Фото-дневник „Авганистан изблиза": Добродошли у Скејтистан - оазу слободе у Кабулу

У наставку путовања фотографа Константина Новаковића из 2013. године водимо вас у Скејтистан (Skateistan) - својеврсну оазу слободе у главном граду Авганистана. Организација дуже од једне деценије ради на оснаживању деце из маргинализованих група путем скејтбординга и образовања. Данас је прерасла у међународни НВО која је присутна на више континената, и кроз чију школу су до сада прошле хиљаде полазника. Идеја је настала сасвим случајно - Аустралијанац Оливер Перковић је 2007. дошао у Кабул са девојком која је ту добила посао као хуманитарни радник, поневши три скејтборда са собом. Веома брзо је постао сензација међу локалном децом и омладином из различитих социоекономских класа и етничких заједница. Тако је „рођен“ скејтбординг у Авганистану, часови вожње су убрзо почели, а 2009. је уз помоћ донација отворен и први наткривени скејт парк у Кабулу. Са поновним доласком талибана на власт 2021. године, активности у Скејтистану су привремено обустављене.

Загревање пред тренинг у дворани Скејтистана

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Загревање пред тренинг у дворани Скејтистана у Кабулу. Овај објекат, први од укупно три у Авганистану отворен је крајем 2009, захваљујући различитим донацијама, на земљишту Олимпијског комитета Авганистана, који је у старту подржао идеју. У земљи у којој ратно стање траје деценијама а где је више од 60 одсто становништва млађе од 18 година Скејтистан је понудио нешто сасвим ново: едукацију и оснаживање деце из најсиромашнијих слојева друштва, као и успостављање поверења међу припадницима различитих етничких заједница путем забаве и осећаја слободе коју вожња скејтборда пружа.
Скејтистан од самог почетка има значајну улогу у оснаживању девојчица

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Кроз програме који поред обуке вожње скејтборда укључују и едукативне активности са циљем повратка деце у школске клупе, Скејтистан од самог почетка има значајну улогу у оснаживању девојчица, деце из сиромашних породица, као и оне се посебним потребама. У прилог значају учешћа у оваквим програмима за девојчице говори и податак да оне чине готово половину полазника.
У позадини се види лого ИОУ Рампи, познатог немачког произвођача скејт паркова.

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, После загревања час у скејт парку може да почне. Инструктори, и сами бивши полазници школе скејтбординга обучавају новопридошле ђаке основама вожње. У објекту се осим скејт парка на затвореном налазе учионице као и канцеларије. У позадини се види лого ИОУ Рампи, познатог немачког произвођача скејт паркова.
Један од инструктура демонстрира спуст у полуцеви

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Један од инструктора демонстрира спуст у полуцеви, неизоставном елементу сваког скејт парка. Право на учешће у програмима Скејтистана имају деца узраста од 5 до 17 година, при чему се старијима пружа могућност ангажовања као инструктора млађим полазницима. Часови за дечаке и девојчице одвијају се у разлчичитим терминима, што је условљено пре свега култоролошким разлозима.
Инструктор демонстрира флип, технику која укључује окретање даске ногом у ваздуху.

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Инструктор демонстрира флип, технику окретања даске ногом у ваздуху. Поред обуке, стандардни програм укључује и часове у учионицама где се полазници упознају са различитим темама као што су људска права, култура и курсеви језика, а о којима се не могу довољно информисати у државним школама. Током оваквих сесија деца из различитих слојева друштва се зближавају и граде пријатељств,а до којих је мало вероватно да би у нормалним околностима дошло, обзиром на социјалне баријере које постоје међу локалним заједницама.
Младић изводи граб, један од уобичајених трикова у скејтбордингу где скејтер у ваздухи хвата скејт

