Иран, мањине и сиромаштво: Живот колбара у Иранском Курдистану - нема пријатеља осим планинина

16 март 2023

У планинама Иранског Курдистана, региона који се граничи са северним Ираком свакодневно се могу видети стотине „колбара“, људи натоварених тешким пртљагом. Услед продубљивања економске кризе у Ирану последњих година, све је више локалних становника Роџхелата, како се још назива ова сиромашна курдска регија, који се одлучију на изузетно опасан и слабо плаћен посао како би обезбедили егзистенцију себи и породицама. Аутор: Константин Новаковић, јануар 2020. године

Са локалног пута који повезује погранични град Мариван и село Ураман Тахт, чији значајан део мушког становништва раде као носачи, јасно се види колбарска рута на снегом покривеној падини планине Кухи Тахт. Одмах иза налази се ирачки Курдистан. Постоји много оваквих рута дуж границе са Ираком у регионима које насељавају Курди. — Потпис испод фотографије, Са локалног пута који повезује погранични град Мариван и село Ураман Тахт, чији значајан део мушког становништва раде као носачи, јасно се види колбарска рута на снегом покривеној падини планине Кухи Тахт. Одмах иза налази се Ирачки Курдистан. Постоји много оваквих рута дуж границе са Ираком у регионима које насељавају Курди.

Након целодневног пешачења кривудавим планинским стазама и преласка завејаних превоја, група колбара се спушта вукући џакове низ снежну падину. Овај пут, чије се почетно одредиште налази са друге стране границе, у Ирачком Курдистану, траје између 8 и 12 сати. Током зимских месеци ова рута постаје веома опасна и тада се дешава већина инцидената од којих многи резултирају смртним исходом. — Потпис испод фотографије, После целодневног пешачења кривудавим планинским стазама и преласка завејаних превоја, група колбара се спушта вукући џакове низ снежну падину. Овај пут, чије се почетно одредиште налази са друге стране границе, у Ирачком Курдистану, траје између осам и 12 сати. Током зимских месеци ова рута је посебно опасна и тада се дешава већина инцидената који имају смртни исход.

Млади носач вуче свој тешки товар низ падину према месту где ће направити кратку паузу а затим џакове поново натоварити на леђа. — Потпис испод фотографије, Млади носач вуче тешки товар низ падину према месту где ће направити кратку паузу, а затим џакове поново натоварити на леђа.

У зависности од врсте робе и кондиције носача, тежина терета се креће између 40 и 90 кг. На овај начин се највише шверцује техничка роба, одећа, цигарете и алкохол који је у Ирану илегалан док се у супротном правцу углавном преноси гориво које је у Северном Ираку знатно скупље. — Потпис испод фотографије, У зависности од врсте робе и кондиције носача, тежина терета је између 40 и 90 килограма. На овај начин се највише шверцује техничка роба, одећа, цигарете и алкохол који је у Ирану илегалан, док се у супротном правцу углавном преноси гориво које је у северном Ираку знатно скупље.

Колбари, што би на курдском у дословном преводу значило „они који носе“ представљају ендемску врсту занимања која је присутна међу популацијом Иранског Курдистана. — Потпис испод фотографије, Колбари, што у дословном преводу са курдског значи „они који носе“, представљају ендемску врсту занимања која је присутна међу ставништвом Иранског Курдистана.

Када се пртљаг спусти низ падину, време је да се поново на раменима транспортује до следећег одморишта. Како је товар је углавном сувише тежек да би га носач сам упртио, у помоћ му пристижу колеге. — Потпис испод фотографије, Када се пртљаг спусти низ падину, време је да се поново на раменима транспортује до следећег одморишта. Како је товар углавном сувише тежак да би га носач сам упртио, у помоћ му пристижу колеге.

Након кратког предаха уз цигарету, носач креће у последњу етапу путовања са товаром на леђима. Изложеност суровим временским усовима какви владају у овим планинама нису једина опасност са којом се колбари суочавају. Наиме, ирански граничари током последњих година све чешће отварају ватру на ове људе, због чега многи од њих страдају. — Потпис испод фотографије, После кратког предаха уз цигарету, носач креће у последњу етапу путовања са товаром на леђима. Изложеност суровим временским усовима какви владају у овим планинама нису једина опасност са којом се колбари суочавају. Наиме, ирански граничари током последњих година све чешће отварају ватру на ове људе, због чега многи од њих страдају.

Колона натоварених колбара се полако пробија кроз снег на путу ка свом коначном одредишту. Статистика каже да више стотина носача изгуби живот сваке године, међу којима више од 70% буде убијено од стране припадника Иранске револуционарне гарде која такође обезбеђују границу са суседним Ираком. Штавише, последњих година забележен је пораст насиља према колбарима. — Потпис испод фотографије, Колона натоварених колбара се полако пробија кроз снег на путу ка коначном одредишту. Статистика показује да више стотина носача изгуби живот сваке године, међу којима више од 70 одсто убије Иранска револуционарна гарда која такође обезбеђује границу са суседним Ираком. Штавише, последњих година забележен је пораст насиља према колбарима.

