Премијер лига и Манчестер јунајтед: Иза кулиса одласка Алекса Фергусона у пензију

Читава једна деценија је прошла од када је Манчестер јунајтед потврдио вест да сер Алекс Фергусон одлази у пензију, изазвавши тиме тектонске поремећаје.

Прича се у медијима појавила ноћ пре званичног саопштења, без обзира на надљудске напоре које је Јунајтед предузео не би ли сакрио ту тајну.

Десет година касније, чини се да се клуб још увек није опоравио од Фергусоновог одласка - Шкотланђанин је и даље најтрофејнији тренер у историји британског фудбала.

Са Манчестер јунајтедом освојио је 13 титула освајача Премијер лиге, пет трофеја у ФА Купу, четири Лига купа, две Лиге шампиона, титулу освајача Купа победника купова, један Суперкуп Европе, Интерконтинентални Куп и Светски Куп у организацији Светске фудбалске федерације (ФИФА).

Додајте свему овоме и три титуле освојене у Шкотској, четири Купа Шкотске, шкотски Лига куп, један Куп победника купова и један Суперкуп Европе које је освојио као менаџер Абердина.

У аутобиографији под називом Алекс Фергусон, данас 81-годишњак, у детаље објашњава због чега је одлучио да после 27 година обављања једног од најтежих и најцењенијих послова у модерном фудбалу - поднесе оставку.

„Идем у пензију", рекао је супрузи Кети негде у време Божића 2012. године.

„Због чега ћеш то да урадиш", упитала га је она.

„Кети, која је у октобру месецу остала без сестре Бриџит, била је у дубокој жалости и брзо се сложила да је то била најбоља одлука. Ја сам, по уговору, био у обавези да до 31. марта обавестим клуб да ли остајем или тог лета одлазим у пензију", написао је Фергусон.

Тако су се закотрљали точкови који су најавили Фергусонов одлазак.

У исто време, то је био и покушај да се једна од највећих прича Премијер лиге, у клубу који је увек био под лупом јавности - заташка.

ББЦ Спорт је у то време са изворима у Јунајтеду разговарао о целој ситуацији која је 19. маја, мечом против Вест Бромич Албиона, окончана невероватним 5:5 резултатом.

Била је то последња утакмица у којој је Фергусон био менаџер Манчестер јунајтеда.

Сигнали након Реал Мадрида

Фергусон је почетком 2013. године извршног директора Јунајтеда Дејвида Гила обавестио о својим плановима.

Првобитно је Гил организовао састанак да би Фергусона обавестио о томе да заправо он да наредног лета оде из клуба.

Пошто је тесно сарађивао са Фергусоном више од десет година, Гил је желео да менаџер Јунајтеда буде међу првима који ће сазнати за његову намеру.

Надао се да ће раскидом са Јунајтедом побољшати шансе да буде изабран у моћни извршни одбор Уније европских фудбалских асоцијација (УЕФА).

У сваком случају, Гил је био изненађен Фергусоновом одлуком да текућа сезона и за њега буде последња на Олд Трафорду.

Ове вести су месецима скриване од јавности.

Месецима након 31. марта, који је био означен као крајњи рок, само неколицина одабраних, међу којима су били и власници Јунајтеда, браћа Глејзер, знали су за Фегусонов одлазак који се надвијао над клубом.

Међутим, ако се данас осврнемо на те догађаје, јасно је био видљив и огроман сигнал који је наговештавао да нешто није било у реду.

Јунајтед је 5. марта био елиминисан из Лиге шампиона након контроверзне ситуације током утакмице против Реал Мадрида - били су у предности у тренутку када је крилни нападач Манчестера Нани добио црвени картон.

На клупи, Фергусон је киптио од беса.

Када су се играчи вратили у свлачионице, Гил је отишао на разговор са Мајком Феланом, Фергусоновим помоћником.

Фелан је иначе регуларно мењао Фергусона на конференцијама за штампу после мечева у Премијер лиги, током седмогодишњег бојкота емитера, који је менаџер Јунајтеда започео након оспораваног документарног филма о његовом сину Џејсону.

Фергусон је интервјуе након меча на конференцијама за штампу давао је само после утакмица које је клуб играо у европским куповима, јер је то био и део уговорне обавезе.

