Светско првенство у фудбалу: Шест ствари које су обележиле Мундијал у Катару

„Ово је најбоље организовано Светско првенство до сада", славодобитно је закључио Ђани Инфантино, председник Међународне фудбалске федерације (ФИФА) два дана пред финале Мундијала у Катару које нам је пружило... све.

Прво Светско фудбалско првенство организовано у једној арапској земљи и први Мундијал одигран у позну јесен, пратиле су многе контроверзе ван терена, али је све остало у запећку после месец дана игара и једног од најбољих финала - неки кажу и најбољим - у више од 90 година дугој историји такмичења.

Аргентина, предвођена најбољим играчем турнира и капитеном Лионелом Месијем, савладала је Француску после пенала, у мечу на стадиону Лусаил у Катару који је обиловао узбуђењима.

Квалитетан фудбал, напете утакмице са мноштвом голова, изненађења, па и сензација, бучна и весела атмосфера на расхлађеним трибинама, предуге судијске надокнаде само су неке од ствари по којима ће се Мундијал у Катару дуго памтити.

Једино што је изостало су голови из слободних удараца.

Није немогуће да ће неко будуће Светско првенство поново бити одржано на јесен или зиму, судећи по Инфантиновим изјавама, а познато је да ће на првом следећем, 2026. године, чији ће домаћини бити САД, Канада и Мексико, учествовати чак 48 репрезентација, што је четвртина чланица ФИФА.

Такмичење у Катару ће остати упамћено и по томе што су први пут судиле жене, па се тако у улози главне арбитарке премијерно нашла Стефани Фрапар из Француске.

У врели Катар отпутовале су 32 екипе и одигране су 64 утакмице уз 172 постигнута гола.

Најбољи стрелац Светског првенства је француски голгетер Килијан Мбапе са осам погодака, најбољи млади фудбалер је 21-годишњи Аргентинац Енцо Фернандез, док је његовом саиграчу и аргентинском голману Емилијану Мартинезу припала златна рукавица - који је признање упрљао неспортским гестом.

Капитен и жива легенда репрезентације Аргентине, Лионел Меси, опростио се од дреса националног тима јединим трофејом који му је недостајао у крцатој витрини - Златном богињом, као и признањем за најбољег играча турнира.

Треће место заузела је репрезентација Хрватске, победивши Мароко у борби за бронзу 2:1.

Србија је испала у групној фази такмичења, освојивши свега један бод, уз четири постигнута поготка.

Гаучоси срећнији од Триколора

Мундијал у Катару завршен је спектакуларним дуелом Аргентине и Француске на стадиону Лусаил, у истоименом катарском насељу, где су се оба тима борила за трећу титулу шампиона света.

На победничко постоље су се ипак попели изабраници Лионела Скалонија, што им је последњи пут пошло за ногом пре 36 година на шампионату у Мексику.

Аргентина је у регуларном делу сусрета водила 2:0, головима капитена Месија и искусног офанзивца Ди Марије, да би Мбапе вратио наду Французима, постигавши два поготка за два минута - први са беле тачке, наредни спектакуларним волејом.

Уследили су продужеци где је Меси поново довео аргентинску репрезентацију у вођство, али је Мбапе трећим голом направио драму на терену.

Мбапе је тако поравнао рекорд Џефа Харста, јединог фудбалера који је успео да да три гола у неком финалу Светског првенства, а било је то далеке 1966. у дуелу Енглеске и Немачке.

Међутим, ни хет-трик двадесеттрогодишњег шпица ПСЖ-а, није помогао његовом тиму, нити је противник поклекао.

Аргентина је славила после пенал серије коју су добили 4:2.

Тако је Меси заокружио пребогату каријеру на последњој утакмици за национални тим, како је претходно најавио.

„Све што сам проживео на овом Светском првенству је било емотивно, гледајући колико су у Аргентини уживали и радовали се.

„Од овог до следећег првенства има много година, а ја не верујем да ћу бити у стању (да играм). Завршити на овај начин је бриљантно", рекао је Меси пред финале.

Придружио се 35-годишњи фудбалски виртуоз аргентинском голгетеру Марију Кемпесу који је са репрезентацијом Аргентине био првак света на домаћем терену 1978. и легендарном Дијегу Марадони који је, помоћу контроверзног гола Божје руке, водио Гаучосе ка другом светском трону.

