Фото-дневник „Авганистан изблиза“: Пут на север у град тиркизних купола

После Херата, друга станица на путовању фотографа Константина Новаковића кроз Авганистан била је Мазари Шариф - престоница провинције Балх, четврти по величини град у земљи и својеврсна капија према земљама средње Азије, пре свега Узбекистану и Таџикистану. Идентитет града нераскидиво је везан за Плаву џамију, односно Алијину гробницу, светињу која је смештена у средишту, око којег се град постепено ширио. У то време, 2013. године, пут од главног града Кабула ка северу земље био је безбедан, па је Константин одлучио да настави друмом - прелазећи узане путеве и планинске пределе.

Поглед на врхове планинског масива Хиндукуш и армирано-бетонску галерију на превоју Саланг.

Аутор фотографије, Константин Новаковић ББЦ

Потпис испод фотографије, Тадашњи домаћин ме је убедио да је најбоље да идем колима, односно дељеним таксијем те да ће ми он обезбедити „свог човека“ који ће бити са мном у колима и „чувати ме” до Мазари Шарифа. Ценио сам леп гест који је и део локалне културе, односно паштунског племенског кодекса званог „паштунвали” - по којем част, освета и гостопримство представљају „свето тројство”. Од тренутка када сам сео у ауто, уплашио сам се за своју безбедност, а ту вожњу памтим као једну од најрискантнијих у животу обзиром да се возач без икакве потребе утркивао са осталим возилима на крајње непримереном терену у виду серпентина које се пењу на Хиндукуш и планински превој Саланг. На фотографији: Поглед на врхове планинског масива Хиндукуш и армирано-бетонску галерију на превоју Саланг.
ситуација у теснацу на излазу из у долине Панђшир

Аутор фотографије, Константин Новаковић ББЦ

Потпис испод фотографије, Поред пута сам видео десетине слупаних аутомобила и камиона што ме је подсетило на Ахмада Захира, „авганистанског Елвиса” и најпопуларнијег локалног певача који је погинуо баш ту негде крајем седамдесетих, слетевши аутомобилом у провалију. Ово је ситуација у теснацу на излазу из у долине Пањђшир: након што је аутомобил слетео у реку отпочела је свађа и кошкање међу окупљеним возачима при чему је неко у једном тренутку почео да пуца из пиштоља. Престрављан, сместа сам се удаљио стотинак метара даље док се ситуација није смирила.
Призор из центра Поли Кумрија, града на главном магистралном путу који повезује Кабул са севером земље.

Аутор фотографије, Константин Новаковић ББЦ

Потпис испод фотографије, Призор из центра Поли Кумрија, града на главном магистралном путу који повезује Кабул са севером земље.
Знак за срећан пут (и Божју помоћ) пред успон на превој Саланг

Аутор фотографије, Константин Новаковић ББЦ

Потпис испод фотографије, Знак за срећан пут (и Божју помоћ) пред успон на превој Саланг
Тунел Саманг

Аутор фотографије, Константин Новаковић ББЦ

Потпис испод фотографије, Пролазак кроз сам тунел Саланг је такође био застрашујући, обзиром да се вози насилно, тунел је у потпуном мраку и без асфалта, пун прашине и воде која се слива са свих страна. Откако су га Совјети изградили шездесетих, чиме је први пут омогућен саобраћај преко планинског масива Хиндукуш и повезан северни део Авганистана са југом земље, тунел никада није био озбиљније реновиран. Улаз у тунел Саланг украшен је муралом са ликом Ахмеда Шаха Масуда и налази на надморској висини од 3200 метара.
Освежење на реци Кундуз током паузе за ручак након преласка преко планинског превоја Саланг.

Аутор фотографије, Константин Новаковић ББЦ

Потпис испод фотографије, По силаску са Саланга осетила се некаква разлика у односу на део са друге стране планине и одмах ми је постало јасно да се налазим у средњој Азији чим смо се зауставили у првој друмској кафани. Кухиња северног Авганистана веома је слична оној у осталим земљама Средње Азије, пре свега узбекистанској. Поред шашљика, најпопуларније јело је пилав са сувим грожђем а ту је и неизбежни нан - округли хлеб, као и зелени чај који се добија бесплатно уз свако јело. На фотографији: Освежење на реци Кундуз током паузе за ручак након преласка преко планинског превоја Саланг.
Главни магистрални пут који повезује север Авганистана са Кабулом је у изузетно лошем стању.

