Рат у Украјини: Руски затвореници ослобођени да се боре за Вагнер оптужени за нове злочине

Затвореник за ког се верује да је пуштен на слободу раније да би се борио са Вагнеровим плаћеницима у Украјини оптужен је да је, по повратку у Русију из рата, починио двоструко убиство.

Демијан Кеворкијан, који је 2016. првобитно осуђен на 18 година затвора, осумњичен је за убиство младића и девојке који су се враћали кући с посла, што он негира.

ББЦ сазнаје да он није једини осуђеник који је ослобођен раније да би се борио, потом званично помилован, а после свега оптужен да је поновио кривично дело.

Он је један од 150 затвореника које је 31. августа 2022. регрутовао Вагнер, кад је шеф те плаћеничке групе Јевгениј Пригожин посетио његов затвор.

ББЦ-ју је речено да је Кеворкијан касније примећен у родном селу Придорожнаја у Краснодару, у југозападној Русији, како говори људима да се управо вратио са бојишта у Украјини.

Једна од особа за чије је убиство оптужен је 19-годишња Татјана Мостјко, аниматорка у вртићима.

Њена мајка Надежда нам показује снимак Татјане у ружичасто-плавом комбинезону, како плеше и организује игре на прослави рођендана.

„Волела је тај посао", каже Надежда.

„Кад би се вратила с посла, смејала би се због онога шта су радили, како их је забављала."

Татјанин последњи одлазак на посао био је 28. априла.

Крил Чубко, њен шеф, возио ју је кући кад им се пробушила гума и застали су крај пута, недалеко од града Березанскаја у југозападној Русији.

Кирилова жена Дарја рекла је за локалне медије да ју је он позвао да јој каже да ће каснити, али да не брине зато што је група младих људи стала да им помогне.

То је последњи пут да му је чула глас.

До јутра се њих двоје нису вратили кући.

Предосетивши да нешто није у реду, забринута Дарја позвала је полицију.

Стотине људи је помогло у претраживању околине, а Татјанина мајка је започела шесточасовно путовање у ову област, возећи се авионом и возом из свог малог села у Сибиру, у источној Русији.

„Најгоре је било кад смо слетели, а ја сам поново укључила телефон. Чекало ме је безброј порука", каже Надежда.

„Не можете да замислите колико сам се успаничила. Бацила сам телефон, зато што је то могло да значи само једно - да је све готово. Био је то животињски страх. Не могу да вам објасним."

Ухапшена су тројица осумњичених, укључујући тридесетједногодишњег Кеворкијана.

Друга двојица, Анатолиј Двојников и Арам Татосијан, одвели су детективе до плитких гробова у шуми недалеко од Кириловог спаљеног аутомобила.

Кирил и Татјана су избодени, а полиција каже да су се на младој жени видели „знаци веома насилне смрти".

Двојников и Татосијан су признали пљачку и убиство и рекли да је Кеворкијан био предводник, иако он негира било какву умешаност.

Надежда није могла да верује да је Кеворкијан слободан човек, будући да је осуђен на 18 година затвора за сличан претходни злочин.

„Није смео да изађе пре 2028. године", каже она.

Кеворкијан је осуђен за предвођење банде која је отела аутомобил недалеко од места на ком су убијени Татјана и Кирил.

Они су опљачкали људе из тог аутомобила и упуцали једног од њих.

„По ком правном основу је пуштен?", пита Надежда.

Према руском закону, затвореници морају да одслужен најмање две трећине казне.

„Требало је да одслужи најмање 12 година. Одслужио је само шест", каже она док покушава да се помири са мишљу да је Татјанино брутално убиство могло бити избегнуто.

Ко је све пуштен?

На снимку Пригожина у руском затвору види се како говори постројеним затвореницима обученим у идентичне крзнене црне капе.

Каже им да жели осуђенике који су убили више од једном и преступнике који су претукли државног званичника или полицајца.

„Потребни су нам ваши злочиначки таленти", каже он, упозоривши их да ће се 10 до 15 одсто њих вратити из Украјине у „ковчезима од цинка".

