Украјина и Русија: Може ли град Бахмут да издржи јаке руске нападе

У Бахмуту је земља прекривена снегом и натопљена крвљу.

Овај градић у источној Украјини се налази у средишту епске битке.

Руске снаге покушавају да га заузму дуже од шест месеци.

Украјинска војска је до сада пружала отпор, што је довело до настанка популарног слогана: „Бахмут се држи".

Сада Руси нападају са три стране, редовним војницима и борцима из озлоглашене плаћеничке групе Вагнер.

Руси су стигли до једног од главних аутопутева који воде у град и приближавају се његовим ободима.

У неким областима на ободу града се воде „тешке борбе за сваку кућу", према тврдњама украјинске војске.

Стиче се утисак да је Бахмуту преостало још врло мало времена.

Ако је тако, Иља и Алексеј планирају да искористе сваку расположиву секунду.

Двојица припадника Украјинске националне гарде се крећу брзо и тихо преко поља на фронту, а потом ускачу у ров.

У њиховим камуфлажним ранчевима је оружје за рат - дрон, модификована ручна граната и чичак трака.

Немачка граната има придодато, такозвано, репно пераје, направљено помоћу 3Д штампача, како би осигурало да ће при удару бити изазвана експлозија.

Иља, ИТ стручњак који је постао обавештајни официр, за тили час причвршћује гранату чичак траком за дрон.

Потом га шаље ка непријатељским снагама угнежденим у рововима, удаљеним километар и по.

„Знамо да тамо има много руских војника, ходају, живе и седе.

„И тако им ми пошаљемо мали поклон", каже Алексеј, који пилотира дроном.

Додаје да није намера да се убије много војника.

„Намера је да се плаше неба, да их натерамо да мотре сваке секунде.

„То је психолошки притисак", наводи Алексеј.

Он нам показује призоре које шаље дрон док испушта гранату изнад смрзнутог пространства.

Можемо да видимо експлозију на његовом екрану, али не знамо да ли има жртава.

Алексеј каже да су борбе у Бахмуту жестоке, и емоционално и физички.

„Тешко је, али остајемо овде и штитићемо Бахмут и околину колико год можемо", наводи.

Али Украјина вага цену свега и постоје спекулације да би могла да се повуче како би избегла тешке губитке.

Како изгледа битка за Бахмут:

У Кремљу, сат откуцава.

У току је одбројавање до прве годишњице руске инвазије на њеног суседа, 24. фебруара 2022. године.

Председник Русије Владимир Путин жели победу пре тог датума.

Намеру би испунио заузимањем Бахмута, што би га истовремено приближило циљу да заузме цео Донбас, регион богат рудама минерала.

Да бисте стигли до Бахмута, морате да се возите кривудавим споредним путевима.

Вожња главним путем, који смо користили када смо посетили Бахмут у септембру прошле године, сада се сматра „самоубиством" због сталних руских напада.

Град је остао празна љуска.

Пустим улицама одјекује потмуло грување долазећих и одлазећих граната.

Пројектили су направили рупе у зградама.

Снабдевање струјом и водом одавно је прекинуто, а са тим је отишла и већина предратног становништва од око 70.000 људи.

Али неке породице са децом су остале, скривајући се по сенкама.

Ана, која има седам година, трачак је светла у загушљивом мрачном подруму.

На ушима јој светлуцају сићушне златне минђуше, плава коса јој је везана у реп и носи ружичасти џемпер.

Њени шарени цртежи украшавају зидове, али се и даље осећате као да сте у затворској ћелији.

Ана живи са мајком Јулијом, дедом Валеријем, две мачке и псом Мушком.

Поносно нам показује омиљене играчке, али њене плаве очи се истичу у односу на бледу пут.

„Седим у подруму скоро по читав дан.

„Изведем Мушку у шетњу, али она се боји ове грмљавине и стално се враћа.

„Смем да је изведем само ујутро, кад се све стиша пред зору", каже ми она.

Јулија седи у оближњој тами док Ана набраја све пријатељице које су већ побегле.

„Све ми оне недостају.

„Арина би могла бити у Пољској, Маша у западној Украјини, Дијана је негде другде.

„Све су отишле", каже она.

Али Јулија остаје са ћерком.

„Наравно да се бринем", каже ми она.

„Али мислим да је мање-више безбедно. Овде макар имамо све, све нам је припремљено.

„Мислимо да нигде у Украјини није безбедно, а немамо средстава да одемо у иностранство", наводи Јулија.

Њихово подрумско склониште је добро опремљено храном и водом, а добијају и пошиљке од Белих анђела, јединице украјинске полиције која пружа помоћ и организује евакуације.

Вођа тима, Павло Дјаченко, озари се кад види Ану.

У јеку рата, они су се зближили.

Ани је донео нову врећу за спавање како јој не би било хладно, али би радије да извуче њу и њену породицу са линије ватре.

„Не разумем зашто одлучују да остану.

„Бахмут трпи нападе увече, ујутро, по ноћи.

„Веома је опасно бити под сталним бомбардовањем и гранатирањем", каже он.

Још потмулих експлозија на површини потцртавају његову поенту.

Гранатирање се обично појачава како се ближи подне, саставни део ритма ратовања у Бахмуту.

После исцрпљујућих ноћних битака, трупе с обе стране спавају дуго ујутро, а потом се враћају оружју.

Јуримо из града и кроз валовита брда која нуде прегледан поглед на читаву област.

„Ове висоравни су важније за Русе од самог Бахмута", каже нам украјински колега.

„Ако могу да пребаце артиљерију овде, моћи ће да гађају веће градове као што су Крематорск и Словјанск."

Бахмут се држи, за сада, али питање је колико ће још дуго.

Како је текла руска инвазија и украјинска одбрана у првих 300 дана рата:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]