Аутор фотографије, Константин Новаковић ББЦ

Потпис испод фотографије, Главни магистрални пут који повезује север Авганистана са Кабулом је у изузетно лошем стању.
У Плавој џамији смештена је гробница Алије

Аутор фотографије, Константин Новаковић ББЦ

Потпис испод фотографије, Кроз прозор собе у Мазари Шарифу, коју сам платио неколико долара, могао сам да видим тиркизне куполе Плаве џамије. У Плавој џамији смештена је гробница Алије, четвртог калифа код сунита којег шиити сматрају првим калифом и имамом, Мухамедовог рођака и једног од првих људи који су прихватили исламску веру. Читав град настао је око Алијиног маузолеја па се тако Мазари Шариф шири у свим правцима од светилишта. После Алијине смрти његово тело је, како му непријатељи не би оскрнавили гроб, привезано на леђа камиле која је према предању путовала од Ирака све до данашњег Мазари Шарифа. На месту где је животиња угинула носећи Алијино тело још у средњем веку подигнут је скромни маузолеј, док данашња грађевина, која представља централну и најважнију тачку Мазари Шарифа, датира с почетка 20. века.
Хиљаде белих голубова који настањују парк наспрам Плаве џамије

Аутор фотографије, Константин Новаковић ББЦ

Потпис испод фотографије, Хиљаде белих голубова који настањују парк наспрам Плаве џамије представљају атракцију за многобројне ходочаснике који током читаве године посећују ово свето место из свих делова земље. Верује се да су ови голубови свети, да у сваком седмом обитава по једна људска душа, те да сваки голуб који се придружи овој заједници побели после 40 дана. Мазари Шариф као место где је сахрањен Алија има велики значај, пре свега за шиитску заједницу у Авганистану, док сунити као и шиити у другим муслиманским земљама сматрају да се његова гробница налази у ирачком граду Наџафу.
Велики пожар избио је у згради у центру Мазари Шарифа.

Аутор фотографије, Константин Новаковић ББЦ

Потпис испод фотографије, Велики пожар избио је у згради у центру Мазари Шарифа. Ватра се убрзо проширила и на суседне објекте, те је пожар трајао до наредног јутра када се практично сам угасио. Незванично сам сазнао да у читавој провинцији Балх постоје само четири ватрогасна возила од којих у том тренутку ни једно није било исправно. Како нисам успео да пронађем домаћина који би ме угостио, у Мазари Шарифу сам био потпуно сам, па отуда био и претерано опрезан. Остало ми је у сећању да сам током припрема за пут негде прочитао како стално треба мењати трасу пута, па сам то и почео да примењујем. Интернет сам проналазио релативно лако, углавном у необележеним интернет клубовима којих је сразмерно више што је земља сиромашнија, односно што мање људи има компјутер код куће.
Велики пожар избио је у згради у центру Мазари Шарифа.

Аутор фотографије, Константин Новаковић ББЦ

Потпис испод фотографије, Бели голубови испред комплекса Плаве џамије у центру Мазари Шарифа. Током поподневних часова овде се окупљају локални становници као и ходочасници како би хранили „свете“ птице. У позадини, иза тиркизних купола маузолеја види се дим који још увек куља из запаљеног објекта.
У оквиру базара у Мазари Шарифу постоји део у којем се продају змајеви различитих величина и боја

Аутор фотографије, Константин Новаковић ББЦ

Потпис испод фотографије, У оквиру базара у Мазари Шарифу постоји део у којем се продају змајеви различитих величина и боја, као и опрема за пуштање змајева. Змајарство, омиљена забава међу децом и омладином у свим деловима земље било је забрањено током владавине талибана деведесетих. Иако тренутно не постоји забрана, страхује се да би актуелне талибанске власти поново могле забранити овај традиционални вид разоноде.
Призор из споредне улице у Мазари Шарифу илуструје више аспеката живота у авганистанским градовима: неасфалтиране улице, отворени канализациони канали, жене у буркама

Аутор фотографије, Константин Новаковић ББЦ

Потпис испод фотографије, Призор из споредне улице у Мазари Шарифу илуструје више аспеката живота у авганистанским градовима: неасфалтиране улице, отворени канализациони канали, жене у буркама као и стара, совјетска возила представљају типичан призор у урбаним срединама широм земље. И поред увреженог мишљења, у Авганистану после 2001. није постојала законска обавеза покривања жена. Ипак, пракса покривања косе, лица и осталих делова тела остала је распрострањена широм земље условљена превасходно културолошким разлозима.
Гробница Рабије Балхи