Аргентински капитен и играч француског ПСЖ-а, дебитовао је за репрезентацију са 18 година - 2005. и постигао је 98 голова на 172 утакмице.

Прошле године је освојио Копа Америка, а 2008. олимпијско злато у Пекингу.

Рекордних седам пута је добијао Златну лопту, признање које се сваке године додељује најбољем играчу света, док је у четири наврата био клупски првак Европе са Барселоном, уз 11 шампионских клупских титула.

Француски селектор Дидије Дешан није успео да одбрани титулу из Русије пре четири године, што је раније полазило за руком само Италији 1938. и репрезентацији Бразила 1962.

Од најполитизованијег до најбољег Светског првенства икада одржаног

У сусрет Мундијалу у Катару, фудбалску еуфорију неретко је обасипала политичка прашина, што се добрим делом наставило и током турнира.

Многи политичари и невладине организације критиковали су ову државу због непоштовања људских и радних права у земљи, а месецима пре почетка турнира, такмичење је окарактерисано као најконтроверзније Светско првенство до сада.

На мети критика нашла се дискриминишућа изјава бившег катарског интернационалца и амбасадора Мундијала Халида Салмана који је хомосексуалност описао као „харам (грех)", односно „ментално оштећење".

Он је у интервјуу за немачку телевизију ЗДФ, говорећи о хомосексуалцима, рекао и да је „најважније да прихвате да дођу, али да ће морати да поштују њихова правила".

Организатори Светског првенства тврдили су да су „сви добродошли" да посете земљу и гледају утакмице, а истицали су и да нико неће бити дискриминисан.

Хомосексуалност у Катару је незаконита јер се сматра неморалном по исламском шеријатском закону, а истополни односи су кажњиви чак и смрћу.

Поред невладиних организација и политичара, реаговали су и поједини играчи и савези.

Тако је Данска у знак протеста на Мундијалу играла у дресовима са „једва видљивим грбом", док су капитени десет других репрезентација, попут Енглеске, Француске и Немачке, поручили да ће носити траку са дугиним бојама и натписом „OneLove" (Једна љубав).

Међутим, ФИФА је непосредно пред почетак Мундијала најавила да ће капитени који се буду дрзнули на овакав гест, добијати жути картон пред почетак меча.

Ипак, неколико играча немачке репрезентације, међу њима и капитен и голман Мануел Нојер, нашли су начин како да заобиђу прописе, а да се дугине боје нађу на теренима у Катару, носећи их на копачкама.

Поред подршке ЛГБТ особама, било је и других чинова солидарности на терену током самог првенства.

Тик пред судијски звиждук за почетак утакмице Енглеске и Ирана, фудбалери европског тима су клекнули и тако извели антирасистички гест који практикују од смрти Афроамериканца Џорџ Флојда 2020, док су ирански играчи одбили да певају химну, упутивши подршку демонстрантима у сопственој земљи.

Било је и навијача који су упадали на терен с циљем преношења политичке поруке - један са палестинском, а други са заставом дугиних боја, ЛГБТ симболом и мајицом на којој је писало „Спасите Украјину" и „Поштовање за жене Ирана".

Мундијал у Катару је критикован и због лошег опхођења према 30.000 радника из других азијских земаља који су били ангажовани на изградњи стадиона и пратеће инфраструктуре.

Према наводима организација за заштиту људских права, радници су живели у лошим условима, одузимани су им пасоши и нису им исплаћиване наднице.

У прошлогодишњем извештају лондонског Гардијана писало је да је у земљи, откако је Катар 2010. изабран за домаћина Мундијала, погинуло 6.500 радника из Индије, Пакистана, Непала, Бангладеша и Шри Ланке.

Катарске власти тврде да је између 2014. и 2020. преминуло 37 страних радника, од чега њих троје на послу.

Током турнира су погинула још двојица сезонских радника из Кеније и са Филипина.

Ипак, званичници тврде да је турнир окончан без већих ексцеса, како на терену, тако и на трибинама.

„Хвала свима који су били ангажовани, Катару, свим волонтерима, да ово буде најбоље Светско првенство икада одржано", рекао је Ђани Инфантино, председник ФИФА.

Додао је да атмосфера била „весела", а да су „утакмице одигране без инцидената".

Британски медији потенцирали су да је ово прво Светско првенство у историји током ког није приведен ниједан навијач Енглеске.