Без обзира на значај утакмице и ситуацију без преседана у европским такмичењима, Гил је обавестио Фелана да ће он морати да заузме место узнемиреног и љутитог Фергусона на конференцији за медије.

Фергусон је потврдио ту информацију.

Сматрало се да би Фергусон могао да каже нешто због чега би касније зажалио.

Фелан је медије обавестио да је Фергусон био „узрујан" и да „није био у стању" да им се обрати.

Оно што су знали Фергусон и Гил, а чега нису били свесни ни Фелан ни представници медија, било је да је овај пораз означио крај надањима да ће Фергусонов имати последњу шансу да још једном освоји трофеј за којим је највише и жудио.

Комбинација неверице и беса коју је исказао поводом суђења турског арбитра Џунејта Чакира, појачана је спознајом да више неће бити шансе за искупљењем.

У контексту Лиге шампиона, ово је представљало крај.

Нови план

Почетком априла, круг људи који је знао за дешавања у клубу је почео да се шири.

Међутим, чак и тада, он се проширио само на оне који су, из оперативних разлога, морали да буду обавештени да Фергусон одлази и којима се на крају крајева и веровало.

Неколико недеља касније, 22. априла, Јунајтед је обезбедио титулу када је Робин ван Перси постигао хет-трик у победи од 3:0 против Астон Виле.

Ван Перси је претходног лета дошао из Арсенала, тек након што је од Фергусона добио личне гаранције да нема намеру да оде са кормила Јунајтеда.

Ипак, Шкотланђанин је променио мишљење, а освајање титуле је само утабало стазу да се одлука спроведе.

У то време није било предвиђено да Јунајтед организује параду аутобусом са отвореним кровом поводом прославе освајања титуле у Премијер лиги.

Познато је било да параде није било ни након освојене титуле у Премијер лиги и Лиги шампиона 2008. године, нити наредне сезоне када су поново освојити титулу и стигли до финала Лиге шампиона.

Међутим, с обзиром да је Манчестер сити управо парадом прославио успехе 12 месеци касније, никоме није било необично што је сада и Јунајтед пожелео свечану прославу.

Клупски тим одговоран за обележавање важних момената је добио сигнал да крене у припреме.

На крају крајева, тако им је барем било речено, радило се о јубиларној, двадесетој титули.

У позадини свега је било сазнање да ће то у исто време бити и обележавање Фергусонове последње титуле, али и даље је мало ко знао шта се у стварности дешава.

Објава Фергусоновог одласка је била заказана за среду, 8. мај.

У уторак ујутру је сазван састанак на којем је требало да присуствују различити чланови особља.

Речено им је да се припреме за важно саопштење, најважније могуће, за следеће јутро.

Тон који је доминирао овим састанком наговештавао је да се ради о неком великом трансферу или новом спонзорском уговору.

Међутим, на крају састанка, један усамљени глас је одлучно добацио - „краљ је мртав, живео краљ".

Сви присутни који су знали да Фергусон одлази су били изненађени.

Није постојала вест која би оволико узбудила присутне, то је било потпуно јасно.

По завршетку састанка почеле су да се шире гласине, прво широм Јунајтедовог тренинг кампа Карингтон, а затим и на свечаности традиционално организованој поводом дана голфа коју су, на ексклузивној локацији Данам форест у Чеширу, организовали некадашњи играчи Јунајтеда.

Како су се спекулације захуктавале, особљу које је било упознато са одлуком је постало јасно да им тајна полако измиче из контроле.

Старији чланови стручног штаба су почели да добијају поруке о гласинама које су стизале са голф манифестације.

Шефовима задуженим за клупски сајт је наложено да се наредног дана у шест ујутру појаве на Олд Трафорду.

Они који су имали добре везе са медијима су били бомбардовани позивима, да би на крају одлучили да искључе телефоне.

Објава

Прича о Фергусоновом одласку се у онлајн медијима појавила касније те вечери.

Први је био Телеграф, али одмах након њега су се огласили и остали национални медији.

До следећег јутра, вест су пренеле и све радио и ТВ станице.

Фергусон није био срећан - желео је да он буде тај који ће објавити ову вест.

