Злочин у Аустралији: Помиловање после 20 година ношења етикете „најгоре аустралијске мајке“

Кетлин Фолбиг су називали разним именима. „Убица беба", „најгора аустралијска мајка" и „чудовиште".

Али, у понедељак, Фолбиг је изјавила да је „изузетно захвална" док је излазила на слободу први пут после 20 година, пошто је помилована за убиство четворо сопствене деце.

Историјска одлука уследила је после једне од најтежих погрешних пресуда у историји Аустралије, тврде њени адвокати, и ставила под лупу оно што стручњаци називају „очигледно непоузданим и мизогиним" доказима који су помогли да буде осуђена 2003.

Био је то случај препун патње који је изазвао велику медијску помпу и довео до тога да муж Кетлин Фолбиг сведочи против властите супруге на њеном суђењу.

На крају ће залагање пријатељица и нови налази научника из читавог света - међу којима су и Нобелови лауреати - довести до њеног ослобађања.

Преиспитивање првобитне пресуде

Фолбиг, која је није престајала да тврди да је невина, живела је живот испуњен траумом.

Пре њеног другог рођендана, њен отац - који је имао историјат породичног насиља - избо је ножем њену мајку на смрт.

У години која је уследила, селила се између домова родбине пре него што ју је коначно усвојио пар у Њукаслу, у Новом Јужном Велсу.

То је инцидент који ће тужиоци касније користити против Фолбиг на њеном суђењу, тврдећи да је била предиспонирана за насиље.

Она је 2003 осуђена је на 40 година затвора за убиство сопствене деце Саре, Патрика и Лоре, као и убиство из нехата првог сина Кејлеба.

Сво четворо деце умрло је напрасно између 1989. и 1999, у узрасту између 19 дана и 18 месеци.

Тужиоци су тврдили да их је Фолбиг угушила.

Кејлеб, који је патио од благе ларингомалације - стања које утиче на дисање - умро је у сну 1989.

Патрик, којем је постављена дијагноза кортикалног слепила и епилепсије, умро је убрзо после тога од последица можданог удара.

Сара и Лора - које су патиле од респираторних инфекција - такође су умрле у својим кревецима.

Пресуда Кетлин Фолбиг је после уложене жалбе смањена на 30 година, али је низ других жалби на њене пресуде био одбијен.

Накнадно отворена истрага о случају 2019. само је дао већу тежину првобитним посредним доказима уз чију помоћ је стављена из решетака.

Али ове недеље је најновија истрага, коју је предводио пензионисани судија Том Бетхерст, закључила да постоји основана сумња у кривицу Кетлин Фолбиг, услед појављивања нових научних доказа да су њена деца могла да умру природном смрћу због изузетно ретке генетске мутације.

Истраживање је предводила Карола Винуеса, професорка имунологије и геномске медицине са Аустралијског националног универзитета.

Она је први пут почела да се бави овим случајем 2018, усред све веће забринутости медицинских стручњака.

Након секвенцирања ДНК Кетлин Фолбиг, професорка Винуеса и њен тим су направили генетску мапу, коју су потом употребили да идентификују мутиране гене.

Један од најзначајнијих, познат као CЦАЛМ2 Г114Р, био је присутан код Фолбиг и њене две ћерке.

Запањујуће, али истраживање га је повезало са ретким стањем које се дешава код једне у 35 милиона особа и може да изазове озбиљне срчане абнормалности.

То је зато што генетска варијанта ЦAЛМ Г1142Р може да омета проток калцијумских јона у ћелије - што на крају може да заустави рад срца.

Истраживање тима професорке Винуесе такође је открио да су Кејлеб и Патрик имали другачију генетску мутацију, повезану са изненадним нападом епилепсије код мишева.

Ови налази пребацили су тежиште тасова у корист Кетлин Фолбиг, доказавши да су шансе да њена деца умру од срчаних абнормалности као новорођенчад биле узнемирујуће високе.

Оборена теорија и други пропусти

Смрт њене ћерке Лоре у фебруару 1999. покренула је првобитну полицијску истрагу о Фолбиг.

„Моја беба не дише", рекла је она операторки хитне помоћи у то време, говорећи из свог дома у руралном граду Синглтону.

„Већ сам имала три синдрома изненадне смрти новорођенчета", наставила је да говори на снимку, који је касније емитован на њеном суђењу.

Лорина смрт је значила да су Фолбиг и њен муж Крег Фолбиг изгубили сву њихову децу.

Али, иако је Крег Фолбиг испрва саслушан и ухапшен у склопу истраге, он је ускоро почео да помаже полицији да изгради случај против његове жене, предавши полицији њене интимне дневнике и сведочећи против ње.

Током новоотворене истраге из 2019. о овом случају, он је одбио да да узорак властите ДНК који су му тражили њени адвокати.

Фолбигови адвокати кажу да је он и дан-данас убеђен у кривицу бивше супруге.

Главни аргумент тужилаштва на суђењу 2003. био је да је статистички немогуће да толико много деце Кетлин Фолбиг умре случајно.

