Музика и наука: Тајна Бетовенове косе - пре смрти боловао од хепатитиса, волео је много да пије

Славни композитор Лудвиг ван Бетовен је имао вероватну генетску предиспозицију за обољење јетре и инфекцију хепатитисом Б месецима пре смрти, показала су истраживања.

Тим истраживача са Универзитета Кембриџ анализирао је пет праменова косе да би секвенцирао композиторов геном.

Они, међутим, нису могли да утврде дефинитиван узрок његовог губитка слуха.

Тристан Бег, главни аутор истраживања, рекао је да су генетски фактори ризика, заједно са Бетовеновом обилатом конзумацијом алкохола, можда допринели стању његове јетре.

Међународни тим анализирао је длаке са осам праменова косе који се чувају у јавним и приватним колекцијама, како би покушао да расветли Бетовенове здравствене проблеме.

Истраживачи су саопштили да је пет праменова „аутентично" и да потичу од једног европског мушкарца.

Лудвиг ван Бетовен је рођен 1770. у Бону, у Немачкој, а умро је у 56. години у Бечу, 1827.

Чудесни композитор и пијаниста је претрпео прогресивни губитак слуха, који је почео у његовим средњим до касним двадесетим и довео до тога да је постао функционално глув до 1818.

Бег је рекао да је тим научника из композиторових „књига разговора" - које је користио у последњој деценији живота - претпоставио да је Бетовен редовно конзумирао алкохол, али да је било тешко проценити о којим количинама се ради.

„Док већина Бетовенових савременика тврди да је његова конзумација била умерена према бечким стандардима раног 19. века, то је вероватно износило количине алкохола за које се данас зна да су штетне за јетру", рекао је он.

„Ако је његова конзумација алкохола била довољно велика током дугог временског периода, интеракција са његовим генетским факторима ризика представља једно од могућих објашњења за цирозу".

Тим је саопштио, на основу геномских података, да Бетовенови проблеми са органима за варење нису узроковани целијакијом или нетолеранцијом на лактозу.

„Не можемо са сигурношћу рећи шта је убило Бетовена, али сада можемо барем да потврдимо присуство значајног наследног ризика и инфекцију вирусом хепатитиса Б.

„Такође можемо да елиминишемо неколико других мање веродостојних генетских узрока", рекао је Јоханес Краусе, са Института Макс Планк за еволуциону антропологију у Немачкој.

Аксел Шмит, са Института за људску генетику при Универзитетској болници у Бону, рекао је:

„Иако се не може идентификовати јасна генетска основа за Бетовенов губитак слуха, научници упозоравају да се такав сценарио не може искључити."

Генеалози су такође идентификовали оно што описују као „догађај очинства екстра пара" - дете које је резултат љубавне афере - у Бетовеновој директној линији по оцу.

„Надамо се да ће тако што ћемо Бетовенов геном учинити јавно доступним за истраживаче, и можда додати додатне аутентичне праменове почетној хронолошкој серији, једног дана моћи да се одговори на преостала питања о његовом здрављу и генеалогији", додао је Бег.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]