Фудбал и Аргентина: Лионел Меси - од стидљивог генија до предводника ,,лоших момака“ из Катара

Када је Лионел Меси прошлог децембра освојио Првенство света у фудбалу у Катару у свом петом и по свему судећи коначном покушају, био је то последњи комадић слагалице у вероватно највећој фудбалској биографији свих времена.

Али победа је представљала само делић целе приче.

Иза сцене, а потом и на највећој позорници, Месијева трансформација на Средњем истоку је постала очигледна.

Тридесетпетогодишњи геније је годинама био предмет дебате и сумње.

Али његов карактер се променио.

Као тинејџер, Меси је био толико болно стидљив да се пресвлачио у ходницима свлачионица не би ли избегао задиркивање саиграча док је био члан омладинског погона Барселоне.

„На Светском првенству у Катару ствари су се промениле", каже голман Аргентине и Астон Виле Емилијано Мартинез.

„Ми смо вероватно агресивнији састав од оних фудбалера репрезентације са којима је раније играо. Тако да је по свему судећи помало почео да личи на нас - лоше момке".

Тако неке од звезда у недавно објављеном документарног ББЦ-јевог филма Лионел Меси: Судбина, образлажу и анализирају коначну Месијеву еволуцију - од стидљивог тинејџерског генија до судбинског „лошег момка".

„Он је сјајан тип, али није у стању ни да регулише саобраћај. Како уопште можете да поверите национални тим Скалонију?".

Овакви типично живописни описи Дијега Марадоне усмерени ка Лионелу Скалонију по његовом именовању за тренера Аргентине 2018. године, осликавале су и расположење читаве нације.

Да будемо директни - Скалонија је на чело репрезентације довео лично Лионел Меси - била је то смишљена одлука Фудбалског савеза Аргентине не би ли задржали највећег талента генерације и даље у саставу националног тима.

У годинама које су претходиле Скалонијевом именовању, Меси је имао проблематичан однос са репрезентацијом, а повремено и са главним шефом националног састава.

Након што је талентовани тим Аргентине на свим пољима био потучен од Немачке у четвртфиналу Светског првенства 2010. године, Марадона, тада селектор Аргентине, критиковао је Месијеве лидерске способности.

После фијаска на Светском првенству 2018. године и раног повратка кући, дошао је нови тренер - Хорхе Сампаоли.

У међувремену се десила и 2016. година у којој се Меси на кратко повукао из репрезентације након што је промашио пенал у финалу Купа Америке (национално првенство Јужне Америке) у поразу од Чилеа.

Овакви потреси су довели до тога да основна мотивација Фудбалског савеза Аргентине буде именовање Скалонија, не би ли њихова главна звезда била задовољна.

„Савез је имао само један циљ, да пронађе тренера који би био у стању да ради са Месијем и да из њега извуче оно најбоље", рекао је Месијев биограф Гиљем Балаге.

„Када је Скалони преузео репрезентацију, упитао је Месија шта он мисли о свему и шта би за њега било најбоље".

„Био је то искрен разговор, какав се и мора водити са најбољим играчем на свету".

Аргентинска новинарка Марсела Мора и Араухо додаје: „Када је Скалони именован, медији то нису пропратили бомбастично нити је било неке посебне промоције - чинило се као да је недостајало енергије да се појуре нека већа тренерска имена".

„Људи су углавном били бесни. Нисмо знали много ствари о њему.

„Сматрало се да је посао требало да добије неки славни или утицајни тренер, а на крају је посао добио неко ко је био нека врста анонимуса".

Међутим, управо су та анонимност, провинцијска одмереност и одсуство егоизма омогућили Скалонију да постане миљеник аргентинских репрезентативаца и - што је било од кључне важности - самог Месија.

„Скалони је изузетно опуштен", рекао је нападач Аргентине и Манчестер Ситија Хулијан Алварез.

„Веома је поштен, а битно је и то што долази из малог града. И сам се у томе поприлично препознајем јер такође долазим из малог места, па могу лакше да уочим те људске квалитете које он поседује".

„Увек ћете овде имати талентоване играче, али битан је начин на који ћете да их водите", додаје Мартинез.

„То вам је као да имате Ферари, али уколико не умете да га возите, на сваком ћошку ћете да га чукнете.

И то је једино поређење које могу да направим у вези са Скалонијем - он врло добро зна како се вози Ферари".

Како је од Катара створен дом

Пажња која се поклањала оном што се налазило испод хаубе, била је кључна да се Меси и остатак аргентинског тима осећају срећно у Катару.

