Музика и телевизија: Дејзи Џоунс и шесторка, разуздана прича о рокенрол испадима

Људи говоре да ако можете да се сетите шездесетих година, то значи да их нисте заправо доживели, али може се рећи да иста тврдња више одговара седамдесетим годинама 20. века.

Од гламурозног разврата у дискотеци Студио 54 до анархистичке панк грознице, хедонистички испади тада су досегли нове висине.

С обзиром на то, старији љубитељи музике ће можда помислити да су просто заборавили на један од састава са огромним тиражима из те магловите деценије - Дејзи Џоунс и Шесторку.

Поред кључног албума групе Aurora, сада доступан публици широм света, као и пратећу биографску серију о разлозима због којих се група распала, која са тренутно емитује преко платформе Амазон прајм видео, сигурно се питате: ко су, бре, ови?

Заправо, овај бенд никада није постојао.

Он је производ маште књижевнице Тејлор Џенкинс Рид у роману Дејзи Џоунс и Шесторка.

Књига, објављена 2019, доноси причу о измишљеном бенду и његовим члановима: предводници Дејзи Џоунс, по којој је и насловљен роман, њеном колеги певачу Билију и његовом брату, гитаристи Грејему Дану, клавијатуристкињи Карен, ритам гитаристи Едију и бубњару Ворену, као и Билијевој жени Камили.

Роман, смештен у Лос Анђелес 1070-их година, бави се љубавним везама између чланова бенда и жестоким ривалствима која су уследила, животом на високој нози, посвећеном тражењу задовољстава и зависностима, и наравно, стварањем музике, која најбоље описује сву ту драму.

Роман, попут измишљеног бенда, брзо је доживео успех.

Хит књига 2019, продата је у више од милион примерака широм света, провела је девет недеља на врху листе најпродаванијих издања у Њјујорк тајмсу, а о њој су снимљени бројни видео клипови на мрежи Тик Ток.

Машта читалаца распаљена је, између осталог, ескапизмом, пошто их књига води у време рокенрол разузданости, која се одвија у осунчаној Калифорнији током боемских седамдесетих.

Сада, нова телевизијска адаптација из десет делова, можда ће бити исто толико привлачна гледаоцима сервиса Амазон Прајм; од уводних тактова, она осваја.

Ако је читање књиге учинило да се осећате као да сте присуствовали догодовштинама главних јунака, ТВ серија још више утиче на гледаоце, који присуствују дивљој вожњи - од оснивања групе до судбоносног последњег наступа, када се група распадне.

Снага књиге

Међу онима, који обожавају књигу је и ауторка и водитељка подкаста You're Booked Дејзи Бјукенон.

„Имала сам среће да прочитам рану верзију књиге, пре него што је објављена и осетила сам да ће сви одлепити за њом," изјавила је за ББЦ Културу.

„Ишчитала сам је од корица до корица на путовању возом и потпуно ме је освојила. Знате да је нешто сјајно, када сте потпуно обузети читањем, да нисте ни пипнули ваш телефон.

„Прича је испуњена директним, јасним, разумљивим гласовима - не чује се само Дејзи. Волим Карен, чланицу бенда чија лична драма, али и љубавна прича се одвија испод површине", додаје.

„Мислим да је тајна сјајног приповедања осмишљавање ликова са којима читаоци желе да проведу време. Тејлор Џенкинс Рид је учинила да ви желите да проведете сваки слободни секунд са члановима овог бенда."

Оно што одваја овај роман од сличних књига којима је тема музика, попут Комитментса (The Commitments) Родија Дојла или Авеније Утопија (Utopia Avenue) Дејвида Мичела, на пример, јесте његов формат.

Испричана у стилу усмене историје, ова књига замагљује границе између реалности и фикције.

Сачињена од лажних интервјуа са различитим члановима бенда и њиховим сарадницима, она потпуно увлачи читаоца у измишљену историју, истовремено појачавајући наративну тензију, тако што различити ликови оспоравају „истинитост" приче.

Као што измишљени аутор усмене историје објављује на почетку романа: „Треба рећи да кад су у питању и мали и велики проблеми, понекад приче о истом догађају могу бити различите. Истина најчешће стоји на ничијој територији."

„Осећа се стварна нужност, ова сведочења су мешавина трача и исповести," каже Бјукенон, објашњавајући шта је натерало толико много људи да прогутају ову књигу.

Глумица Рис Видерспун је уврстила овај роман у њен књижевни клуб, а затим је преко њене продукцијске куће Хелоу Саншајн, успела да издејствује ТВ адаптацију књиге.

„Прочитала сам Дејзи Џоунс и Шесторку у једном дану, потпуно сам се заљубила у књигу. Дејзи и ова група су освојили моје срце", рекла је Видерспун.

