Русија и Украјина: Да ли је Путинова судбина везана за исход рата у Украјини

Стално се враћам нечему што сам пре три године чуо на руској државној телевизији.

У оно време Руси су позивани да подрже измене устава које ће омогућити Владимиру Путину да остане на власти још 16 година.

Да би у то убедио јавност, водитељ вести представио је председника Путина као морског капетана који управља добрим бродом Русијом кроз бурне воде глобалних немира.

„Русија је оаза стабилности, сигурна лука", додао је он.

„Да нема Путина, шта би било с нама?".

Толико о оази стабилности и сигурној луци.

Двадесет четвртог фебруара 2022. године, капетан из Кремља упловио је у олују коју је сам створио.

И налетео право на санту леда.

Инвазија Владимира Путина на Украјину донела је смрт и разарање руском суседу.

За последице је имала и огромне војне жртве за његову властиту земљу: неки процењују да се број погинулих руских војника мери десетинама хиљада.

Стотине хиљада руских грађана мобилисано је у војску, а регрутовани су чак и руски затвореници (па и осуђене убице) да се боре у Украјини.

За то време, рат је утицао на цене енергената и хране широм света и наставља да угрожава Европу и глобалну безбедност.

Све проблеми титанских размера.

Зашто је, дакле, руски председник одлучио да исплови у рат и освајање територија?

„На видику су се нашли руски председнички избори 2024. године", истиче политичка аналитичарка Екатерина Шулман.

„Две године пре тих избора, Кремљ је желео некакав победнички догађај. Године 2022. постићи ће властите циљеве.

„Године 2023. ће у умове Руса усадити колико су срећни што су имали таквог капетана за кормилом брода, и то не само кроз бурне воде, већ и кад их је довео на нове и богатије обале.

„Затим ће људи гласати 2024. године. Пун погодак. Шта може да пође по злу?".

Много тога, ако су ваши планови засновани на погрешним претпоставкама и погрешним проценама.

Кремљ је очекивао да његова „специјална војна операција" буде муњевито брза.

У року од недељу дана, мислио је он, Украјина ће се вратити под окриље Русије.

Председник Путин озбиљно је потценио способност Украјине да пружи отпор и узврати, баш као и решеност западних земаља да пруже подршку Кијеву.

Руски лидер, међутим, није признао да је погрешио извршивши инвазију на Украјину.

Путинов метод је да настави да врши притисак, ескалира ситуацију, подиже улоге.

Што ме доводи до два кључна питања: како Владимир Путин види ситуацију годину дана касније и који ће бити његов следећи потез у Украјини?

Ове недеље нам је пружио неке наговештаје.

Његово обраћања о стању нације било је препуно антизападне жучи.

Он упорно криви Америку и НАТО за рат у Украјини и представља Русију као невину страну.

Његова одлука да се повуче из последњег преосталог споразума о контроли нуклеарног наоружања између Русије и Америке, Нови почетак, показује да председник Путин нема намеру да се повуче из Украјине или да оконча разрачунавање са Западом.

Наредног дана, на московском фудбалском стадиону, Путин је делио бину са руским војницима који су се вратили са фронта.

На крајње изрежираном митингу чији је циљ био величање Кремља, Путин је поручио маси да се „тренутно воде битке на руским историјским границама" и похвалио руске „одважне ратнике".

Закључак: не очекујте никакве заокрете од Кремља.

Овај руски председник није склон предомишљањима.

„Ако не буде наишао на отпор, ићи ће онолико далеко колико може", сматра Андреј Иларионов, бивши економски саветник председника Путина.

„Не постоји други начин да се заустави сем војним отпором."

Али шта је са преговорима око тенкова?

Да ли су мировни преговори са Путином уопште могући?

„Могуће је сести за преговарачки сто са било ким", додаје Андреј Иларионов, „али постоји историјат преговарања са Путином и склапања споразума са њим.

„Путин је прекршио све документе. Споразум о стварању Заједнице независних држава, билатерални споразум Русије и Украјине, споразум о међународно признатим границама Русије и Украјине, повељу УН-а, Хелсиншки договор из 1975, Будимпештански меморандум.

„И тако даље. Нема документа који он неће прекршити."

А кад је у питању кршење споразума, руске власти имају дуги списак властитих замерки Западу.

На самом врху тог списка стоји уверење Москве да је Запад прекршио обећање које је дао деведесетих да неће ширити НАТО савез на исток.

А опет, у раним данима на дужности, Владимир Путин није деловао као да сматра НАТО било каквом претњом.

Године 2000. није чак ни искључио могућност да Русија једног дана и сама постане чланица савеза.

Две године касније, замољен да прокоментарише најављену намеру Украјине да се придружи НАТО-у, председник Путин је одговорио:

„Украјина је суверена држава и има право да сама бира како жели да осигура властиту безбедност…".

Инсистирао је да ово питање неће нарушити односе Москве и Кијева.

Путин из 2023. године потпуно је друга личност.

Киптећи од презира према „колективном Западу", себе представља као лидера опкољене тврђаве, одбијајући наводне покушаје непријатеља Русије да униште његову земљу.

На основу његових говора и коментара - и његових помињања владара царске Русије као што су Петар Велики и Катарина Велика - чини се да Путин верује да му је суђено да поврати руско царство у неком облику.

Али по којој цену по саму Русију?

Председник Путин је једном стекао репутацију човека који је донео стабилност властитој земљи.

Та репутација је нестала међу све већим војним жртвама, мобилизацијом и економским санкцијама.

Од почетка рата, земљу је напустило неколико стотина хиљада Руса, углавном младих, стручних и образованих: одлив мозгова који ће још више нашкодити Русији.

Као последица рата, одједном је ту почело да се мота превише наоружаних група, укључујући приватне војне компаније, као што су група Вагнер Јевгенија Пригожина и регионални батаљони.

Односи са редовним оружаним снагама далеко су од складних.

Сукоб између руског министарства одбране и Вагнера пример је унутрашњих трвења међу елитама.

Нестабилност плус приватне војске опасан су коктел.

„Над Русијом ће се у наредној деценији највероватније надвијати грађански рат", сматра Константин Ремчуков, власник и уредник московског листа Независимаја Газета.

„Има превише интересних група које су свесне да у овим условима постоји шанса за прерасподелу богатства."

„Права прилика да се избегне грађански рат биће ако права особа дође на власт одмах после Путина.

„Особа која поседује ауторитет код елита и решеност да изолује оне жељне да искористе ситуацију."

„Да ли руске елите разговарају о томе ко је прави човек за то?", питам Константина.

„У тишини. Са угашеним светлима. Оне заиста разговарају о томе. Оне ће имати свој глас."

„А да ли Путин зна да се воде ти разговори?".

„Зна. Мислим да он све зна."

Ове недеље је председник доњег дома руског парламента објавио: „Док год има Путина, биће и Русије."

Била је то изјава лојалности, не и реалног стања ствари.

Русија ће опстати - чинила је то вековима.

Судбина Владимира Путина, међутим, сада је неповратно везана за исход рата у Украјини.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]