На конференцији за медије пред дуеле за треће место и финале, Инфантино је рекао да је утакмицама присуствовало 3,27 милиона људи, што је за пар десетина хиљада гледалаца мање од Светског првенства у Русији 2018.

Лавови са Атласа

Репрезентација Марока је вероватно највећа сензација овогодишњег Мундијала.

Борбени и темпераментни фудбалери афричке земље су добром игром већ у групној фази такмичења покупили бројне симпатије, завршивши на првом месту, непоражени.

Турнир су отворили нерешеним резултатом, без голова, против Хрватске, да би потом победили фаворизовану Белгију и Канаду, оставивши их иза себе на дну табеле.

Тријумф над Белгијом од 2:0 била је прва победа Лавова са Атласа, како гласи надимак ове афричке репрезентације, још од Мундијала у Француској 1998.

Голове су постигли Закарија Абуклал и капитен Роман Саис, који је играјући за енглески Вулверхемптон добио надимак „Марокански Малдини", обојица рођена у дијаспори у Европи, као и многе њихове колеге из репрезентације коју води Валид Реграги.

Селектор Марока је на том месту заменио Вахида Халихоџића који их је заправо одвео на Мундијал, али је наводно смењен због сукоба са звездом тима, Хакимом Зијешом, нападачем Челсија и стрелцем једног од голова против Канаде у групи (2:1).

Уследиле су две магичне утакмице за фудбалску епопеју Марока, 22. репрезентације на ФИФА ранг листи, коме је ово шесто мундијалско учешће.

У осмини финала су после пенала пали Шпанци, некадашњи прваци света, а одлучујући погодак са 11 метара постигао је Ашраф Хакими, бивши десни бек Реал Мадрида, рођен у овом граду.

Победу је прославио грлећи и љубећи мајку на трибинама Образовног градског стадиона у Ел Рајану, што је учинио и селектор Реграги.

Сличне сцене су виђене и после историјске победе у четвртфиналу над Португалом од 1:0, а Софијан Буфал је том приликом позвао мајку на терен, где су заплесали славећи невероватан успех.

Триколори у полуфиналу нису дозволили још једно изненађење и победом 2:0, зауставили величанствену фудбалску пловидбу Мароканаца.

Последњу утакмицу Лавови са Атласа одиграли су са ривалима са којима је и почела мундијалска сага, али су Хрвати у борби за бронзу славили 2:1.

„Разочаран сам другим поразом заредом, учинили смо све што смо могли. Међутим, срећан сам јер смо стигли до четвртог места на Мундијалу.

„Желели смо да донесемо више радости нашим навијачима. Научићемо нешто из овога, а на наредни Мундијал ћемо доћи још јачи", поручио је Реграги после утакмице.

Иако поражен, Мароко је обезбедио место у фудбалској историји јер је први арапски и афрички тим коме је пошло за руком да се нађе међу четири најбоље репрезентације света.

Стадиони на расклапање

Пошто летње температуре у Катару лети премашују 40 степени Целзијуса, договорено је да се догађај одржи уочи зиме, када су климатске прилике за нијансу погодније.

Како би обезбедили још боље услове, организатори су стадионе опремили напредном расхладном технологијом која пружа пријатније услове за игру, али и навијање, креирајући „балон хладнијег ваздуха" са температурама између 18 и 24 степена Целзијуса.

Утакмице другог Светског првенства на тлу Азије одигране су на свега осам стадиона, на пет места у Катару, малој арапској земљи чије обале запљускују воде Персијског залива.

Једина фудбалска арена која није изграђена за потребе Мундијала је Међународни стадион Халифа, најстарији у Катару, отворен 1976. године у месту Ел Рајан.

Представља дом фудбалске репрезентације ове арапске земље и на њему је Хрватска победила Мароко у борби за бронзану медаљу.

У Ел Рајану се налазе и Ахмад бин Али, популарније Капија пустиње, и Образовни градски стадион, односно Пустињски дијамант.

Капацитети оба стадиона су око 45.000 места, док ће после Мундијала горњи нивои бити демонтирани, седишта поклоњена другим спортским објектима у Катару или земљама у развоју, а број места преполовљен.

Слична судбина задесиће и остале новоизграђене арене - други највећи стадион Ел Бајт, затим Ел Џануб и Ел Тумаму, чији ће капацитети такође бити готово двоструко умањени, а седишта донирана.

