Титаник и бродолом миграната: Шта несрећа подморнице и смрт миграната у грчком бродолому говоре о вредновању људских живота?

Људи из свих крајева света - који се броје у милијардама - пратили су спасилачку акцију за лоцирање туристичке подморнице која је носила петоро људи и која је нестала током експедиције до славне олупине Титаника.

Слике путника који су платили по 250.000 долара да се укрцају у подморницу Титан подељене су широм планете.

Људе је привлачила свака нова објава америчке обалске страже, а интернет портали који су пратили вести уживо имали су огромну посету.

Претходни интервјуи у којим се говори о томе како мало пловило, у власништву Оушнгејта, изгледа изнутра могу се наћи у свим међународним медијима.

Али зашто се ова, много више него друге приче о „изгубљенима на мору", показала толико интригантном?

Сахер Балох, репортер ББЦ-ја на урдском у Исламабаду, проучио је расправу која се води на друштвеним мрежама у Пакистану на ову тему.

Како се нижу нови детаљи о несталој подморници, људи на друштвеним мрежама у Пакистану не могу, а да не примете разлику у приступу овој причи у медијима у односу на другу несрећу која се десила на океану.

Укратко, рибарски брод који је носио, процењује се, 700 људи, потонуо је 14. јуна близу јужне грчке обале, у једној од до дада најтежих европских мигрантских несрећа.

Преживели кажу да је на броду могло да буде и до 100 деце, а већ је потврђена смрт најмање 78 људи.

Још стотине других, међутим, воде се као нестали на мору.

Грчка обалска стража тврди да се брод упутио до Италије и да му није била потребна никаква помоћ, али је ББЦ дошао до доказа који бацају сумњу на ту верзију догађаја.

Анализа кретања других бродова у тој области указује на то да се пренатрпани рибарски брод није померао најмање седам сати пре него што се претурио.

Грчке власти нису одговориле на ББЦ-јево откриће.

У саопштењу, председник пакистанског Сената изјавио је да је у бродолому погинуло 300 пакистанских држављана, тако да је то постала велика тема за расправу у овој земљи.

С друге стране, Титан са пет чланова посаде изгубио је контакт са бродом подршке сат времена и 45 минута од почетка понирања.

Америчка обалска стража саопштила је да је обавештена о проблему осам сати касније и да је накнадно покренута огромна спасилачка операција у којој су учествовали не само америчке, већ и канадске и француске власти.

Раније се сматрало да подморница Титан обично понире са залихама кисеоника довољним за четири дана и да им оне полагано нестају.

Док су покушаји да се лоцира подморница били у пуном јеку, друштвене мреже су експлодирале од коментара и мишљења о обе несреће.

Већина мишљења бавила се разликом у приступу.

За Фарах Зију, директорку Комисије за људска права Пакистана, природно је да прича о подморници стекне сензационалне наслове.

„Широм света, кад нека несрећа задеси богате, она постане веома важна, јер људе занимају њихови животи. И зато их природно и медији покривају", каже она за ББЦ.

Али она сматра да ова расправа може да пружи правовремену прилику за светске медије да „добро размисле и потраже разноврсније гласове".

Други коментатори били су критичнији према реакцији на ова два догађаја.

Корисница Твитера Меријем написала је да „разлика између међународне спасилачке операције и медијског извештавања за богате туристе у експедицији подморницом и одсуство истог кад су у питању сиромашни мигранти на броду који се претурио говоре вам све што треба да знате о свету у ком живимо."

Али коментатор и новинар Зарар Куро мисли другачије.

„Мислим да после сваке трагедије ви истовремено имате прилику да видите најбоље и апсолутно најгоре што човечанство има да понуди", каже он.

Говорећи о дављењу миграната уз обалу Грчке, он каже: „Ми у том тренутку видимо понашање грчке обалске страже које је за сваку осуду. Али, истовремено видимо и десетине хиљада људи на улицама Атине који протестују. Значи, можда први пут до сада видимо толике демонстрације искључиво да би се осудио губитак живота миграната."

Постоји извештај и о „суперјахти" на Медитерану која је чула позив на узбуну и похитала у помоћ.

Истовремено, одвија се и друга трагедија, пошто се процењује да су залихе кисеоника у подморници потрошене и да су шансе за било какав опстанак путника минималне.

Друштвене мреже

Зарар каже да „друштвене мреже пружају људима прилику да буду најгоре верзије самих себе. Они осећају да могу да кажу било шта без икаквих последица."

„Баш као што смо видели да људи криве мигранте за њихову властиту смрт говорећи: 'Ко вам је рекао да можете да дођете и зашто бисте толико ризиковали?', сада видимо да се слична ствар дешава и са подморницом", додаје он.

„Постоји наратив да само зато што су људи богати, некако заслужују судбину која их задеси. Или да не заслужују никакво саосећање… То је апсолутно неприхватљиво."

Тренутно се на друштвеним мрежама води жучна расправа о томе како очигледно постоји „класна подела", али разговор о томе враћа се поново на расправу о људским животима.

Као што је један коментатор написао на Твитеру: „Упадљива је разлика, а опет су те две трагедије веома сличне."

Зарар каже: „Чини се да људи на друштвеним мрежама желе болну смрт деветнаестогодишњем детету у подморници?

„Зашто? Само зато што је његов отац богат?

„Ти људи не би могли да помогну једном проценту људи којима је породица Давуд помагала генерацијама."

На крају, он каже да ово није идеалан свет.

„На пример, кад се запалила катедрала Нотр Дам, у Француској, њена обнова је краудсорсована из читавог света.

„Да ли се то дешава у развијеном свету кад дође до неке природне катастрофе? Не.

„Да ли треба да се осећамо лоше због тога? Свакако.

„Хоће ли се то променити? Неће."

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]