Русија и Јевгениј Пригожин: Године опасног живљења

Од тренутка када је окончана краткотрајна побуна Јевгенија Пригожина и његовог Вагнера у Русији пре два месеца, деловало је да је човек који је тако дуго живео на ивици - претерао.

Под претпоставком да је био у приватном авиону који се срушио на лету од Москве до Санкт Петербурга, онда је то шокантан и насилан крај веома турбулентног живота.

Руски председник Владимир Путин годинама се ослањао на Пригожина.

Али неуспела побуна крајем јуна у којој су учествовале хиљаде Вагнерових плаћеника била је кап која је прелила чашу.

Путин је осудио побуну као „издају" и убрзо је постало јасно да је Пригожинова значајна улога у Русији завршена.

Двадесете године живота Пригожин је провео у затвору у Санкт Петербургу, али је у тридесетим - током 1990-их напредовао у угоститељским пословима који су му донели богатство и покровитељство самог Путина.

Управо су плаћенички подухвати у Африци, Сирији и Украјини направили од Пригожина војну фигуру, али се динамика променила када је Русија покренула рат у Украјини, а некадашњи председников кувар, односно човек задужен за храну у Кремљу, стекао моћ и богатство.

Према појединим непотврђеним и незваничним информацијама са Телеграм канала блиским војној компанији Вагнер, авион Ембраер Легаси погођен је артиљеријском ватром противваздушне одбране.

Ако је намерно оборен, мало ко ће се изненадити јер Пригожину није недостајало непријатеља.

На листи путника био је и Дмитриј Уткин, командант Вагнера и Пригожинова десна рука.

Чинило се да је 62-годишњи Пригожин, избегао казну због краткотрајне побуне за коју је рекао да је покренута против војне команде, превасходно министра одбране Сергеја Шојгуа и начелника Генералштаба руске војске Валерија Герасимова.

Према договору о окончању побуне, многим припадницима Вагнера дозвољено је да оду у камп у Белорусији, док је Пригожин могао да путује у Русију, појавивши се у Санкт Петербургу током руско-афричког самита крајем јула.

Није више било његових духовитих, али врло оштрих критика на рачун руског војног естаблишмента и начина вођења рата у Украјини, а државна телевизија је емитовала снимке рације у његовој луксузној кући изван Санкт Петербурга, Пригожиновог родног града.

Али Пригожин није тип личности који би се тихо искрао из рупе у Белорусији.

Почетком ове недеље, објавио је прво видео обраћање од побуне.

Пустињска позадина је указивала да је видео снимљен негде у Африци.

Обучен у војну униформу и са пуном опремом, Пригожин је изјавио да Вагнер наставља да регрутује како би Русију „учинила још већом на свим континентима, а Африку још слободнијом".

Чинило се да се Пригожин враћа најамничким коренима које је пустио пре неколико година када је основао приватну војну компанију Вагнер.

Вагнер је помогао руским савезницима у Централноафричкој Републици и Сирији, и утицала да се угаси француски утицај у Малију.

Иако је годинама негирао, Пригожин је основао такозвану фабрику тролова - блогера који су подржавали Кремљ у неупадљивој канцеларији у Санкт Петербургу.

САД су окривиле његову агенцију да води сајбер-рат и меша се у председничке изборе 2016.

Пригожин је ове године признао да је та идеја била његова.

„Створена је да заштити руски информативни простор од безобразне и агресивне антируске пропаганде Запада", изјавио је.

Скоро целу деценију у последњим годинама совјетске ере, Пригожин је био у затвору због пљачке и преваре.

Прву кривичну осуду добио је 1979. године, са само 18 година.

Тада је добио је условну казну од две и по године за крађу.

Две године касније осуђен је на 13 година затвора због пљачке и крађе, од којих је девет одлежао иза решетака.

Али како је нова Русија одбацила совјетску прошлост, Пригожин је почео да се бави угоститељством, прво као продавац хот-догова, а затим је почео да води ресторане, отворивши неке од луксузнијих у Санкт Петербургу.

Путин је у то време био заменик градоначелника.

„Владимир Путин је видео како сам од киоска направио велики бизнис", рекао је Пригожин својевремено.

Након што је постао председник, Путин је угостио поједине светске државнике, попут француског председника Жака Ширака, у Пригожиновим ресторанима.

Надобудни угоститељ потом је добио надимак „Путинов кувар".

Ако је Пригожинов посао са плаћеницима требало да му обезбеди војну моћ и новац, његов угоститељски посао му је доносио стални прилив богатства све до ове године.

Убрзо после побуне Вагнера, Путин је открио да је држава у потпуности финансирала Пригожинову приватну војску са милијарду долара током 12 месеци, док је још милијарду долара отишло Пригожиновој угоститељској фирми Конкорд за исхрану војске.

Извештаји показују да је од 2014. добио више од 18 милијарди долара на основу уговора са државом.

Пропагандиста Кремља Дмитриј Кисељов рекао је да је велики новац Пригожина „избацио из колосека", али да је захваљујући подвизима његових људи на бојном пољу стекао осећај некажњивости.

„Мислио је да може да изазове Министарство одбране, саму државу и председника лично", рекао је Кисељов.

Систација се погоршала када је руска војна кампања у Украјини прошле године посустала, а Пригожинови борци су предводили крваву битку за заузимање града Бахмута у Донбасу, на истоку Украјине.

Септембра 2022. године, Пригожин је обилазио затворе широм Русије нудећи затвореницима прилику да у замену за службу у Вагнеру добију ублажавање или потпуно брисање казне.

Хиљаде су погинуле у борби за Бахмут, а многи од њих су били неискусни и лоше наоружани бивши затвореници.

Како је битка достизала врхунац, Пригожин је на снимцима на друштвеним мрежама тражио муницију, стојећи међу телима мртвих плаћеника.

Највећи презир испољавао је према Путиновом лојалном министру одбране Сергеју Шојгуу и начелнику оружаних снага Валерију Герасимову.

„Шојгу! Герасимов! Где је муниција? Дошли су овде као добровољци и гину за вас док се ви товите у вашим канцеларијама са намештајем од махагонија", поручивао је.

Пригожин се клонио директних критика председника Путина, увек усмеравајући отровне стрелице према војном врху.

Али када су војни шефови објавили планове да припадници Вагнера и други „добровољачки одреди" буду стављени под команду Кремља, односно Министарства одбране, чини се да је у Пригожину пукло.

Док се спремао да започне, како га је назвао „Марш за правду" ка Москви, довео је у питање инвазију на Украјину и оптужио министра одбране за одговорност за смрт хиљада руских војника.

Поједине тврдње и мишљења да је Пригожинов револт ослабио Путинову власт, Кремљ је одбацио као „хистерију".

У најмању руку, био је то почетак краја Пригожиновог изузетног и дуговечног руског утицаја на Путиново руководство.

Погледајте видео о Пригожину:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]