Финале је одиграно на највећем стадиону у Катару - Лусаил, 20 километара од главног града Дохе, чији је капацитет 88.966 места.

Овај Мундијал је револуционаран и због првог привременог стадиона у историји светских фудбалских првенстава.

Ради се о такозваном стадиону 974, који је добио име по међународном позивном броју ове арапске земље и броју контејнера који су коришћени у његовој изградњи.

Тренутно је у фази демонтирања и још увек се не зна тачно где би могао да заврши, али се као једна од опција помиње Уругвај који би наводно требало да се кандидује са још неколико јужноамеричких земаља за домаћина Светског првенства 2030.

ФИФА је уочи такмичења поручила да ће Мундијал у Катару бити „угљенички неутралан", док су еколози ове тврдње оценили као „oпасне" рекавши да „обмањују јавност", те да би турнир могао имати „три пута већи угљенички отисак од најављеног".

„Делимично пуне трибине лудих навијача"

Мундијал у Катару остаће упамћен и по веселим сликама са трибина и фестивалској атмосфери која је на појединим утакмицама владала.

Громогласно су се ориле навијачке песме, одзвањао је звук бубњева и осталих инструмената, трибине су се шарениле, а посетиоци играли и радовали.

У томе су предњачили навијачи репрезентација Бразила, Марока, али пре свега Аргентине.

Када би играли Гаучоси, на моменте је деловало као да је у питању карневал, а не фудбалска утакмица.

Једна од песама која је одјекивала стадионима широм Катара током њихових мечева била је Muchachos, ahora nos volvimos a ilusionar групе Ла Москас, која почиње стиховима „рођен сам у Аргентини, земљи Дијега (Марадоне) и Лионела (Месија)".

Поред навијача, незваничну химну аргентинске репрезентације певали су и фудбалери у свлачионицама после победа над ривалима на путу ка светском трону.

Према извештајима новинске агенције Франс прес и аргентинске амбасаде у Дохи, у Катар је пред полуфинале отпутовало између 35.000 и 40.000 Аргентинаца.

„Искористимо ове тренутке са људима који су овде и у Аргентини, где су сви еуфорични", изјавио је тада капитен репрезентације Лионел Меси.

Креативност навијача свих националних тимова није мањкала, па су поједини на утакмице долазили у народној ношњи, а било је и оних који су облачили традиционалну катарску одећу у бојама њихове репрезентације.

Такође, неки посетиоци се нису либили да покажу лепе манире и навике, попут Јапанаца који су прво почистили Немце на терену, резултатом 2:1 у првом колу групне фазе, а онда и смеће са стадиона, пре него што су прославили победу.

Међутим, на трибинама су се често могла видети и празна места, а појавиле су се и тврдње о наводним „лажним навијачима" на улицама Дохе.

ББЦ је истражујући овај феномен, открио да су „страствени навијачи из више земаља добили бесплатне летове и смештај у замену за позитивне коментаре о турниру на друштвеним мрежама, као и да је од њих тражено да лајкују и деле други материјал на интернету".

Крупне цифре на семафорима четвртог судије

Поред тога што је „најзеленије, најполитизованије и најбоље", ово Светско првенство би могло да понесе епитет и „најдужег" због великог броја минута у зауставном времену.

Време одиграно у судијској надокнади на турниру одговара трајању више од осам утакмица.

До тога је дошло пошто је ФИФА на овом такмичењу покушала прецизније да контролише број минута током којих су утакмице заустављане.

Пјерлуиђи Колина, председник судијске комисије ФИФА и некадашњи судија, упоредио је овогодишњи Мундијал у Катару са оним у Русији 2018. где је просечна судијска надокнада трајала шест и по минута.

Као један од разлога зашто је број минута у зауставном времену дужи него пре четири године, Колина наводи и број измена.

Тада је укупан број (могућих) замена на обе стране био шест, док је сада десет, на шта, по њему, долази још један минут надокнаде.

„Тако смо са седам и по минута прешли на десет, што није драматична промена", истакао је Колина.

„То је као када идеш на концерт - срећан си и тражиш бис од певача.

„И мислим да је важно да се гледаоцима на стадионима и испред малих екрана понуди добра забава", закључио је некадашњи најбољи судија света.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]