Ауторки Тејлор Џенкинс Рид ово је шести роман, први после Седам мужева Евелин Хјуго (који ће бити адаптирана у серију на стриминг платформи Нетфликс).

Њој на памет пада неколико разлога зашто је Дејзи Џоунс и Шесторка постао невиђено успешан роман.

„Увек ми је тешко да закључим шта сам урадила исправно, али мислим да се увек трудим да испричам приче које ми делују уверљиво на два начина," каже она за ББЦ Културу.

„Прво, оне морају нешто да кажу и веома сам поносна на то шта је ова књига, али и ТВ адаптација, испричала о женама у свету рок музике и како се оне сналазе ту.

„А друга ствар која ми је важна јесте да је прича забавна. Волим да пишем приче које су забавне за читање."

Веза са Флитвуд Мек

Што се тиче инспирација за ову музичко разуздану причу, Џенкинс Рид се окренула групи Флитвуд Мек као почетној тачки.

Група Флитвуд Мек је међу музичким извођачима који су продали највише плоча током седамдесетих, а узбудљива историја везана за снимање њиховог чувеног албума Rumours (1977) је добро документована.

У тренутку када су ушли у студио, два пара која су чинила овај бенд: Стиви Никс и Линдзи Бакингем и Кристин и Џон МекВи били су растављени и у везама с другим људима, што је распламсало осећања беса и сломљености након раскида, које су музичари каналисали у песме о својим бившим партнерима.

Џенкинс Рид је покушала да објасни да је први трачак идеје за Дејзи Џоус дошао из сећања на гледање снимка на коме је Стиви Никс изводи песму Landslide, са албума Fleetwood Mac из 1975, док је Бакингем гледа пажљиво.

„Они су изгледали као двоје веома заљубљених људи. А ипак, ми никада нећемо сазнати шта се десило између њих", рекла је.

„Желела сам да напишем причу о томе, како границе између стварног живота и перформанса могу да буду замагљене и како певање о старим ранама може да их дуго чини свежим."

Наравно да прича о Флитвуд Мек не може да буде испричана, а да се не спомене конзумирање дроге.

У том тренутку припадници музичке сцене из Лос Анђелеса су најчешће користили кокаин, а Мик Флитвуд је својевремено изјавио како количина кокаина коју је ушмркао у том периоду вероватно је дужа више од седам километара, док је Стиви Никс детаљно говорила о зависности, кроз коју је прошла, а која је ескалирала како је бенд постајао све популарнији.

Лик Дејзи Џоунс очигледно дугује много тога предводници бенда Флитвуд Мек, од њеног размаженог понашања до космичке осећајности, као и прозрачних, лелулајућих хаљина с карнерима које је носила на бини.

Читаоци прате Дејзин пут од повременог конзумента наркотика до тешке зависности, што ствара блискост са ожењеним колегом из бенда Билијем, такође зависником, са којим отпочиње бурну емотивну везу.

Са друге стране, лик Карен, брутално искрене, невероватно кул британске клавијатуристкиње, готово да је двојница покојне Кристин Мекви.

Прожимање измишљеног бенда са обожаваном групом Флитвуд Мек, о којој никада није написана дефинитивна биографска књига, такође је кључни фактор у привлачности овог романа, а сада и ТВ серије, каже Бјукенон.

„То је веома добар спој култура. Знам много жена које стварно воле Флитвуд Мек, врло могуће због тога што, за разлику од многих бендова у то време, у овој групи су учествовале и жене. Волим Дејзи и Карен исто колико волим Стиви Никс и Кристин Мекви."

Међутим, иако Флитвуд Мек делују као темељ за серију Дејзи Џонс и Шесторка, а између књиге и групе постоје многе упадљиве сличности.

Џенкинс Рид објашњава да историја бенда чини само кулисе за њену причу: „За мене, ово није прича о Флитвуд Мек. То је фикција и ништа што се дешава јунацима приче се није стварно десило члановима групе Флитвуд Мек.

„У питању је атмосфера, расположење које изазва тај бенд. Али стварајући тај осећај, имали смо могућност да испричамо потпуно различиту причу."

„Мислим да када год би писали причу о седамдесетим, могли бисте да се инспиришете групом Флитвуд Мек," додаје извршни продуцент Бред Менделсон.

„Ту су и Линда Ронштат, Том Пети, Брус Спрингстин, сви ти људи који су били инспирација Тејлор и касније сценаристима серије."

Погодити звук

Један од највећих изазова за креативни тим који се бавио претварањем књиге у серију је било проналажење одговарајућих глумаца који ће створити уверљив бенд, а затим обезбеђивање оригиналних песама које заправо звуче као да су сензација са врхова топ листи, привлачне за хиљаде људи који ће певати сваку реч.