У њиховој аргументацији, навели су данас нашироко дискредитовани правни концепт познат као „Медоуов закон", који наводи да је „један синдром изненадне смрти новорођенчета трагедија, два су сумњива, а три су убиство док се не докаже супротно".

Ово начело названо је по Роју Медоуу, који је некада био описиван као најеминентнији британски педијатар.

Али, његова репутација почела је убрзано да се квари после низа изречених погрешних пресуда у случајевима који су се ослањали на његову теорију.

Он је 2005. био исписан из британског медицинског регистра зато што је приложио доказ који је довео у заблуду на суђењу Сели Кларк - адвокаткиње проглашене кривом и затворене за убиство двоје њених новорођенчади 1999.

Пресуда против Сели Кларк поништена је 2003, али њена родбина каже да се она никад није опоравила од трауме због те патње и умрла је од акутног тровања алкохолом 2007.

Ема Канлиф, професорка права са Универзитета Британске Колумбије која је написала књигу о случају Кетлин Фолбиг, каже да су Медоуов закон „темељно оспоравала медицинска истраживања" још од његовог настанка и „увек је био у супротности са начелом да је на држави да докаже злочин ван сваке сумње".

„У земљама Комонвелта, пракса оптуживања мајки на основу сумње у образац смрти новорођенчади у породици, мање је или више прекинута у потпуности после 2004", објашњава професорка Канлиф.

„Погрешна пресуда Сали Кларк била је први ударац за Медоуов закон. Али тек је после случаја Анђеле Кенингс 2004. Енглески жалбени суд рекао да 'овој аргументацији нема места на нашим судовима'."

„Тада је требало да она у потпуности буде избачена из правног поступка, али Аустралији је требало више времена за то."

Није то био једини пропуст у случају Кетлин Фолбиг.

Докази које је користило тужилаштво били су потпуно посредни, ослањајући се на дневнике Кетлин Фолбиг - које никад нису проучили психолози или психијатри на суђењу - да би је представили као нестабилну мајку, склону изливима беса.

У једној дневничкој белешци, записаној 1997. убрзо после рођења њене ћерке Лоре, Фолбиг је написала:

„Једног дана она ће отићи. Други су већ отишли, али ова неће отићи на исти начин. Овај пут сам спремна и знам на које сигнале у себи да обратим пажњу."

Овај и слични коментари представљени су као признање кривице.

Али, у најновијој истрази из 2022. о овом случају, психолошки и психијатријски експерти одбацили су то тумачење.

„Што се тиче дневничких белешки, докази сугеришу да су то писанија депресивне мајке, која криви себе за смрт сваког свог детета, што се разликује од признања да их је убила или да им је на неки други начин наудила", Мајкл Дејли, државни тужилац Новог јужног Велса, рекао је кад је обзнанио помиловање Кетлин Фолбиг ове недеље.

Професор Канлиф тврди да је у својој суштини пресуда против Фолбиг 2003. била заснована на „узгредној мизогинији" и „слабо прикривеним стереотипима о женама".

„У кривичном случају кад је мајка осумњичена да је наудила деци, представа о томе шта представља добро мајчинство постаје много ужа, тако да понашање које се иначе доживљава као свакодневно почне да се представља као сумњиво", каже она.

Професорка Канлиф додаје да је тужилаштво користило „дискриминаторску аргументацију" да би описало Фолбиг као наводно неспособну мајку, само да би је представило као убицу.

„Они су указивали на чињеницу да је она остављала Сару суботом ујутро код чланова породице да би ишла на хонорарни посао како би зарадила више новца за домаћинство као доказ да није волела Сару, да није желела да се стара о њој и да је стога била способна да убије Сару", каже она.

'Први пут спавам нормално после 20 година'

У видео саопштењу после ослобађања, Фолбиг је рекла да се осећа „захвално" због помиловања, али да ће „заувек туговати и да ће јој заувек недостајати њено четворо деце".

Прву ноћ ван затвора провела је једући пицу са најстаријом пријатељицом Трејси Чепмен - која је преводила кампању за ослобађање Фолбиг.

„Спавала је у правом кревету. Рекла је да је то први пут да је спавала нормално у последњих 20 година", рекла је Чепмен касније новинарима.

Иако је Фолбиг помилована, њена пресуда и даље стоји - што значи да је и даље чека дуг пут ако жели да је поништи и затражи одштету.

Први корак биће да пензионисани судија Том Бетхерст поднесе потпуни извештај о случају, пре него што га проследи Суду за кривичне жалбе Новог Јужног Велса који ће дати коначну реч.

„Не постоји добар аутоматски процес у Аустралији за процењивање питања одштете у случајевима када је дошло до изрицања погрешне пресуде", каже професор Канлиф.

„А опет, Келтин ће потенцијално морати да се упусти у непријатељски настројен процес да би доказала своје право на одштету".

А што се тиче домино ефекта овог случаја - стручњаци тврде да ће помиловање Кетлин Фолбиг бацити ново светло на то колико је споро аустралијски правни систем реаговао на нове научне налазе.

„Сада мора да се постави питање: како да створимо систем у ком сложена и нова наука може спремније да помогне правосудном систему?", рекла је Аустралијска академија наука у саопштењу ове недеље.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]