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Младић изводи граб, један од уобичајених трикова у скејтбордингу где скејтер у ваздухи хвата скејт. Стандардно трајање програма који осим овладавања вештинама скејтбординга укључује и друге едукативне активности је два сата.
Мурал Шамсије Хасани, најпознатије авганистанске графити уметнице

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Мурал Шамсије Хасани, најпознатије авганистанске графити уметнице краси унутрашњост просторија Скејтистана. Украшавајући зидове Кабула мотивима који преиспитују улогу жене у авганистанском друштву током протекле деценије, Шамсија је направила пионирски искорак у развоју уличне уметности у Авганистану али и стекла светску славу. У исто време, на улицама Кабула почињу да се појављују стенсили са антиратном тематиком анонимних аутора који делују под именом „Талибенкси“.
Оливер Перковић (1974), извршни директор и оснивач Скејтистана у својој канцеларији у Кабулу.

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Оливер Перковић (1974), извршни директор и оснивач Скејтистана у својој канцеларији у Кабулу. Скејтер од малих ногу, после пресељења у Кабул запазио је одушевљење локалне деце овим спортом након чега долази на идеју да оснује Скејтистан. Каже да је одмах приметио неколико ствари - прво, да становништво чини велики број младих људи, друго, да пројекти које осмишљавају међународне организације никада нису смишљене на локалу, већ негде далеко, на пример у Сиднеју или Њујорку. „Трећа ствар је да су сви ти пројекти покушали проблеме да реше новцем, што се мени чинило немогућим. Потребно је поверење, потребан је социјални капитал уз финансијски", каже он.
У оквиру објекта налази се и мала продавница са мајицама у бојама националне заставе и шемаг ешарпе.

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, У оквиру објекта налази се и мала продавница са мајицама у бојама националне заставе и шемаг ешарпе. Услед драматичних летошњих дешавања и повратка земље под власт талибана, донета је одлука обустављању свих активности у Авганистану. Организација је помогла локалном стафу да се евакуише и више од две трећине је одлучило да напусти земљу. Док су изгледи за наставак било каквих активности у Авганистану тренутно крајње неизвесни, управа Скејтистана донела је одлуку о експанзији на 20 нових локација широм света до краја 2022. Тако су у последњих неколико месеци отворени објекти у Јордану, Боливији, Јужноафричкој Републици и Кенији.
Старијим полазницима пружа се прилика да аплицирају за неки од програма који ће им омогућити даљу сарадњу и укључењост у заједницу Скејтистана у виду позиција инструктора, ментора, организатора догађаја или стицање додатних практичних вештина за ангажовање на пројектима које имплементира ова невладина организација.

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Старијим полазницима пружа се прилика да аплицирају за неки од програма који ће им омогућити даљу сарадњу и укључењост у заједницу Скејтистана у виду позиција инструктора, ментора, организатора догађаја или стицање додатних практичних вештина за ангажовање на пројектима које имплементира ова невладина организација.
Просторије Скејтистана налазе се у оквиру комплекса Гази стадиона у ширем центру Кабула

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Просторије Скејтистана налазе се у оквиру комплекса Гази стадиона у ширем центру Кабула. Почевши од времена Амунулаха Кана, краља Афганистана који је тежио модернизацији земље и који га је изградио, овај стадион сведочи успонима и падовима земље током 20. века: на њему је 1963. године Дјук Елингтон одржао легендарни концерт а 1990-тих талибани су управо овде организовали јавна бичевања, као и извршења смртних казни вешањем и каменовањем.
Путник и фотограф Константин Новаковић

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Путник и фотограф Константин Новаковић обишао је Авганистан 2013, годинама пре повратка талибана на власт. Одлучио је да на пут у земљу, из које деценијама стижу најстрашније вести о ратним разарањима и нападима, крене копненим превозним средствима - аутомобилима и аутобусима. Јер, како каже, „једино такав вид путовања, у којем путник дели превозна средства са становништвом, утапајући се у локални живот, пружа најбоље могућности да се доживи и схвати земља која се посећује".