Без обзира на то што је из Аргентине отишао још као тинејџер, Меси је држао до аргентинских корена, а нарочито до родног града Розарија.

„Он прича са аргентинскин нагласком, једе аргентинску храну, гледа аргентинске филмове и слуша агрентинску музику", каже Џонатан Вилсон, аутор књиге Анђели гаравих лица, фудбалске историје Аргентине.

Скалони и Фудбалски савез су били избирљиви када су се бавили удобношћу за Месија и остале репрезентативце, стварајући „малу Аргентину" у бази на Катарском универзитету.

Почетком Скалонијеве владавине, неки од млађих играча су се повезали са Месијем тако што су му закуцали на врата хотелске собе и позвали га да са њима игра труко - аргентинску игру картама.

Ова игра је била толико присутна у Катару, баш као и аргентински чај мате, али и - што је можда и најважније - асадос, увозна аргентинска говедина.

У извештајима се наводи да је тим донео 900 килограма меса у Катар.

„Мислим да ово важи за цео аргентински народ - уколико имате мате и наш предиван роштиљ, више вам у животу и не треба", рекао је некадашњи Месијев саиграч Паоло Забалета.

Балаге и Мора и Араухо се слажу да су ове ствари допринеле томе да Аргентина из Месија извуче оно најбоље.

Тиме је врхунски светски фудбалер враћен у детињство које је окончано када се са само 13 година преселио у Барселону.

На самом терену, одјеци тог детињства су најбоље могли да се уоче током четвртфиналног меча и победе над Холандијом.

Холандски селектор Луј ван Гал је пре меча био критичан по питању Месијевог поседа лопте.

То је разљутило његове саиграче и распалило историјско непријатељство између њих двојице.

„Напад на Леа… то се не ради Аргентинцима", рекао је тадашњи фудбалер Брајтона и репрезентативац Аргентине Алексис Мекалистер.

Месијева осећања су испливала на видело у 73. минуту утакмице у четвртфиналу.

Меси је други аргентински гол прославио тако што је стао испред холандске клупе и ставио шаке иза ушију очигледно исмевајући ван Галове раније коментаре.

Меси и некадашњи репрезентативац Аргентине Хуан Роман Рикелме су данас блиски пријатељи.

Раније се то, међутим, током Рикелмеове сезоне у Барселони 2002. године, сводило на пуко обожавање.

Рикелмеов некадашњи менаџер се једном приликом присетио како је Меси као тинејџер „седео и гледао у Рикелмеа као да се радило о Исусу Христу" током роштиља приређеног за Јужноамериканце у тадашњем тиму Барселоне.

Мора и Араухо сматра да Месијева прослава против Холандије - управо тако је и Рикелме прослављао голове током његове каријере - такође осликава и Месијеву историјску фрустрацију због тога што његов пријатељ није могао да игра на својој позицији током периода када је Ван Гал био тренер Барселоне почетком 2000-тих година.

„Био је то изненађујући потез Месија", рекла је Мора и Араухо.

„Такав наклон Рикелмеу није био очекиван".

Каква год да је била Месијева мотивација да на овакав начин прослави гол, то није био крај његове борбености.

После меча, аргентински нападач се сукобио са помоћним тренером Холандије Едгаром Давидсом поред аут линије и у тунелу када је прекинуо сопствено ТВ обраћање да би потом извређао холандског „броја 19", како га је називао, Воута Вегхорста.

„У тунелу, на путу ка свлачионици, 'број 19' како га је звао, прошао је поред њега", додаје Мора и Араухо.

„Меси је прекинуо интервју и рекао му: 'Бежи одавде кретену, шта буљиш?'".

„Месијев испад је био спонтан. Имао је призвук Розарија, било је то нешто што би његова бака можда добацила".

„Ово у сваком случају није било нимало безазлено".

Балаге сматра да је „Меси реаговао на начин који ни он сам није био свестан да је у стању да изведе".

Да бисмо схватили ову експлозију беса, неопходно је да се вратимо у период Месијевог детињства у родном Розарију, који се налази на око 300 километара од Буенос Ајреса.

„Током Светског првенства Меси је показао и ту страну и то је показатељ да је око себе имао људе са којима се осећао комотно".

„Јер када је имао 12 година, вероватно се тако понашао и на улицама свог града".

„Када се преселио у Барселону, морао је да постане другачија особа, Каталонац, удаљенији и мирнији".

„Али у себи је и даље имао ту личност".

„Није он постао Марадона. Розарио у њему је испливао на површину током Светског првенства пред нашим очима".