Обзиром на сиромаштво, као и степен незапослености који у деловима Ирана које насељавају Курди достиже готово 50%, мушкарци свих старосних доби, од 13 до 80 година принуђени су да раде као колбари и на тај начин да дођу до некаквих прихода. — Потпис испод фотографије, С обзиром на сиромаштво, као и степен незапослености који у деловима Ирана које насељавају Курди достиже готово 50 одсто, мушкарци свих старосних доби, од 13 до 80 година принуђени су да раде као колбари и да на тај начин дођу до некаквих прихода.

Процењује се да за више хиљада становника пограничних области Иранског Курдистана посао колбара представља једини начин за стицање прихода и издржавање породица. Имајући у виду велики број чланова домаћинства у овом делу земље, то значи да неколико десетина хиљада људи директно зависи од овог сектора, не рачунајући оне који се баве даљом дистрибуцијом робе у друге делове Ирана. — Потпис испод фотографије, Процењује се да за више хиљада становника пограничних области Иранског Курдистана посао колбара представља једини извор прихода и начин за издржавање породица. Имајући у виду велики број чланова домаћинства у овом делу земље, то значи да неколико десетина хиљада људи директно зависи од овог сектора, не рачунајући оне који се баве даљом дистрибуцијом робе у друге делове Ирана.

Колбари крећу на исцрпљујући пут преко завејаних врхова планинског ланца Загрос у свакодневној одећи, једином коју могу да приуште. — Потпис испод фотографије, Колбари крећу на исцрпљујући пут преко завејаних врхова планинског ланца Загрос у свакодневној одећи, једином коју могу да приуште.

За прелазак захтевних планинских стаза по киши, снегу и леду колбари такође користе неадекватну обућу, односно једину коју имају. Једина испомоћ су импровизовани крампони за лед који се причвршћују за ципеле. — Потпис испод фотографије, За прелазак захтевних планинских стаза по киши, снегу и леду колбари такође користе неадекватну обућу, односно једину коју имају. Једина испомоћ су импровизовани крампони за лед који се причвршћују за ципеле.

Детаљ крампона направљених од лима, једине опреме колбара за прелазак планина током зиме. — Потпис испод фотографије, Детаљ крампона направљених од лима, једине опреме колбара за прелазак планина током зиме.

Младић у двадесетим година из суседног села недавно је одлучио да ради као колбар. Како ни поред завршених мастер студија није могао да нађе посао, за њега је ово тренутно једина опција. — Потпис испод фотографије, Младић у двадесетим година недавно је одлучио да ради као колбар. Како ни поред завршених мастер студија није могао да нађе посао, за њега је ово тренутно једина опција.

Исцрпљени од напорног пута, колбари се полако приближавају коначном одредишту. Кућни апарати каквих у Ирану нема услед дугогодишњих санкција веома су тражена роба која на овај начин улази у земљу. — Потпис испод фотографије, Исцрпљени од напорног пута, колбари се полако приближавају коначном одредишту. Кућни апарати каквих у Ирану нема услед дугогодишњих санкција веома су тражена роба.

Овај начин транспорта робе између две земље настао је 1990-их, након стварања Ирачког Курдистана 1992. године, а када је владала велика потражња за иранском робом. — Потпис испод фотографије, Овај начин транспорта робе између две земље настао је 1990-их, након стварања Ирачког Курдистана 1992. године, а када је владала велика потражња за иранском робом.

Колбари натоварени великим ЛЕД телевизорима прелазе последње кораке на свом дугом и напорном путовању. — Потпис испод фотографије, Колбари натоварени великим ЛЕД телевизорима прелазе последње кораке на дугом и напорном путовању.

Део локалног пута на прилазу Ураман Тахту претвара се у тржницу која је активна све док последњи носач не пристигне како би предао своју робу. — Потпис испод фотографије, Део локалног пута на прилазу Ураман Тахту претвара се у тржницу која је активна све док последњи носач не пристигне како би предао робу.

Последњи корак на путовању колбара је предаја робе у замену за новац. У зависности од тежине товара, они могу зарадити између 20 и 40 долара. — Потпис испод фотографије, Последњи корак на путовању колбара је продаја робе. У зависности од тежине товара, могу да зараде између 20 и 40 долара.

Поглед на терасасто грађене камене куће курдског села Ураман Тахт. Захваљујући традиционалној архитектури и природном окружењу, ово древно село је 2021. уписано на листу светске баштине Унеска. И поред изузетног потенцијала за развој туризма, шверц за сада остаје једини начин за опстанак многих породица у овом делу Ирана. — Потпис испод фотографије, Поглед на терасасто грађене камене куће курдског села Ураман Тахт. Захваљујући традиционалној архитектури и природном окружењу, ово древно село је 2021. уписано на листу светске баштине Унеска. И поред изузетног потенцијала за развој туризма, шверц за сада остаје једини начин за опстанак многих породица у овом делу Ирана.