Технологија: Све веће коришћење Фејсбука не оставља последице по ментално здравље, показује истраживање

Резултати студије Оксфордског интернет института показују да се коришћење Фејсбука не одржава негативно на ментално здравље.

Научници су посматрали становнике 72 земље како би видели како све већа употреба друштвених мрежа утиче на њихово свеобухватно стање.

Резултати се не подударају са увреженим ставом да су онлајн платформе штетне по психолошко здравље, указују истраживачи.

Неколико држава, међу којима је и Велика Британија, разматрају усвајање закона којим би се корисници друштвених мрежа заштитили од онлајн злостављања.

Компанија Мета, у чијем власништву је Фејсбук, већ се суочила са оптужбама да њена платформа шкоди младима, на шта је указао узбуњивач, када је процурило интерно истраживање.

Истраживањем је обухваћен само Фејсбук, али не и друге Метине платформе попут Инстаграма.

Ендрју Жибилски, професор са Оксфордског института објаснио је за ББЦ да су истраживањем желели да одговоре на питање 'какво је опште стање становника једне државе, услед све већег коришћења ове платформе'.

„Влада неки уопштени став да друштвене платформе негативно утичу на добробит људи, али подаци до којих смо дошли демантују ова уверења", каже професор.

У претходном раду професор је дошао до закључка да се употреба технологије не одржава негативно на ментално здравље тинејџера.

Најновија студија Оксфордског института анализирала је утицај Фејсбука на националном нивоу, али не открива како Фејсбук утиче на посебно рањиву групу.

Научници се нису детаљније бавили ризицима појединих садржаја попут оних који промовишу самоповређивање.

Главни закључак јесте да је истраживачима потребан бољи приступ подацима технолошких фирми како би могли да одговоре на питање о утицају друштвених мрежа.

„У ситуацији смо да имамо шачицу људи које друштвене платформе узнемиравају, али немамо довољно података да видимо шта је то што их тачно узнемирава", додао је.

Погледајте и ову причу

Нацрт британског закона о безбедности на интернету у завршној је фази и могао би да се усвоји јако брзо.

Основни циљ јесте да се заштите људи од узнемиравања и злостављања у онлајн сфери.

Професорка Соња Ливингстоун, са Лондонске школе за економију и политику, пак, упозорава на бројне недостатке оксфордске студије.

Сматра да су критике упућене ауторима оправдане,

„Студија је толико општа да се не можемо позивати на њу током актуелних правних и клиничких дебата", изјавила је за ББЦ.

Нови британски закон усредсређен је првенствено на заштиту деце, а најмлађи се у истраживању не третирају као посебна група, „јер деца углавном не користе Фејсбук".

„Ово ме подсећа на конференцију где се говорило о променама телевизија у пола века, али ви на таква питања немате само један одговор", додала је.

Ипак, Ливингстоун подржава идеју аутора за додатним истраживањима засниваним на доступним подацима.

Анализа професора Жибилског и Матија Вуореа рађена је на основу велике количине података које им је уступио Фејсбук.

Они су независни научници, а студију није финансирала технолошка компанија којој ова друштвена платформа припада.

Фејсбук подаци којима су они располагали показују да се број корисника у свакој земљи повећавао између 2008. и 2019. године и да се могу поделити у две групе.

Сопствене резултате упоредили су са подацима анкете агенције Галуп.

Закључили су да коришћење друштвених медија не одражава се негативно на психичко стање људи.

Питер Ечелс, професор психологије и научне комуникације са Универзитета Бат Спа је фасциниран овом, како је назива, „свеобухватном студијом".

Али, попут самих аутора, сматра да ништа није речено о узроцима и последицама.

Позитивна страна јесте што су технолошке компаније вољне да учествују у истраживањима, додао је.

Из компаније Мета верују да ће „прва студија ове врсте" која користи интерне податке компаније друштвених платформи довести до продуктивних разговора са креаторима политике, родитељима и научницима.

„Тек када сагледамо комплетну слику моћи ћемо да помогнемо онима који имају потешкоћа", навели су у саопштењу.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]