Мора и Араухо, као и Белега, истичу да је увреда коју је Меси упутио Вегхорсту - 'бобо' - она коју само „клинци користе".

Мартинез се такође слаже са Белегом када примећује да је ова промена слична оној када дете упадне у лоше друштво у школи.

„Ми смо вероватно агресивнији састав од оних играча репрезентације са којима је раније играо", рекао је Мартинез.

„Тако да је по свему судећи помало почео да личи на нас - лоше момке".

Према Вилсону, Месијево понашање се може објаснити и играчима који нису били ту.

Присуство брбљиваца попут Хавијера Маскерана у претходним аргентинским селекцијама, значило је и да Меси тада није морао да игра ту улогу.

Али у Катару се појавио вакуум.

Новинар Кристијан Мартин је цео турнир провео у аргентинском кампу.

И он и Месијев биограф Балаге су били изненађени начином на који је Меси попунио ту празнину од првог меча на турниру.

Шокантни пораз од 2:1 од Саудијске Арабије је довео једног од фаворита у позицију да стрепи од раног повратка кући.

Историјски гледано, после оваквих пораза Меси би обично избегавао медијску опсаду у микс зони кроз коју су играчи морали да пролазе.

„После пораза од Саудијске Арабије, требало му је сат времена да прође кроз ту зону", каже Балаге.

„Причао је како је тим 'бољи од оног што су приказали'".

„Разговарао је са сваким новинаром и упорно понављао исту реченицу: 'Верујте у нас, нећемо вас изневерити. Будите уз нас'", додаје Мартинез.

„Била је то изузетно снажна Месијева изјава".

„Заиста смо уживали у Месију, у томе што се показао као прави вођа, на прави начин", рекао је Забалета.

„Када би било тешко, једино је он причао са новинарима, није желео да неког неискусног играча пошаље пред медије и то је било сјајно".

Погледајте видео: Како је Меси постао највећи

Спремност да буде на челу и пред медијима и на терену, као на утакмици против Холандије, довели су до великог броја текстова који су Месија „марадонизовали", тврдећи да је ,,у себи пронашао Дијега".

Али Мора и Араухо се не слаже са идејом да је Меси ишао тим путем или да је постајао Марадона.

Он је, пре свега, чини се, коначно почињао да се удобно осећа у својој кожи - што се драстично разликовало од слике тинејџера који на својим плећима носи ненадану срећу коју је донео породици или суперстара којег су прегазила надања нације са претходних Светских првенстава.

„На терену су се примећивали осмеси. Глава му је била уздигнута. Веровао је у себе", каже она.

„Показивао је и зрачио самопоуздањем. У његовом нервозном понашању није било нервозе, ако то уопште има неког смисла".

„Људи су слали поруке и писали како је Месија преузео дух Марадоне…? Како Марадона говори кроз Месија…Не! Није се он претворио у Марадону. Он је у себе израстао".

„Годинама је постојао огроман притисак на Месија и његову игру, на њега самог, да испуни неке небулозне захтеве и да буде више Аргентинац, да буде страственији, да буде као Марадона".

„Мислим да му је то дуго времена сметало.

„Главна ствар која је на овом Светском првенству могла да се примети у вези Месија је колико се удобно осећао у свом телу.

„Мањак притиска по питању његове игре. Вишак лежерности зато што је био то што јесте".

Лежеран по питању сопствене личности. И лежеран по питању сопствене улоге.

„Мора да је осећао како му историја дише за врат. Мора да је осетио како му се временска капија затвара", рекао је Вилсон.

Мора и Араухо сматра да је суочавање са сатом који је означавао крај каријере било његово највеће достигнуће у Катару.

Читав месец је успео да остане миран, а да не иступи оштрицу жудње за победом.

„То је веома занимљива комбинација. На Светском првенству 2006. године је седео на клупи и није ни добио шансу да у четвртфиналу заигра у поразу од Немачке".

„Гунђање и детињасто понашање које је подсећало на тантрум је било у супротности са оним што смо видели у Катару".

,,Видели смо огроман прогрес све до тачке емоционалне зрелости".

„И мислим да је било дивно гледати тај раст током скоро две деценије његове каријере".

Да ли је Меси одрастао? Да ли је артикулисао покојног Марадону у себи?

Да ли је наново открио личност заборављену у уличним играма родног Розарија?

Штагод да се дешавало у Месијевој глави на Средњем истоку, помогло му је да се стриктно усредсреди на освајање титуле.

„Мислим да је после Светског првенства у Катару Меси употпунио фудбал", кажее Мартинез.

Погледајте видео: Лудница у Аргентини

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]