Фото-дневник „Авганистан изблиза": Друмом до Херата

Путник и фотограф Константин Новаковић обишао је Авганистан 2013, годинама пре повратка талибана на власт. Одлучио је да на пут у земљу, из које деценијама стижу најстрашније вести о ратним разарањима и нападима, крене копненим превозним средствима - аутомобилима и аутобусима. Јер, како каже, „једино такав вид путовања, у којем путник дели превозна средства са становништвом, утапајући се у локални живот, пружа најбоље могућности да се доживи и схвати земља која се посећује". Како се приближавао Авганистану, све га је више људи упозоравало на опасности - од забринутих пријатеља и породице пре самог пута, до људи у Турској и Ирану који су га питали да ли се опростио од најближих. „Тренутак када сам се поздравио са иранским граничним полицајцем и пешке упутио према граничној контроли Авганистана ће ми остати у сећању до краја живота, јер сам у тада заиста постао свестан да више нема повратка", каже Новаковић. Одатле је, линијским таксијем, стигао до града Херата.

Аутор у градском парку у Херату

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Војска Авганистана је тада контролисала свега неколико магистралних путева у земљи, док су на осталим деоницама били талибански контролни пунктови. Један од проходних био је онај од границе са Ираном до Херата - града у коме сам се први пут сусрео са Авганистаном. Претходно сам недељама истраживао профиле људи из Херата на сајту Каучсурфинг (било их је свега неколико) и одлучио да пишем Акраму, локалном сликару који пигменте сам израђује од песка и мом новом домаћину. Током дана које сам провео са њим и његовим пријатељима из уметничких кругова, био сам ганут гостопримством, добротом и неисквареношћу каква се данас ретко среће, и импресиониран талентом, начином размишљања и обавештеношћу, схватајући колико сам мало знао о Авганистану. Наредних дана истраживао сам Херат, уз претерану опрезност, стално освртање преко рамена и честе позиве домаћина, који је желео да се увери да сам безбедан; На фотографији: аутор у парку у Херату
Старо градско језгро Херата

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Поглед на старо градско језгро Херата, „Бисера Хорасана“ како је у прошлости називан овај најзначајнији град на западу Авганистана и трећи по величини у земљи. Као незаобилазна тачка на Путу свиле током столећа, Херат је постао један од најбогатијих градова Азије, а поставши престоницом Тимуридског царства почетком 15. века постаје интелектуално и уметничко средиште читавог исламског света. Упркос турбулентним збивањима током последњих деценија, Херат је у великој мери очувао идентитет, који је у значајно дефинисан историјским и културним везама са Ираном, али и постао центар трговинске размене са западним суседом.
Цитадела

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, У центру града налази се импозантна цитадела која потиче из времена Александра Македонског. Пре десет година завршена је темељна рестаурација овог изузетног споменика културе, захваљујући помоћи Фондације за културу Аге Кана и владе САД. Херат је град са највећим бројем очуваних споменика културе у читавој земљи, са аутентичним старим градским језгом, а непосредно уочи пада под талибанску власт, Унеско је одобрио да се град упише на Светску листу културне баштине.
Кебаб спада међу најпопуларнија јела у Авганистану

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Поред пилава који се сматра националним јелом, кебаб спада међу најпопуларнија јела у Авганистану. Постоји више регионалних варијација, а углавном се припрема од јагњећег меса и конзумира са наном - пљоснатим хлебом печеним у тандуру.
Деца се играју на импровизованом рингишпилу израђеном од дрвених греда и шипки за арматуру

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Деца се играју на импровизованом рингишпилу израђеном од дрвених греда и шипки за арматуру испред Газар Гаха, маузолеја локалног суфије Хауађе Абдулаха Ансарија. Ствар која се у Авганистану одмах примети је неадекватна инфраструктура - лоши путеви, отворени канализациони канали, искључења струје - што је велики контраст у односу на суседни Иран.
Дечаци одевени у традиционалне шалвар камизе купају се у реци Хари

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Дечаци одевени у традиционалне шалвар камизе купају се у реци Хари, крај старог моста Пол Малан на периферији града на путу који води за Кандахар.
Употреба двоколица као превозног средства још увек још увек опстаје Херату

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Употреба двоколица као превозног средства опстаје Херату и осталим градовима, а пре свега у руралним срединама широм земље. Овакав тип традиционалног запрежног возила - тонге - још увек се користи широм Индијског потконтинента, од суседног Пакистана до Бангладеша.
Рушевни и накривљени минарети сведоче о некадашњој величини Мусала комплекса

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Рушевни и накривљени минарети сведоче о некадашњој величини Мусала комплекса, монументалног тимуридског комплекса џамија и медреса који су Британци минирали при повлачењу пред Русима 1885. године. Од укупно 20, данас је остало свега пет минарета којима прети рушење услед вибрација изазваних саобраћајем у њиховој непосредној близини.
Шиитски маузолеј Шахзаде Абдул Касима

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Шиитски маузолеј Шахзаде Абдул Касима убраја се међу најзначајније тимуридске грађевине у Херату. У његовој непосредној близини налази се сунитски маузолеј Шахзаде Абдулаха. Бројни ходочасници који посећују обе гробнице сведоче о религијској толеранцији која је у Херату опстала до данашњих дана - осим шиитских и сунитских маузолеја, у граду постоје и старо јеврејско гробље, јака традиција суфизма и култова локалних светитеља. Различитости су успеле да надживе претходну, релативно кратку али трауматичну, владавину талибана. Судбина Херата у светлу најновијих дешавања остаје неизвесна.
Призор из маузолеја Хауађе Галтана Валија где двојица мушкараца покушавају да обуздају пријатеља запоседнутог мистичним трансом.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Призор из маузолеја Хауађе Галтана Валија - двојица мушкараца покушавају да обуздају пријатеља запоседнутог мистичним трансом. Верује се да место на којем је сахрањен овај суфија поседује чудновату енергију: пошто човек легне и затворених очију замисли жељу, некаква сила је покрене након чега наставља да се неконтролисано котрља око сопствене осе, улазећи у неку врсту религијског транса.
Велика џамија у Херату

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Велика џамија у Херату чија историја сеже до 13. века односно периода Гуридске династије свој коначни изглед добила је средином прошлог века. Ова монументална грађевина данас има функцију саборне џамије и налази се у старом градском језгру.
Укрцавање на лет домећег авиопревозника Аријана за Кабул на аеродрому у Херату.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Обзиром да је Херат са свих страна у време моје посете био окружен талибанском територијом једини безбедан начин да се стигне у Кабул био је авионом. Било је могуће путовати аутобусом преко Кандахара и Газнија, што је изузетно ризично чак и за саме Авганистанце, услед честих талибанских контролних пунктова. Зато сам одлучио да тај део пута ипак пређем авионом, домаћег авиопревозника Аријана. Због лоше репутације и честих кашњења, ова авиокомпанија је добила надимак „Иншала ерлајнз“.
При уласку у авион срео сам младића са качкетом на којем је ћирилицом писало „Црвена звезда“.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, При уласку у авион срео сам младића са качкетом на којем је ћирилицом писало „Црвена звезда“. У кратком разговору ми је рекао како није знао да је Црвена звезда познати фудбалски клуб, већ да је мислио да пише „нешто на руском“.