Опенхајмер и Ајнштајн: Сложен однос „оца“ атомске бомбе и нобеловца

„Дошао је на тебе ред да се носиш са последицама властитог достигнућа."

Ову реплику изговара Алберт Ајнштајн колеги Роберту Опенхајмеру у једној од последњих сцена филма о научнику који је 1940-их постао „отац" атомске бомбе предводећи Пројекат Менхетн америчке владе.

У филму се Ајнштајн појављује у позној фази живота, кад су обојица радила на Институту за напредне студије Принстона, где је Опенхајмер био директор од 1947. до 1966. године.

Били су двојица најважнијих научника њиховог времена, али су их красиле значајне разлике, и по томе како су доживљавали физику и по томе како су веровали да њихово истраживање може да користи - или нашкоди - свету.

„Били смо блиске колеге и донекле пријатељи", рекао је Опенхајмер на конференцији за штампу у Паризу 1965. године на обележавању десетогодишњице Ајнштајнове смрти.

Режисер Кристофер Нолан у филму додељује двојици физичара дијалоге који, иако фиктивни, одражавају однос преоптерећеног Опехајмера који је тражио очински савет од Ајнштајна.

Истина је да су, иако су у стварном животу имали значајне разлике, гајили велико поштовање један према другом.

Два паралелна живота

Кад је млади Роберт Опенхајмер дипломирао 1920-их и специјализовао се за теоретску физику, Ајнштајн је већ добио Нобелову награду за физику и био кључна личност у науци, захваљујући Општој теорији релативности (1915) и другим делима која су утицала на америчког научника.

Услед све већег прогона Јевреја у Немачкој, Ајнштајн је напустио Европу и скрасио се у Принстону, у Њу Џерсију, 1932. године, где је наставио рад.

После неког времена, у августу 1939. године, потписао је писмо упућено председнику Френклину Д. Рузвелту, које је написао његов колега Лео Силард.

У њему су упозорили Белу кућу да би Немачка могла да направи атомску бомбу због научних открића о фисији уранијума до којих је дошло у овој европској земљи.

Сматра се да је то довело до стварања строго поверљивог Пројекта Менхетн, на чије је чело америчка влада поставила Опенхајмера 1942. године, у време кад је он већ био један од најистакнутијих научника на овом пољу.

Према различитим изворима, шездесетчетворогодишњи Ајнштајн није био укључен у пројекат због немачког порекла и левичарских идеја.

Али различито схватање теоретске физике између њега и Опенхајмера такође је одиграло улогу.

Кеи Берд и Мартин Џ. Шервин кажу у својој биографској књизи Амерички Прометеј: Тријумф и трагедија Џ. Роберта Опенхајмера (на којој је заснован Ноланов филм) да је амерички физичар о Ајнштајну мислио као о „живом свецу заштитнику физике, а не као о активном научнику".

Нолан је у филму покушао да дочара однос какав је постојао између њих двојице.

„Однос између њих доживео сам као однос учитеља који је истиснут и чији је рад замењен радом млађег колеге", изјавио је редитељ за Њујорк тајмс.

Да ли је Ајнштајн учествовао у раду на атомској бомби?

Док је Пројекат Менхетн био у току, филм показује како Опенхајмер сумња у домет који детонација попут атомске бомбе на којој ради може да има.

Он одлази код Ајнштајна да чује његово мишљење.

Међутим, ту се ради о пукој креативној слободи америчког режисера, будући да се ти разговори нису десили у стварности онако како су описани на филму.

„Једна од малобројних ствари које сам променио јесте да се Опенхајмер није посаветовао са Ајнштајном већ са Артуром Комптоном, који је водио огранак Пројекта Менхтен на Универзитету у Чикагу", објаснио је Нолан овом листу.

„Ајнштајн је особа коју публика познаје", додао је он.

Опенхајмер је радио између 1943. и 1945. године у Лабораторији Лос Аламос у Новом Мексику, хиљадама километара од Принстона.

Не зна се да ли је за све то време амерички физичар имао било каквих састанака или консултација са Ајнштајном.

Али 1965. године, сам Опенхајмер је прокоментарисао тврдње да је Ајнштајн на неки начин учествовао у стварању оружја масовног уништења.

„Тврдње да је он утицао на стварање атомске бомбе су, по мом мишљењу, нетачне", рекао је он на париској конференцији за штампу те године.

Према његовом мишљењу, писмо из 1939. године у ком се председник Рузвелт позива да обрати пажњу на способност Немачке да изради атомску бомбу „буквално није извршило никакав утицај" на америчку владу.

'Види будалу'

После успешног тестирања прве атомске бомбе, Опенхајмер се суочио са моралним проблемом да ће његов рад бити употребљен као оружје масовног уништења и то не само као претња, као што се показало у августу 1945. године са бомбардовањем Хирошиме и Нагасакија.

Разни научници, међу којима Ајнштајн и Силард, осудили су чињеницу да су бомбе бачене на ове јапанске градове, будући да су сматрали да је земља већ практично била поражена.

Заплет Нолановог филма говори о томе како је Опенхајмер покушао да убеди владу у Вашингтону да постави ограничења на употребу технологије коју је развио.

Али политичари су се окренули против њега и довели у питање његове односе са комунистима из прошлости, прогласивши га претњом по националну безбедност, због чега је морао да сведочи пред владиним одбором.

Берд и Шервин препричавају у својој књизи да је Ајнштајн рекао Опенхајмеру да „не мора да подлегне лову на вештице, јер је служио својој земљи добро", позивајући се на разговор ком је присуствовала секретарица америчког физичара Верна Хобсон.

Он је рекао да „ако је то награда коју ти нуде Сједињене Америчке Државе, треба да им окренеш леђа".

Међутим, Хобсон је тврдила да је Опенхајмер „волео Америку" и да је његова љубав „била једнако дубока као и љубав према науци".

„Ајнштајн не разуме", рекао је Опенхајмер Верни Хобсон.

Што се тиче нобеловца, он је сматрао да Опенхајмер не треба да очекује много од Вашингтона.

И он је рекао његовој секретарици, показавши на Опенхајмера после разговора: „Ево нара" („будала" на немачком), према писању Берда и Шервина.

Као директор Принстона, Опенхајмер је наложио да се у Ајнштајновој кући постави антена како би овај могао да слуша концерте класичне музике у Њујорку које је толико волео, према Берду и Шервину.

Упркос њиховим неслагањима, гајили су узајамно дивљење и поштовање, свако на свој начин.

Ајнштајн је остао упамћен по изјави да је Опенхајмер био „необично способан човек, са вишеслојним образовањем", ког је ценио „због његове личности, а не због познавања физике".

Заузврат, током обележавања десетогодишњице од Ајнштајнове смрти и педесетогодишњице од Опште теорије релативности, Опенхајмер је одао пошту генију немачког порекла на веома необичан начин.

„Ајнштајнов рани рад био је задивљујуће прелеп, али препун грешака", рекао је Опенхајмер у Паризу, објаснивши да је требало десет година да се изврши лектура Ајнштајновог рада у којој је он учествовао.

Али је додао: „Човек чије грешке морате да исправљате десет година је велики човек."

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]