Када су чланови тима са којим је био најближи стигли на посао, сазвао је састанак. Извинио се због начина на који је информација процурела, али је такође и потврдио да напушта клуб.

Састанци су били кратки, не дужи од 10 минута.

Настављене су припреме за преостала два меча - против Свонсија и Вест Брома - као да се ништа није ни догодило, иако су сви били затечени.

У претходном периоду Фергусон је учествовао на бројним састанцима на којим је била планирана турнеја по Аустралији.

Био је доброг здравља и ништа није могло да наговести значајну одлуку коју је донео.

Затим је Фергусон пожелео да види играче.

У исто време, припремано је и званично саопштење.

Реакција играча је била типична за групу младића којима се обраћа неко старији.

Пљуштали су вицеви о томе да у свлачионици више неће бити „пеглања", осећало се олакшање што Фергусон коначно одлази, као и предвиђања да ће се ионако предомислити и вратити следеће сезоне.

Атмосфера на Олд Трафорду је била све озбиљнија и напетија.

Одређен број особља које је раније долазило на посао је упозорио обезбеђење да се нешто озбиљно догађа.

Они су једноставно препричавали оно што су могли да прочитају или чују посредством различитих медија.

Одговорни за проток информација су се окупили у Ложи 30 или у „Ратној соби", како су је интерно називали, на првом нивоу источне трибине.

Ради се о најприватнијој од свих ложа на стадиону.

Недавно је могла да се види у промотивном видеу који је Фергусон снимио са сувласницима Рексама, Рајаном Рејнолдсом и Робом Мекиленијем, у циљу промоције припремних утакмица одржаних пре неколико недеља у Сан Дијегу.

Како су фирме користиле спонзорство клубова у Премијер лиги да узимају новац наивним фудбалским навијачима

Коначна верзија медијског саопштења је завршена само 10 минута пре него што је пуштена у јавност.

Саопштење је у себи садржало неколицину подужих цитата из изјава Фергусона, Гила и копредесдавајућих, браће Џоела и Аврама Глејзера.

Проверено је, па затим још једном, да би сви били сигурни да у њему нема никаквих грешака.

Свима је било јасно каква ће се лавина обрушити у тренутку када буду послали званичну објаву.

Наравно, сајт Манчестер јунајтеда једно време није могао да издржи промет и број посетилаца, па је његов рад био обустављен.

А у кантини у Карингтону, Фергусон, који је био у друштву свог сина Џејсона, обраћао се остатку особља.

Било је то веома емотивно пре подне.

У неколико наврата је морао да застане не би ли се прибрао.

Никога није изненадило што је шпсче серије сличних обраћања, осетио потребу да се врати дому у Вилмслоу, не би ли разбистрио главу.

Последње утакмице

Четири дана касније, објављене су Фергусонове финалне забелешке.

За разлику од многих менаџера који их никада нити пишу нити читају, он је увек волео да извесно време размисли о поруци коју жели да саопшти.

„Сада је право време", рекао је.

„Било ми је важно да организацију оставим у најбољем могућем стању и мислим да сам успео у томе".

Одао је почаст супрузи и породици, играчима и особљу, клупским легендама и пријатељу сер Бобију Чарлтону, Гилу и породици Глејзер.

Завршио је захвалницом навијачима:

„Била ми је част и невероватна привилегија да имам прилику да предводим ваш клуб и заувек ћу се са радошћу сећати времена проведеног у улози менаџера Манчестер Јунајтеда".

Пре почетка утакмице са разгласа су се чуле песме My Way Френка Синатре и UnforgettableНета Кинга Кола.

У „Фергијевој ери" Рио Фердинанд никада није постигао победоносни гол, али погодак у 87. минуту последње Фергусонове утакмице је представљао прикладан крај ове епохе.

Пљуштала је киша када се изненада појавио у шеснаестерцу, дао гол и добио овације препуног стадиона.

Типично за њега, узео је микрофон и рекао: „Немам унапред припремљен говор, само ћу из главе да вам се обратим", пре него што је током наредних четири минута пронашао праве речи.

Између осталог, могле су да се чују и речи попут „ви сте најфантастичније искуство у мом животу" и „ваш посао је сада да станете уз новог менаџера".

