Русија и Украјина: Зашто је Бахмут важан за обе стране у рату

Бахмут је сав у рушевинама.

Више од седам дугих месеци, руске снаге разарају овај мали индустријски град у источној Украјини.

Према заменику градоначелника Александру Марченку, у подземним склоништима без воде, гаса или струје остало је да живи свега неколико хиљада цивила.

„Град је скоро потпуно уништен", каже он за ББЦ.

„Не постоји ниједна грађевина која је остала нетакнута у овом рату."

Зашто се онда Русија и Украјина толико жестоко боре за ову гомилу рушевина?

Зашто обе стране губе толике животе војника да би нападале и браниле овај град у бици која траје дуже од било које друге у овом рату?

Војни аналитичари тврде да Бахмут има врло мало стратешког значаја.

То није гарнизонски град, транспортно чвориште нити велики насељени центар.

Пре инвазије, у њему је живело око 70.000 становника.

Град је био најпознатији по рудницима соли и гипса, и огромној винарији.

Нема ни посебну географску важност.

Као што је рекао један западни званичник, Бахмут је „један мали тактички догађај на линији фронта дугој 1.200 километара".

А опет Русија троши огромне војне ресурсе на заузимање града.

Западни званичници процењују да је до сада у Бахмуту и око њега погинуло или рањено између 20.000 и 30.000 руских војника

Кремљу је потребна победа, колико год симболична била.

Прошло је дуго времена од лета када је Русија последњи пут заузела градове као што су Северодоњецк и Лисичанск.

Од тада су њена освајања нових територија била постепена и спора.

И зато је Русији потребан успех који ће моћи да сервира пропагандистима блиским Кремљу код куће.

Сергеј Кузан, председник Украјинског центра за безбедност и сарадњу, рекао је за ББЦ:

„Они воде битку за политичку мисију, не чисто војну. Руси ће наставити да жртвују хиљаде живота да би постигли своје политичке циљеве."

Руски команданти желе да заузму Бахмут и из војних разлога.

Они се надају да би он могао да им послужи као одскочна даска за освајање нових територија.

Као што је британски министар одбране изјавио у децембру , заузимање овог града би „потенцијално омогућило Русији да угрози веће урбане крајеве као што су Краматорск и Славјанск."

А онда је ту и питање плаћеничке групе Вагнер која чини окосницу напада.

Њен вођа Јевгениј Пригожин уложио је своју и репутацију своје приватне војске у заузимање Бахмута.

Надао се да ће показати како његови борци могу да остваре боље резултате од редовне руске војске.

Регрутовао је хиљаде затвореника и пушта их у таласима на украјинску одбране, многе од њих директно шаљући у смрт.

Ако не буде успео овде, његов политички утицај у Москви ће ослабити.

Пригожин је у сукобу са руским министром одбране Сергејом Шојгуом, критикујући његову тактику, а сада се жалећи и да не добија довољно муниције.

У току је, каже Кузан, политичка борба између њих двојице за утицај у Кремљу а „место те борбе су Бахмут и околина."

Зашто онда Украјина толико упорно брани Бахмут, успут губећи хиљаде војника?

Главни стратешки циљ је да се битка искористи за слабљење руске војске.

Један западни званичник је то рекао отворено: „Због руске тактике, Бахмут пружа Украјини јединствену прилику да убије много Руса."

Извори из НАТО процењују да у Бахмуту на сваког Украјинца погине пет Руса.

Украјински секретар за националну безбедност Алексиј Данилов каже да је тај однос још већи, седам напрема један.

Ове бројке је немогуће потврдити.

Сергеј Кузан каже за ББЦ: „Док год Бахмут испуњава своју функцију, омогућавајући нам да сатиремо непријатељске снаге, да пропорционално уништавамо много више њих него што непријатељ прави губитке нама, све до тада ми ћемо наравно наставити да држимо Бахмут."

Бранећи овај град, Украјина такође задржава руске снаге које би могле бити послате негде другде на линију фронта.

Као и Русија, Украјина је такође дала Бахмуту политички значај.

Украјински председник Владимир Зеленски је претворио град у симбол отпора.

Кад је посетио Вашингтон у децембру, назвао га је „тврђавом нашег морала" и поклонио заставу Бахмута америчком Конгресу.

„Битка за Бахмут ће променити путању нашег рата за независност и нашу слободу", рекао је он.

Шта ће, дакле, бити ако Бахмут падне?

Русија ће прогласити победу, ретко добру вест за дизање морала.

Украјина ће претрпети политички, симболички пораз.

Украјинци више неће моћи да вичу: „Бахмут се држи!" на друштвеним мрежама.

Али мало ко верује да ће то имати некакав огроман војни утицај.

Амерички секретар одбране Лој Остин је рекао: „Пад Бахмута неће нужно значити да су Руси преокренули плиму овог рата."

Мик Рајан, стратег и бивши аустралијски генерал, верује да у том случају неће доћи до брзог руског продора.

„Украјинци ће се повући у одбрамбене положаје у Краматорској области за које су имали осам година да се припреме. А град се налази на вишем терену које је лакше бранити од Бахмута.

„Било каква офанзива на Краматорску област највероватније ће бити једнако крвава за Русију као и кампања за Бахмут", каже.

И зато можда најважније у бици за Бахмут јесте колико су губитака обе стране претрпеле и шта би то могло да значи за следећу фазу рата.

Хоће ли Русија претрпети толико жртава да ће њена способност да покрене даље офанзиве бити ослабљена?

Или ће Украјина изгубити толико војника да ће њена армија бити мање способна да покреће контраофанзиве касније на пролеће?

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]