Египат: Нови урбанистички план за Каиро угрожава древни Град мртвих

У ранојутарњој измаглици, жене обучене у црно и мушкарци суморних израза лица окупљају се на вековима старом гробљу Сајида Нафиса у Каиру.

Али они нису ту да би сахранили родбину - ту су да би их ископали.

„Ово је двострука траума", каже Иман, јецајући док усмерава процедуру.

„Прво је моја мајка - моја старатељка - преминула прошле године. А сада ископавам њено још увек свеже тело и посмртне остатке мог деде и баке, стављам их у вреће и одвозим их да их поново сахраним у новим гробовима у пустињи."

Иманина прича није неуобичајена.

У протекле две године, прекопане су локације неколико хиљада гробова у Историјском Каиру, Унесковој локацији светске баштине.

У њих спадају и неке и из славног Града мртвих.

Египатска влада рашчишћава огромну област како би направила места за нове главне саобраћајнице и надвожњаке, за које каже да ће поправити проток саобраћаја у пространом, загушеном мега-граду, дому око 20 милиона људи.

Они ће такође повезати срце главног града са новим административном центром који се гради 45 километара на исток, водећи мега-пројекат вредан милијарде долара.

Градња се представља као део напора да се модернизује Египат.

Откако је председник Абдул Фатах Ал Сиси дошао на власт 2014. године, званичне цифре показују да је широм земље изграђено укупно 7.000 километара путева и око 900 мостова и тунела, а већина послова је поверена војним извођачима радова.

Власти инсистирају да ниједан од многих регистрованих споменика у овом старом делу Каира, од којих неки датирају из времена Арапских освајања у 7. веку, није оштећен и да се најважнијим гробницама указује дужно поштовање.

„Не можемо да урадимо ништа да бисмо оштетили гробове људи које ценимо или против области са споменицима. Ми градимо мостове управо да бисмо то избегли", тврди председник Сиси.

„Не смемо да дајемо повода онима који желе да укаљају наше напоре."

Његови званичници кажу да су погођене локације са гробовима углавном из прошлог века и да породице добијају одштету за то.

Међутим, дошло је до великог исказивања јавног незадовољства због губитка вредне архитектуре и јединствене културне баштине на шест историјских гробља на којима су сахрањене истакнуте египатске личности, често у луксузним мермерним гробницама са угравираним арапским калиграфијом.

Чланови краљевских породица, цењени исламски учењаци, песници, интелектуалци и национални хероји нису остављени да почивају у миру.

Са седом косом и професионалним фото-апаратом, доктор Мустафа Ел Садек је упечатљива појава док копа по рушевинама уништених гробља са младим волонтерима.

Он је цењени акушер и универзитетски професор који је постао ловац древне на гробнице.

„Страшно ми је жао што видим да се уклањају гробови Историјског Каира. Ми можемо да научимо нашу историју на гробљима", каже доктор Садек, који покушава да спасе надгробне плоче и друге артефакте.

„Ово је непроцењиво. Сматрам да ова ризница мора да се сачува."

Он прича како је овог месеца спазио камену плочу уграђену у срушени зид која је садржала гравуре на Куфском писму, раном стилу арапске калиграфије, док је претраживао гробље Имам Шафеи, преко пута улице од Сајиде Нафисе.

Његова група пажљиво је одвојила надгробну плочу, открила да она садржи натпис за жену по имену Умамах и да датира из 9. века.

„Надгробна плоча је гледала у мене, а ја сам гледао у њу. Желела је да је ослободим из зида", каже доктор Садек надахнуто.

Надгробна плоча сада је предата министарству туризма и антиквитета у нади да ће бити изложена у музеју.

Под низом калифата и муслиманских династија, покојници из Каира били су сахрањивани у овом делу града, у подножју Мукатама.

У прошлости је свака имућна породица имала властити ограђени плац са маузолејом у олисталом врту.