Током почасног круга око терена, Фергусону су се придружили његови унуци.

Недељу дана касније, на гостовању Вест Брому, све се и заиста завршило.

Играчи Јунајтеда су Фергусону уручили Ролекс сат из 1941, означавајући тако годину његовог рођења.

Дали су му и књигу фотографија која је била посвећена његовим годинама проведеним у Јунајтеду - у њој су се налазиле и слике његове породице која је са њим била до последњег дана на Хоторнсу.

Стручним штабом је ноћ пре утакмице отишао на вечеру, мада је атмосфера током ноћи, с обзиром на неизвесност коју су сви осећали, више била суморна него слављеничка.

Фергусон је пред саму утакмицу наводно био опуштен у свлачионици и понашање му је било као и пред сваки меч.

С обзиром да је пре него што је почео да се бави фудбалом био представник синдиката у бродоградилишту у Глазгову, Фергусоново последње обраћање у свлачионици се тицало система вредности карактеристичних за радничку класу.

Тражио је од играча да увек истичу свој карактер, да играју на начин на који се игра у Манчестер јунајтеду и да играју до победе.

Нашалио се са четвртим судијом Крисом Фојем док је пролазио кроз шпалир сачињен од играча оба клуба.

Као и обично, на клупи је сео између Фелана и тренера првог тима Ренеа Моленстина.

Забележена је и добро позната слика како нервозно жваће жваку у тренутку када је Ромелу Лукаку хет-триком за Вест Бром поравнао резултат након вођства Јунајтеда од 5:2.

Ипак, они који су се налазили у његовој близини, кажу да није било његове уобичајене љутње.

Након последњег судијског звиждука, Рајан Гигс га је усмерио на чело играча који су поздрављали навијаче.

Пол Сколс је требало да буде уз њега јер се припремао за сопствени - други по реду - одлазак у пензију али, медијски стидљивог везњака по обичају није било нигде на видику.

Погледајте видео: Мај 2013 - последњи Фергусонов поздрав навијачима

У свлачионици након утакмице, Гигс се осврнуо на комични резултат.

С обзиром на то да је Дејвид Мојес, тада још увек активни менаџер Евертона, већ био проглашаван за Фергусоновог наследника, Гигс се нашалио речима: „Дејвид Мојес је управо дао оставку".

Цео Фергусонов тренерски тим је затим по обичају отишао на разговор са менаџерем Вест Брома, такође Шкотланђанином, Стивом Кларком, који је у обраћању пред овај меч рекао: „Размере и ширина његових речи само говоре о обиму његовог немерљивог доприноса фудбалској игри".

У програм објављен пред саму утакмицу, Вест Бром је укључио и до тада невиђен додатак од 40 страна посвећен Фергусону.

Касније су му уручили и званичну брошуру објављену пре меч коју су потписали сви играчи.

Крај епохе

Када се осврнемо на овај период, јасно је да је Јунајтед починио низ грешака.

Неколицина чланова особље се кобне вечери нашла на пићу у предграђу Манчестера да поразговарају о свему што се дешавало и да размотре следеће кораке Јунајтеда.

Није било никаквих великих састанака који би се бавили будућношћу клуба.

Фергусон је, разумљиво, одлучио да се у потпуности склони да не би спутавао Мојеса који је преузимао тим.

Изненађујуће, али Јунајтед није откупио Мојесов уговор са Евертоном, тако да је он почео нормално да ради тек 1. јула, пуних месец и по после Фергусонове последње утакмице.

Мојес се медијима први пут обратио, заједно са капитеном Немањом Видићем, на конференцији за штампу током промоције припремне турнеје, неколико дана након тог датума.

Али он је у том тренутку већ морао да жури и на крају никада није успео да уђе у нормалан ритам.

У року од наредних 12 месеци, поред Фергусона, Гила и Сколса, клуб су напустили и Фелан, Моленстин, тренер голмана Ерик Стил, Фердинанд, Видић и бек Патрис Евра.

Гигс је отишао у пензију.

У наредне две године, отишли су и цењени Пол Мекгинис, тренер јуниорског тима, као и директор академије Брајан Меклер.

То је заиста био крај једне епохе.

У Манчестер Јунајтеду ствари након тога никада више нису биле исте.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]