Аутор фотографије, Константин Новаковић ББЦ

Потпис испод фотографије, Из Мазара сам обишао Балх, град богате историје у којем није много тога остало да се види, имајући у виду његов некадашњи значај - али је посета свакако вредела. На слици је гробница Рабије Балхи, прве персијске песникиње и налази се у парку у центру Балха. Ова принцеза са саманидског двора, ћерка емира Балха је до данас је остала веома цењена, а њено стваралаштво је део националног литерарног наслеђа. За Рабију Балки везује се трагична прича: она се заљубила у Бакташа, роба туркијског порекла у служби њеног брата којем је писала песме. Када је то открио, брат је затвара у хамам на чијим је зидовима, пререзавши вене, крвљу исписала последње стихове. У време моје посете талибани су били присутни у околини Балха, али сам упркос упозорењима одлучио да га посетим.
Данашњи остаци тврђаве Бала Хисар у виду прстенасте земљане хумке

Аутор фотографије, Константин Новаковић ББЦ

Потпис испод фотографије, Данашњи остаци тврђаве Бала Хисар у виду прстенасте земљане хумке једино обимом указују на некадашњи значај Балха, града на северу који су некада звали „мајком свих градова”. За овај древни град који је данас само варошица у близини Мазари Шарифа везано је више значајних историјских личности као што су Зороастер за којег се верује да је у њему рођен, бактријска принцеза Роксана и потоња супруга Александра Македонског, те Џелалудин Руми, песник и суфија који је такође рођен у Балху. У позадини се виде засади канабиса који се највише гаји на северу Авганистана, нарочито у региону Балха.
Конзервирани остаци џамије Хаџи Пијада у Балху

Аутор фотографије, Константин Новаковић ББЦ

Потпис испод фотографије, Сачувани остаци џамије Хаџи Пијада у Балху. Позната и као Но Гонбад - односно џамија са девет купола - ова грађевина од черпића из деветог века, односно периода Саманидског царства, најстарија је исламска грађевина у Авганистану. Захваљујући ангажовању Фонда за културу Аге Кана и подршци Амбасаде САД у Кабулу, остаци ове грађевине од изузетног значаја су сачувани, а над њом је подигнута заштитна конструкција.
Поглед на долину Ајбак из просторије која је некада била у саставу великог будистичког манастирског комплекса из 4. века издубљеног у стени

Аутор фотографије, Константин Новаковић ББЦ

Потпис испод фотографије, Посета Ајбаку, главном граду провинције Саманган, јужно од Мазари Шарифа, била је пун погодак. Будистичка ступа издубљена у стени спада међу најимпресивније ствари које сам видео у Авганистану. Ово је поглед на долину Ајбак из просторије која је некада била у саставу великог будистичког манастирског комплекса из четвртог века. Саманган је процват доживео у време Кушанског царства када је био центар будизма у овом делу Азије. Све је протекло безбедно, иако су талибани контролисали делове ове провинције у време моје посете.
Тахти Ростам, ступа издубљана у стени недалеко од градића Ајбак у провинцији Саманган некада је представљала централни део будистичког манастира.

Аутор фотографије, Константин Новаковић ББЦ

Потпис испод фотографије, Тахти Ростам, ступа издубљена у стени недалеко од градића Ајбак у провинцији Саманган некада је представљала централни део будистичког манастира. Импозантних димензија, и данас представља најзначајнији пример будистичког културног наслеђа у Авганистану. На врху ступе налази се такозвана хармика, део у којем су чуване најсветије реликвије.
У Плавој џамији смештена је гробница Алије

Аутор фотографије, Константин Новаковић ББЦ

Потпис испод фотографије, Маузолеј Ахмада Шаха Масуда, авганистанског националног хероја налази се у долини Пањшир. Представе са ликом „Лава из Пањшира“ су свепристуне широм земље и могу се видети на најразличитијим местима, од билборда покрај пута, државних институција и ресторана, до унутрашњости превозних средстава, далеко чешће од оних са ликом председника Авганистана. Упркос пожртвовању бораца Народног фронта отпора Авганистана предвођених његовим сином Ахмадом Масудом, Пањшир је пао у руке талибана почетком септембра ове године, после чега је Масудова гробница оскрнављена.
Путник и фотограф Константин Новаковић

Аутор фотографије, Константин Новаковић ББЦ

Потпис испод фотографије, Путник и фотограф Константин Новаковић обишао је Авганистан 2013, годинама пре повратка талибана на власт. Одлучио је да на пут у земљу, из које деценијама стижу најстрашније вести о ратним разарањима и нападима, крене копненим превозним средствима - аутомобилима и аутобусима. Јер, како каже, „једино такав вид путовања, у којем путник дели превозна средства са становништвом, утапајући се у локални живот, пружа најбоље могућности да се доживи и схвати земља која се посећује".