Међутим, обећао је да ће они који преживе шест месеци на фронту смети да се врате кући са бонусом од 100.000 рубаља (око 106.000 динара) и, кључно од свега - помиловањем.

У јуну 2023. године, председник Путин први пут је јавно потврдио да је потписао председничко помиловање за затворенике који су се вратили из рата у Украјини.

Колико њих је поновило злочин?

Пригожин каже да је током рата Вагнер регрутовао 49.000 затвореника да се боре, а да се вратило њих свега 32.000.

То је много мањи проценат него што је он првобитно обећао.

Али независни стручњаци верују да је стварна бројка преживелих још нижа, око 20.000.

На снимку из јануара на ком дочекује бивше затворенике код куће, Пригожин им каже: „Били сте преступници, како вас зову - а сада сте ратни хероји!"

Али још ових „хероја" оптужено је за нове злочине.

ББЦ је потврдио да су осумњичени у двадесетак тешких злочина, укључујући силовање и убиство, били Вагнерови борци регрутовани из затвора и пуштени раније на слободу да би служили војску у Украјини.

Пригожин је тврдио да је стопа поновљених злочина међу бившим Вагнеровим регрутима 10 до 20 одсто нижа у односу на просек за криминалце пуштене на слободу.

Међутим, директорка организације за заштиту права затвореника „Русија иза решетака" Олга Романова каже да би права бројка могла да буде много већа јер се бројни злочини не пријављују.

Она сматра да је то тако зато што нови закон криминализује сваког ко дискредитује људе који су се борили у такозваној „специјалној војној операцији".

Породице других жртава су такође забринуте због бивших затвореника који се враћају кући, не само некажњени већ и додатно истраумирани искуствима на фронту.

Вера, двадесеттрогодишња ћерка Оксане Пехтелеве, избодена је ножем више од сто пута, а потом задављена електричним каблом у нападу толики насилном да је завршио у вестима широм Русије.

У јулу 2022. године, Верин бивши дечко Владислас Канијус осуђен је за њено убиство на 17 година у казненој колонији.

Мање од годину дана касније, Оксани није падало на памет да би он могао да буде било где другде, али није била у праву.

Његове фотографије почеле су да круже друштвеним мрежама у мају - држао је пушку и носио војну униформу.

Испочетка је Оксана мислила да су лажне.

Међутим, месец дана касније, она је добила званичну потврду да је Канијус пребачен у затвор у Ростову у јужној Русији, месту које се нашироко сматра полазиштем за руске затворенике који су се добровољно пријавили за борбе у Украјини.

Кад је Оксана тражила од суда да јој каже где је Канијус, речено јој је да не могу да га пронађу и да је његова локација државна тајна.

Имајући у виду његову последњу знану локацију и фотографије на којима је у војној униформи, она мисли да је врло вероватно да се бори у Украјини и, ако преживи, да ће бити званично помилован и да ће моћи да се врати цивилном животу као слободан човек.

За мајку која је провела месеце борећи се за правду за своју ћерку, то је тежак ударац.

„То је светогрђе", каже она.

„То је као да смо сви ми нападнути. Ово је сигнал за сав шљам који је на слободи: 'Радите шта вам падне на памет, проћи ћете некажњено.'"

Многи адвокати су нам рекли да су немоћни да интервенишу - особи не може двапут да се суди за исти злочин, а једини начин да буду враћени у затвор је ако понове злочин.

То оставља родбину жртава убистава, као што је Татјанина мајка Надежда, у страху.

Она сматра да је највише што може да уради да подржи петицију која је већ сакупила десетине хиљада потписа, а која захтева да Кеворкијан - главни осумњичени за убиство њене ћерке - добије доживотну казну, ако буде био осуђен.

„Не говорим о овоме код куће… Татјана ми је одузета и извучено ми је тло под ногама", каже она, борећи се да не заплаче.

„Наравно, јасно ми је ко је одговоран за смрт моје ћерке и знам да то није његов први злочин… Тешко ми је… Али нисам глупа. Свесна сам да га неће доживотно стрпати иза решетака."

Додатно извештавање: Лорна Ханкин

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]