Понекад су додавани помоћни објекти за смештај родбине која је дошла у посету, а иначе су били домови кућепазитеља.

Са погребницима и копачима гробова и њиховим породицама и, касније, десетинама хиљада сиромашних Египћана који су долазили да живе међу гробницама, Град мртвих је посебно почео да удомљује ову необичну заједницу, која је сада угрожена градњом.

Неки становници већ су прихватили владине понуде да се одселе у изнајмљене станове изграђене на ободу Каира.

„Нажалост, Каиро ће изгубити веома важну културну баштину", каже Галила Ел Кади, архитекткиња која проучава Град мртвих и његове становнике од раних осамдесетих, баш као и друга историјска гробља.

Она не прихвата аргументе владиних министарстава о новом великом урбанистичком плану за Каиро.

„Они не знају шта значи културна баштина, они не знају шта значи историја", жали се она.

„Ово је окружење које су сви претходни владари очували, и у древна и у модерна времена."

Грађевински инвеститори одавно су бацили око на ову ударну локацију за некретнине и, током година, Кади је користила властита истраживања да организује конференције, лобира код министара и покреће петиције како би покушала да заштити гробља.

Овај пут чак ни обраћање Унеску није уродило плодом, иако је агенција изразила забринутост зато што би рушење гробница и изградња путева могли да „имају огроман утицај на историјско урбано ткање" у овој области.

Посмртни остаци краљице Фариде - супруге краља Фарука Првог, који је свргнут с власти у државном удару 1952. године - премештени су у џамију након што је уништена њена гробница.

Срушен је и гроб Абдулаха Зухдија, калиграфа из 19. века чије изузетно дело краси две најцењеније исламске џамије у Меки и Медини.

Било је неких скромних победа, као што је скорашња кампања да се спасе гробница великог египатског романописца 20. века и интелектуалца Тахе Хусеина, након што је његов гроб обележен црвеним „иксом" за рушење.

Међутим, презервационисти истичу да је интегритет краја изгубљен зато што ће преостале гробнице и споменици остати сами испод нових путева или окружени њима.

„Стварају се изолована острва, раздвојена једна од других", каже Кади.

Она сада усмерава све своје напоре у стварање базе података са фотографијама и мапама овог краја.

„Веома је лош осећај, али све што сада можемо да урадимо ја и мој тим, и сви људи којима је стало до културне баштине, јесте да очувамо успомену на ова места", додаје она.

„То је једини начин да се она пренесу будућим генерацијама."

На гробљу Сајида Нафиса, Иман је и даље узнемирена због тога што мора да ископа своју родбину.

Она описује како је њена породица добила писмо да мора брзо да реагује након што су њихови гробови одређени за рушење.

„Ово је скрнављење мртвих. Проналазила сам мир у души док сам посећивала мајку сахрањену овде са мојом баком и дедом", каже она.

„Кад год сам била тужна, долазила бих овамо да причам с њом. Плус је последња жеља моје мајке била да буде сахрањена овде са мајком и оцем."

Последња тура градње погодила је 2.600 приватних гробова.

Поред емоционалног бола, многе породице жале се да одштета коју добијају не одговара њиховим финансијским трошковима.

„Мој деда је одабрао да буде сахрањен поред овог муслиманског свеца и платио је 100.000 долара 2019. године за ово приватно гробно место поред џамије Сајида Нафиса", каже једна жена код другог гроба, која је замолила да јој је не објављујемо име.

Њена породица је добила нових 40 квадратних метара гробног места које много мање вреди, на око 55 километара од Каира.

Она каже да су њена осећања туге и огорчености због свега што се дешава плацу њеног деде појачана очајањем због размера уништења.

„Ова гробља су јако богата архитектуром и уметношћу", додаје она показујући руком свуда око себе.

„Влада не би смела да их уништава. Требало би да их претвара у музеје на отвореном."

Све фотографије заштићене су ауторским правима.