Русија и Украјина: Да ли је крај рата ближи после састанка Путина и Сија

Аутор фотографије, Reuters
- Аутор, Џејмс Грегори
- Функција, ББЦ Њуз
Кинески план за Украјину могао би да буде основа за крај рата, рекао је Владимир Путин, председник Русије.
Али тај план ће, додаје Путин, биће спроведен у дело када за то буду спремни „Запад и Кијев".
Руски председник састао се у уторак у Москви са кинеским лидером Си Ђинпингом и разговарали су о рату и о односима две државе.
У кинеском плану, објављеном прошлог месеца, Русија се на позива експлицитно да напусти Украјину.
План има 12 тачака, позива на мировне преговоре и поштовање националног суверенитета, без конкретних предлога.
Али Украјина инсистира да се руске трупе повуку са њене територије и то је први услов за било какве разговоре
А нема назнака да је Русија спремна да то и уради.
Проруске власти полуострва Крим, које је анектирано 2014, саопштиле су да су одбијени напади три дрона на бродове Црноморске флоте у луци у Севастопољу.
Том приликом није причињена никаква штета на бродове ове флоте, тврде локалне власти.
ББЦ није могао да потврди ове наводе из независних извора.
У понедељак су, у северном делу полуострва Крим, у у нападу дроновима уништени руски пројектили који су транспортовани возом и били су намењени Црноморској флоти.
Украјинска војска је објавила вест о овој експлозији, али није преузела одговорност за напад.
Ентони Блинкен, амерички државни секретар, рекао је да би позивање на прекид ватре пре него што се Русија повуче „у пракси представљало подршку ратификацији руског похода"
На заједничкој конференцији у Москви после састанка са кинеским председником Сијем, Путин је рекао:
„Многи делови кинеског мировног плана могу да послуже као основа за престанак сукоба у Украјини, кад год Запад и Кијев буду спремни за то."
Али друга страна тек треба Русији да покаже такву „спремност", додао је Путин.
Стојећи поред руског председника, Си Ђинпинг је рекао да се његова влада залаже за мир и дијалог и да је Кина „на правој страни историје".
Он је поновио да је Пекинг заузео „неутралну позицију" у рату у Украјини, покушавши да представи Кину као могућег миротворца.
Руски и кинески председници разговарали су и о трговинској размени, енергетици и политички односима две нације.
„Кина је водећи спољни трговински партнер Русије", казао је Путин.
Он је обећао да ће се трудити да се прошлогодишњи ниво трговинске размере додатно увећа.
Си је у среду завршио посету Русију.
Претходно је Си назвао Кину и Русију „велике комшијске силе и свестрани стратешки партнери".
Према наводима руских медија, двоји лидера су:
- Потписала два заједничка документа - један са детаљним плановима за привредну сарадњу, а други о продубљивању руско-кинеског партнерства
- Постигла договор о планираном гасоводу у Сибиру којим ће, преко Монголије, руски гас стизати у Кину
- Сложила да нуклеарни рат „никада не треба да буде започет"
- Разговарала о забринутости због новог Аукус пакта - одбрамбеног споразума Аустралије, Америке и Велике Британије
- Изразила забринутост због све већег присуства НАТО алијансе у Азији
На Западу расте забринутост због могућности да Кина пружи војну подршку Русији.
Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО, рекао је да алијанса „није видела ниједан доказ да Кина допрема Русији смртоносна оружја".
Али је додао да постоје „знаци" да је Русија тражила оружје и да Пекинг разматра тај захтев.
У заједничком саопштењу после састанка Путина и Сија, наводи се да блиско партнерство две земље није „војно-политички савез".
Односи „не значе стварање блока, нити су агресивне природе и нису усмерени ка трећим земљама", додаје се у саопштењу.
Путин је такође искористио конференцију за новинаре да оптужи Запад за снабдевање Украјине оружјем са „нуклеарном компонентом".
Навео је да ће Русија бити „принуђена да реагује" ако Велико Британија пошаље Украјини гранате са осиромашеним уранијумом.
Британско министарство одбране саопштило је да је осиромашени уранијум „стандардни део" и да нема „никакве везе са нуклеарним оружјем".
Кинески председник Си је уз почасти дочекан у Кремљу другог дана посете.
Рекао је да је „веома срећан" што је у Москви, а разговоре са Путином је описао као „искрене, отворене и пријатељске".
Он је посетио Русију неколико дана пошто је Међународни кривични суд издао налог за хапшење Путина због оптужби да је умешан у ратне злочине.
Док је Си био у Москви, јапански премијер Фумио Кишида стигао је у изненадну посету Кијеву.
Тако је постао први јапански лидер који је посетио неку земљу у рату од 1945.
Украјински председник Владимир Зеленски рекао је да ће путем видео линка учествовати на састанку групе земаља чланица Г7 у Јапану у мају, после позива премијера Кишиде.
Зеленски је на конференцији за новинаре рекао да је затражио од Кине да учествује у разговорима, али да још чека одговор.
„Понудили смо Кини да постане партнер у спровођењу мировне формуле.
„Позивамо вас да учествујете у дијалогу и чекамо ваш одговор", поручио је Зеленски.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]














