нови човек) из 1977. године, који је продуцирао Чарлс Бобит, менаџер фанк легенде Џејмса Брауна.

„Дозволи ми да будем твој драги, Твоје све, до краја света", пева Бонго у насловној нумери.

Четири године после објављивања албума, пажњу је усмерио на политику.

У очевој влади, Али Бонго је 10 година био министар одбране.

Пре тога, био је министар спољних послова Габона 1989. године, али је после три године морао да се повуче због уставних промена према којима су министри морали да буду старији од 35 година.

Он је тада имао 32 године.

Међутим, чини се да није одмах виђен као очев наследник на власти.

„У почетку, народ Габона није доживљавао Алија Бонга као озбиљног кандидата", рекао је Голм.

„Али на крају је био много убедљивији него што је изгледао. Људи су први пут видели да може да буде озбиљан политичар када је реструктурирао војску."

У време када је његов отац умро 2009. године, гласачи Габона још нису били убеђени у Алијеве политичке и државничке способности.

Међутим, Али Бонго се тада представио у другачијем светлу, сведено се облачећи и обилазећи провинције у предизборним кампањама.

На крају је изабран, освојивши 42 одсто гласова.

„Освојио сам гласове, нису ми пали са неба", рекао је о победи на изборима.

Али током целог његовог председничког мандата, његови противници су доводили у питање легитимитет Алија Бонга.

Ове сумње и питања посебно су била изражена 2016. године када је главни изазивач на председничким изборима био Жан Пинг, бивши председник Афричке уније, који је ожењен сестром Алија Бонга са којом има двоје деце.

Пинг је посебно указао на крађу на изборима у једном од главних упоришта председника, провинцији От-Огоуе, где је Бонго освојио 95 одсто гласова, а одзив је тамо био 99,9 процената гласача.

Бонго је тада победио на изборима са најмањом разликом - само 6.000 гласова.

Представници грађанског сектора такође су указивали на намештање избора, што је владајућа Габонска демократска партија (ПДГ) негирала.

Оптужбе о корупцији

Групе за људска права тврде и да је породица Бонго претворила Габон у „клептократски режим", пљачкајући природна богатства земље, пре свега нафту и прашуме.

Представници опозиције већ дуго оптужују чланове породице за проневеру јавног новца и да воде земљу као да је њихово приватно власништво.

Насловне стране медија 2017. године врвеле су од фотографија навијача Реал Мадрида док се председник Бонга возио по престоници у луксузном аутомобилу у друштву аргентинског фудбалера Лионела Месија, тада фудбалера Барселоне, највећег ривала мадридског клуба.

Седмогодишња истрага француске полиције о корупцији међу члановима породице Бонго, открила је да поседују 39 некретнина у Француској и девет луксузних аутомобила.

Али на томе је све завршено.

Није било довољно доказа о нелегално стеченој имовини да би се оптужио било ко од чланова породице, јавила је тада француска новинска агенција АФП.

Породица је категорично демантовала све оптужбе.

Новинари су указали и на блиске и личне везе са елитним породицама у Габону као доказ моћне мреже покровитељства.

Афрички сајт Жен Африк (Jeune Afrique) их је означио као „феудалце".

Бонга су критиковали и због његове истакнуте улоге у масонима - тајном друштву чији је габонски огранак управо он водио као господар ложе.

Он је један од неколицине скорашњих и садашњих франкофонских афричких председника чије је чланство у масонима било јавно - остали су Денис Сасу Нгесо из Конга из Бразавила, Идрис Деби из Чада и бивши председник Централноафричке Републике Франсоа Бозизе, према француском писцу Венсану Игоу.

Међутим, његове присталице указују на његову жељу да диверзификује економију која зависи од нафте у Габону, суочена са опадањем резерви нафте.

Аналитичар Пол Мели из британског Чатам хауса рекао је за Гардијан да Али Бонго „брзо и јасно размишља и види да је потешкоћа са производњом сировина то што не отвара много радних места".

„Његов циљ је био да помери Габон ка високотехнолошким гранама привреде", рекао је Мели.

Упркос овој стратегији, нафтни сектор је чинио 38,5 одсто Бруто друштвеног производа земље и 70,5 одсто извоза у 2020. години, саопштила је Светска банка.

Критичари кажу да је председник мало учинио да богатство од нафте усмери на многе људе који живи у сиромаштву.

Али Бонго је обезбедио нова улагања у рударство и „озбиљан напор да се развије еколошки одрживији приступ коришћењу прашуме", рекао је Мели за ББЦ.

Председникова стратегија заштитила је удео Габона у кишној шуми басена Конга и помогла земљи да остане један од ретких апсорбера угљен-диоксида на свету.

А 2021. године, Габон је постао прва афричка земља која је новчано награђена за смањење емисије угљеника тако што је заштитила прашуме.

Али Бонго је користио сопствене контакте за јачање привреде, путујући светом да пронађе нове инвеститоре и партнере у земљама попут Саудијске Арабије и Кувајта, док и даље одржава блиске везе са Француском.

Током посете Саудијској Арабији на инвестиционој конференцији у октобру 2018. Бонго је имао мождани удар.

Скоро годину дана био је ван политике, а почетком 2019, после позива да се повуче, побуњени војници су покушали државни удар.

Међутим, пуч је пропао и власти су ухапсиле побуњенике.

Када се вратио на функцију, Бонго је кренуо у промену сопственог имиџа, ​​представљајући се за одлучног и оштрог човека који искорењује „издајнике" и „профитере" у властитом окружењу.

Истовремено се, међутим, мучио да се избори са увреженим мишљењима да је здравствено угрожен и неспособан да води земљу.

На крунисању британског краља Чарлса Трећег 2023. године ходао је ослањајући се на штап.

Неколико месеци касније, војска је извела државни удар, други пут у четири године, а Бонго је у кућном притвору.

Убрзо по објави о преузимању власти, одушевљени становници су преплавили улице, машући габонским заставама и аплаудирајући војсци.

Очигледно је да многи у Габону траже промену и после 53 године изгледа да време владавине породице Бонго при крају.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]