Међутим, Џенкинс Рид каже да за њу лично ово није био проблем, јер иако је написала текстове за све песме за измишљени албум Aurora у њеном роману, они нису коришћени у серији, а уместо тога осмишљавање је препуштено продукционом тиму, коме између осталих припада и коаутор серије Скот Нојштадер.

Како то Џенкинс Рид објашњава уз осмех: „Сећам се разговора са једним од продуцената у компанији Амазон који је рекао 'Е сада само треба направимо хит албум из седамдесетих'.

„А ја сам помислила: 'Срећом, то није проблем!

„То делује баш као амбициозни задатак и драго ми је што није додељен мени."

Када говори о мисију која му је била поверена, Нојштадтер се слаже с њом: „Тачно је, начин на који си описала албум Aurora, користила си неке веома компликоване придеве."

Пошто је Џенкинс Рид препустила контролу над музиком, продуценти су могли да саставе савршен тим, објашњава Менделсон.

„Тејлор је поставила лествицу невероватно високо, пошто је написала да је ово био најбољи бенд у том тренутку, тако да смо знали да морамо да ангажујемо људе који су врхунски добри у њиховом послу.

„Блејк Милс (аутор песама и продуцент за Џона Леџенда и Џека Џонсона) био је међу првима, а онда се придружио и продуцент Тони Берг и они су могли да ступе у контакт са сјајним музичарима попут Џексона Брауна, Фиби Бриџерс или Маркуса Мамфорда, као и многим другима", додаје.

Некадашња басисткиња групе Соник јут (Sonic Youth), Ким Гордон такође је учествовала у писању музике у својству креативне консултанткиње.

Постоји благи несклад у првих неколико епизода серије Дејзи Џонс и Шесторка, јер сваки пут када би бенд почео да свира, гледалац је наравно очекивао да чује познату песму, можда чак и песму групе Флитвуд Мек (постоји тренутак препознавања када чујете део песме Gold Dust Woman са албума Rumours, који илуструје меланхоличну сцену при крају серије).

Али због понављања оригиналних песама попут Regret Me and Look At Us Now (Honeycomb), до краја серијала оне су се урезале у сећање гледалаца.

То срећом је добро повезано с чињеницом да је албум бенда Aurora објављен истог дана када су премијеру имале прве три епизоде серије.

Да ли је чудно видети бенд, који сте замишљали као фиктивну конструкцију, како настаје?

„То је најготивнија ствар свих времена," каже Џенкинс Рид.

„Волим да митологизујем бенд и ако бих могла исту ствар да урадим још 17 пута, урадила бих то. Стварно га волим, то је највеће задовољство у мојој каријери, што сам успела да пронађем тај мали џеп приповедања.

„То што видим нешто што сам створила како стоји испред мене, поредим као да ми је неко закачио 3Д штампач у мозак и све што сам мислила постало је стварно. То ме чини веома, веома задовољном."

Већи део заслуга за аутентичност бенда на екрану припада глумцима, између осталог Рајли Кио као Дејзи Џонс, Сем Клафлин као Били и Суки Вотерхаус, Вил Харисон, Џош Вајтхаус и Себастијан Чејкон као чланови њиховог бенда.

„Сваки звук који чујете у серији су њихови гласови", објашњава Менделсон.

„Рајли се лудачки спремала за овај посао."

Иако је Кио Елвисова унука, „она никада није певала раније," додаје он.

„Када смо јој дали улогу, прост разлог је њен невероватни таленат."

„Када је Рајли дошла на аудицију, то је био тренутак који је променио све за нас у серији. Она је била наша Дејзи - није постојала ниједна друга глумица коју смо узимали у обзир. Кад смо нашли Рајли, био нам је потребан неко ко ће моћи њој да парира, а онда када смо срели Сема, слично као и у сусрету с Рајли, потпуно нас је одувао.

„Он је отелотворење Билија - душеван, снажан. Када смо проверавали како се њих двоје слажу, па су читали сценарио, између њих постојао је електрицитет и знали смо да имамо сјајан спој."

Присиљени на принудни одмор током пандемије, глумци су имали више времена за обуку и усавршавање музичких вештина и последица тога је бенд, који је, суштински могао да буде тај хит са топ листа, који превазилази жанрове, како га је Џенкинс Рид замислила и пренела на странице.

И после краја серије, можемо да размишљамо докле овај полуизмишљени, полустварни бенд може да стигне.

Да ли албум Аurora може да досегне врхове топ листа, па да затим уследи стадионска турнеја?

Кад су их током прес конференције пре почетка емитовања серије питали да ли би ишли на турнеју, глумци су били резервисани.

„Могли бисмо," рекла је Кио, али је Клафлин изјавио тада: „Надам се, волео бих. То би био велики бонус за нас да имамо прилику да се скупимо и заједно свирамо, неважно у ком саставу.

„Можемо да свирамо у малим клубовима, на рођенданским забавама, на прославамо бар мицва, где год!"

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]