Здравље и технологија: Паметни сатови би могли да открију Паркинсонову болест у раној фази

Паметни сатови могу помоћи да се утврди дијагноза Паркинсонове болести чак седам година пре појаве првих симптома, показало је истраживање.

Тим из Британског института за истраживање деменције на Универзитету у Кардифу је користио вештачку интелигенцију да анализира податке 103.712 корисника паметних сатова.

Праћењем њихове брзине кретања током једне недеље, између 2013. и 2016. године, могли су да предвиде код кога ће се развити Паркинсонова болест.

Надају се да би се паметни сатови у будућности могли користити као средство за скрининг, односно врсту превентивног прегледа са сврхом да се болест открије у што ранијој фази.

Али да би се проверило колико су ови резултати тачни, потребно је да се уради још испитивања и да се њихови налази упореде са другим подацима прикупљеним широм света, навели су истраживачи за часопис Природна медицина (Nature Medicine).

Мозак људи са Паркинсоновом болешћу постаје све оштећенији током година.

Неки од симптома су:

Али до тренутка утврђивања дијагнозе, често већ дође до неповратних оштећења можданих ћелија.

Пошто око 30 одсто становништва Велике Британије носи паметне сатове, они би могли да буду јефтин и поуздан начин за откривање Паркинсонове болести у раној фази, навела је докторка Синтија Шандор, вођа истраживања.

Каже да су доказали да се захваљујући подацима прикупљеним током једне недеље, могу предвидети догађаји у наредних седам година.

„Помоћу ових резултата бисмо могли да развијемо важно средство за скрининг које ће помоћи у раном откривању Паркинсонове болести.

„Ово има велики значај за истраживања, али и праксу", наводи.

Објашњава да би тако могли да се нађу прави кандидати за клиничка испитивања, али и да се пацијентима у будућности омогући да отпочну лечење у ранијој фази болести, када такви третмани постану доступни.

У истраживању је коришћена детаљна база података британске Биобанке о здравственом стању више од пола милиона људи.

Докторка Кетрин Пил, која је учествовала у истраживању, навела је да се чини да паметни сатови могу да разликују Паркинсонову болест од других фактора који утичу на кретање, као што су старост или слабост.

„Упоредили смо наш модел са низом разних поремећаја, међу којима и другим врстама неуродегенеративних поремећаја.

„Такође смо наш модел упоредили са појединцима са остеоартритисом и другим поремећајима кретања", наводи докторка Пил.

Додаје да је то предност коју им даје рад са базом података какву има британска Биобанка.

„Резултати појединаца код којих је утврђена Паркинсонова болест су били упечатљиви", наводи.

Додаје да ће „људи увек моћи да изаберу" да ли би им требало рећи да имају Паркинсонову болест годинама пре него што се први симптоми јаве.

„Надамо се да ћемо радом у овој области моћи да дођемо до нових терапија које би нам омогућиле да успоримо напредовање болести", истиче Пил.

Плесачи са Паркинсоновом болешћу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]